Izgradnja postrojenja i proizvodnja električne/toplotne energije iz hidrogeotermalnih izvora u Republici Srbiji - Eksploatacija hidrogeotermalnog izvora

Nakon izvršenih geoloških istraživanja i utvrđivanja potencijala određenog područja, odnosno konkretnog mesta za eksploataciju hidrogeotermalnih izvora, vrši se eksploatacija u skladu sa propisima kojima se uređuje eksploatacija mineralnih sirovina. Eksploatacija mineralnih sirovina - podzemnih voda iz kojih se dobija geotermalna energija u Republici Srbiji, regulisana je Zakonom o rudarstvu, tehničkim i drugim propisima. Potrebno je ukazati da je za izdavanje odobrenja i dozvola u postupku eksploatacije mineralnih sirovina nadležno Ministarstvo rudarstva i energetike. Odobrenja za eksploataciju izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike, a za teritoriju pokrajine - nadležni sekretarijat.(*70)

Eksploatacijom geotermalne energije se smatra izvršenje radova na pripremi i otvaranju ležišta, izvođenje drugih rudarskih radova u zemlji i na njenoj površini. Eksploatacijom mineralnih sirovina smatra se i izvođenje radova na pripremi mineralnih sirovina. Zakonom o rudarstvu je predviđeno da eksploataciju geotermalne energije može da vrši svaki privredni subjekt koji ispunjava uslove: da je registrovan za obavljanje te delatnosti i da poseduje licencu za izvođenje rudarskih radova (ili ugovor sa licenciranim izvođačem) i licencu za vršenje stručnog nadzora nad rudarskim radovima.

Takođe je predviđeno da privredni subjekt koji vrši eksploataciju geotermalne energije plaća naknadu za korišćenje mineralnih sirovina. Ova naknada za korišćenje podzemnih voda iz kojih se dobija geotermalna energija iznosi 1% od prihoda. Prihod predstavlja iznos koji privredni subjekt ostvaruje od iskorišćenih ili prodatih mineralnih sirovina, određen na osnovu prihoda ostvarenog od prodaje neprerađene mineralne sirovine ili prihoda ostvarenog od prodaje tehnološki prerađene mineralne sirovine. Pravilnikom o načinu plaćanja naknade za korišćenje mineralnih sirovina i Uredbom o visini naknade za korišćenje mineralnih sirovina. (*71)

Eksploatacija geotermalne energije se vrši na osnovu: 1) odobrenja za eksploataciju, 2) odobrenja za izvođenje rudarskih radova, 3) upotrebne dozvole za rudarske objekte.

Odobrenje za eksploataciju mineralnih sirovina

Odobrenje za eksploataciju mineralnih sirovina izdaje se na osnovu zahteva pravnog lica koje je registrovano za eksploataciju mineralnih sirovina i ima licencu za izvođenje rudarskih radova i za vršenje stručnog nadzora nad rudarskim radovima.Ovo odobrenje se izdaje po zahtevu nosioca istraživanja mineralne sirovine, odnosno korisnika Rešenja o utvrđenim i overenim rezervama podzemnih voda (*72), na prostoru na kome će se obavljati eksploatacija iste sirovine.

Podnosilac zahteva za eksploataciju treba da ispuni propisane uslove: da je registrovan i da poseduje gore navedene licence (ili da ima ugovor sa licenciranim subjektima), da ima pravo korišćenja ili vlasništva zemljišta na kome će vršiti eksploataciju, da ima odgovarajući rudarski projekat i da poseduje akte nadležnih opštinskih organa u pogledu korišćenja geotermalne energije i zaštite životne sredine.

Uz zahtev za izdavanje odobrenja za eksploataciju podnosi se: 1) situaciona karta u razmeri 1:25000 ili u odgovarajućoj razmeri sa ucrtanim granicama eksploatacionog polja, javnim saobraćajnicama i drugim objektima koji se nalaze na tom polju i naznačenjem vrste mineralne sirovina koja se namerava eksploatisati, opštine na čijoj se teritoriji nalazi eksploataciono polje i početka eksploatacionih radova; 2) rešenje o utvrđenim i overenim rezervama podzemnih voda (potvrda o bilansnim rezervama mineralnih sirovina), koje nije starije od dve godine i koje se izdaje na osnovu izvršenih istraživanja u skladu sa važećim propisima o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi mineralnih sirovina; 3) studija izvodljivosti eksploatacije ležišta mineralnih sirovina, sa prikazom uslova i načina eksploatacije, pripreme mineralnih sirovina, plasmana mineralnih sirovina, mera zaštite i sanacije životne sredine i uticaja na društvenu zajednicu, potrebnih novčanih sredstava koja će biti angažovana i broja zaposlenih; 4) akt organa nadležnog za poslove urbanizma u pogledu usaglašenosti eksploatacije mineralnih sirovina sa odgovarajućim prostornim, odnosno urbanističkim planovima; 5) akt Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kada se planira eksploatacija na poljoprivrednom zemljištu; 6) saglasnost Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja; 7) vodni uslovi, vodna saglasnost i vodna dozvola (*73); 8) dokaz o pravu svojine ili korišćenja, odnosno službenosti na zemljištu koje je određeno za eksploataciju, osim za slučaj vršenja eksploatacije mineralnih sirovina od strane javnih preduzeća, zavisnih preduzeća koja su osnovala javna preduzeća, preduzeća sa većinskim državnim kapitalom osnovanih od strane Republike Srbije i drugih preduzeća kojima je povereno obavljanje delatnosti od opšteg interesa.

U odobrenju za eksploataciju se utvrđuje vrsta mineralne sirovine koja se eksploatiše, kapacitet proizvodnje, prostor na kome se vrši eksploatacija (granice eksploatacionog polja), rok u kome se moraju završiti pripremni radovi i pribaviti odobrenje za izvođenje rudarskih radova (koji ne može biti kraći od šest meseci, niti duži od dve godine), rok trajanja prava na eksploataciju, zaštitni prostor oko eksploatacionog polja potreban radi mogućeg proširenja rezervi mineralnih sirovina. Odobrenje za eksploataciju može da prestane da važi ili da se ukine u skladu sa Zakonom o rudarstvu. (*74)

Interesantno je da na eksploatacionom polju imalac odobrenja za eksploataciju može da eksploatiše i drugu mineralnu sirovinu, pod uslovom da ima odobrenje. Na jednom eksploatacionom polju, odnosno na delu eksploatacionog polja, mogu da postoje dva imaoca na eksploataciju različite mineralne sirovine, pod uslovom da se na taj način ne ometa eksploatacija već prethodno odobrene mineralne sirovine.

Eksploatacija mineralnih sirovina se vrši na eksploatacionom polju. Eksploataciono polje obuhvata istražni prostor u kome su overene bilansne rezerve mineralnih sirovina, kao i prostor predviđen za jalovišta i za izgradnju objekata prerade, održavanja, vodozahvata i drugih objekata, a ograničeno je odgovarajućim linijama na površini ili prirodnim granicama i prostire se neograničeno u dubinu zemlje.

Eksploataciono polje hidrogeotermalne energije (geotermalnih voda) određuje se izradom elaborata o rezervama. Eksploataciono polje definiše se konturnim linijama na geološkoj karti. (*75)

Vodni uslovi, vodna saglasnost i vodna dozvola (*76)

Vodni uslovi, vodna saglasnost i vodna dozvola se jednim imenom zovu vodna akta. Zakon o vodama razlikuje opšte i posebno korišćenje voda. Korišćenje voda za potrebe eksploatacije geotermalne energije bi spadalo u posebno korišćenje voda, kada se radi o objektu koji koristi kanalizaciju za odlaganje iskorišćenog hidrogeotermalnog izvora ili na drugi način odlaže vodu iz iskorišćenog hidrogeotermalnog izvora. (*77) Pravo na posebno korišćenje voda, stiče se vodnom dozvolom, a ako se posebno korišćenje voda vrši po osnovu koncesije, i u skladu sa ugovorom kojim se uređuje koncesija.

Zakon o vodama je uveo i posebna pravila koja su u vezi sa izvođenjem radova i projektovanjem i izgradnjom objekata (rudarskih, građevinskih) (*78). Izvođenje radova i projektovanje i izgradnja objekata vrši se tako da se: 1) omogući vraćanje vode u vodotok posle iskorišćenja energije; 2) ne umanji postojeći obim i ne sprečava korišćenje vode za snabdevanje stanovništva i drugih korisnika; 3) ne umanji stepen zaštite od štetnog dejstva voda; 4) ne pogoršaju uslovi sanitarne zaštite; 5) obezbeđuje njihovo višenamensko korišćenje. Ovim zakonom se definišu sledeća vodna akta; 1) vodni uslovi, 2) vodna saglasnost, 3) vodna dozvola, 4) vodni nalog. Vodna akta u konkretnom slučaju
donosi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno grada Beograda (*79), u zavisnosti od mesta na kom će se nalaziti objekat. (*80) Rok za izdavanje ovih akata je dva meseca od dana podnošenja zahteva.

Protiv rešenja donetog u postupku izdavanja vodne saglasnosti, odnosno vodne dozvole donete od strane nadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno grada Beograda, može se izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana. Kada je u postupku izdavanja vodnih akata rešenje doneto od strane Ministarstva, ono je konačno i protiv njega se može voditi upravni spor. Pre izdavanja vodnih uslova (a koji su element lokacijske dozvole, i neophodni su za izradu projektne dokumentacije-glavnog projekta) potrebno je pribaviti mišljenje Republičke organizacije nadležne za hidrometeorološke poslove (Republički hidrometeorološki zavod - RHMZ) i mišljenje javnog vodoprivrednog preduzeća (JVP "Srbijavode" – za teritoriju Republike Srbije osim Autonomne pokrajine Vojvodine, odnosno JVP "Vode Vojvodine" – za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine).

Mišljenje Republičkog hidrometeorološkog zavoda se dobija na osnovu podnetog zahteva. U prilogu zahteva je potrebno dostaviti (*81): 1) topografsku kartu područja (1:25000) sa označenim dispozicijama objekata, 2) tehnički opis i, 3) u slučaju neizučenih slivova (kakvi su najčešće slivovi elektrana), hidrološku studiju (obično rađenu na osnovu meteoroloških podataka, kao i hidroloških podataka sa susednih slivova). Preporuka je da se na lokacijama budućih vodozahvata već od prve posete lokacije obavezno počne sa merenjima proticaja.

Mišljenje javnog vodoprivrednog preduzeća dobija se po podnošenju Zahteva za dobijanje mišljenja. Uz zahtev se prilaže (*82) 1) kopija plana sa ucrtanim objektima, 2) izvod iz planskog akta-informacija o lokaciji, 3) tehnički opis rešenja (ukoliko postoji može se dostaviti generalni projekat). Po dobijanju mišljenja RHMZ i mišljenja javnog vodoprivrednog preduzeća, podnosi se zahtev za dobijanje vodnih uslova. Vodne uslove izdaje isti organ koji izdaje sva vodna akta.(*83)(*84)

Uz Zahtev za izdavanje vodnih uslova podnose se osnovni podaci o lokaciji, nameni i veličini objekta, a po potrebi i prethodne studije i generalni projekat (idejno rešenje) kojima se bliže sagledava uticaj objekta na vodni režim. Za izdavanje vodnih uslova obavezno je mišljenje javnog vodoprivrednog preduzeća. Pored navedenog, uz zahtev za izdavanje vodnih uslova potrebno je obavezno dostaviti: 1) kopiju plana (sa ucrtanim položajem objekta) - koju izdaje nadležni Katastar nepokretnosti; 2) izvod iz zemljišnih knjiga (za katastarsku parcelu na kojoj se objekat gradi) koji izdaje nadležni opštinski sud, odnosno drugi nadležni organ; 3) potvrdu o rešenim imovinsko-pravnim odnosima: dokaz o vlasništvu-korisništvu investitora na zemljištu, saglasnost javnog vodoprivrednog preduzeća, ako se radi o izgradnji objekta od opšteg interesa na vodnom zemljištu; 4) plan namene površina koji izdaje nadležno opštinsko odeljenje za urbanizam. (*85)(*86)

Vodnom saglasnošću se utvrđuje da je tehnička dokumentacija-glavni projekat urađena i skladu sa vodnim uslovima. Dokumentaciju za izdavanje vodne saglasnosti naročito čini tehnička dokumentacija (*87) koja obavezno sadrži: 1) tehnički izveštaj; 2) proračune: hidrološki, hidraulički, stabilnosti, stepena zagađenosti i dr.; 3) grafičke priloge: situacione planove, osnove i preseke, sa neophodnim elementima za ustanovljenje uticaja režima voda na objekat i obrnuto; 4) prikaz prirodnog režima voda; 5) prikaz projektovanog režima voda; uticaj objekta na prirodni i projektovani režim voda; 6) uticaj prirodnog i projektovanog režima voda na objekat. Uz ovaj zahtev se podnosi i saglasnost Ministarstva zdravlja i Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.

Uz zahtev za izdavanje vodne saglasnosti na glavni projekat potrebno je priložiti: 1) rešenje o izdavanju vodnih uslova; 2) glavni projekat (sa priloženim odgovarajućim licencama u skladu sa propisima); 3) izveštaj tehničke kontrole projekta (sa priloženim odgovarajućim licencama u skladu sa propisima); 4) ostale dokumente koji se zahtevaju u rešenju o izdavanju vodnih uslova. (*88)

U slučaju da se ne otpočne sa vršenjem radova, odnosno izgradnjom objekta u roku od dve godine od izdavanja vodne saglasnosti, vodna saglasnost prestaje da važi. Pre izdavanja vodnih uslova i vodne saglasnosti, Investitor, po potrebi, za korišćenje vodnog zemljišta, korišćenje vodoprivrednih objekata i vršenje drugih usluga (u skladu sa Odlukom za tekuću godinu), zaključuje odgovarajući ugovor sa javnim vodoprivrednim preduzećem ili Ministarstvom za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu – Republička direkcija za vode.

Kada je objekat izgrađen, a pre dobijanja upotrebne dozvole, (*89) potrebno je podneti zahtev za dobijanje vodne dozvole Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, nadležnom organu autonomne pokrajine, ili grada Beograda. Vodna dozvola je potrebna za korišćenje i upotrebu voda i prirodnih i veštačkih vodotoka, jezera i podzemnih voda, za ispuštanje voda i drugih materija u prirodne i veštačke vodotoke, jezera, podzemne vode i javnu kanalizaciju, kao i u slučaju povećanja kapaciteta već postojećeg objekta – za povećanje količine zahvaćenih i ispuštenih voda, izmenjene prirode i kvaliteta ispuštenih voda. Ova dozvola se izdaje za period od najduže 15 godina, tako da joj najkasnije dva meseca pre isteka treba produžiti važnost.

Ukoliko postoji rešenje o vodnoj dozvoli, pravo stečeno na osnovu vodne dozvole ne može se preneti na treće lice bez saglasnosti izdavaoca, a ovo pravo prestaje: istekom roka, odricanjem prava i nekonzumiranjem prava bez opravdanih razloga duže od 2 godine. Uz zahtev za dobijanje vodne dozvole potrebno je dostaviti: 1) vodnu saglasnost; 2) dokaz o ispunjenju uslova iz vodne saglasnosti; 3) (tehničku) dokumentacija na osnovu koje je objekat izgrađen, sa svim izmenama i dopunama koje su izvršene u toku gradnje; 4) izveštaj komisije o izvršenom tehničkom pregledu izgrađenog objekta ili postrojenja; 5) mišljenje javnog vodoprivrednog preduzeća o ispunjenju uslova iz vodne saglasnosti, uticaju objekata na režim voda, uticaju režima voda na objekat i uslovima za izdavanje vodne dozvole. (*90)

Odobrenje za izvođenje rudarskih radova

Odobrenje za izvoðenje rudarskih radova je preduslov za izvoðenje radova na rudarskom projektu. Odobrenje izdaje nadležni organ (*91), nakon prethodno pribavljene saglasnosti Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da se ovim radovima ne narušava životna sredina i vodni režim.

Uz zahtev za izdavanje odobrenja za izvoðenje rudarskih radova podnosi se: 1) rudarski projekat sa izveštajem o izvršenoj tehnièkoj kontroli; (*92) 2) potvrda o overenim bilansnim rezervama; 3) dokaz o pravu svojine ili korišæenja na prostoru na kome æe se graditi nadzemni sistem za eksploataciju geotermalne energije; 4) saglasnost organa nadležnog za poslove zaštite životne sredine; 5) vodna saglasnost. (*93)

Izvoðenju rudarskih radova po uprošæenom rudarskom projektu, odnosno bušenju hidrogeotermalnih bušotina, može se pristupiti na osnovu prijave koja se podnosi Ministarstvu najkasnije 15 dana pre poèetka izvoðenja radova. Pre početka radova izvođač izveštava rudarskog inspektora, u cilju vršenja nadzora.

Rudarski objekti

Zakonom o rudarstvu je utvrðen pojam rudarskih radova i rudarskih objekata. Rudarskim radovima u smislu Zakona o rudarstvu smatraju se radovi na: izradi bušotina, radovi u bušotinama, radovi na eksploatacionom polju koji su u funkciji eksploatacije, radovi koji se izvode u cilju istraživanja mineralnih sirovina. Pod rudarskim objektima se podrazumevaju objekti i postrojenja u sastavu rudnika koji su neposredno vezani za: 1) tehnološki proces istraživanja, eksploataciju i pripremu mineralnih sirovina i odlaganje jalovine, šljake, pepela, i mineralnih sirovina na deponijama za homogenizaciju; 2) mašine i ureðaji namenjeni svim fazama tehnoloških procesa podzemne i površinske eksploatacije; 3) objekti postrojenja i ureðaji za zaštitu rudnika od podzemnih voda; 4) objekti postrojenja i ureðaji na naftnim i gasnim poljima koji su neposredno vezani za tehnološki proces istraživanja, eksploataciju i transport nafte, gasa i podzemnih voda na eksploatacionom polju; 5) objekti za podzemno skladištenje prirodnog gasa i sirove nafte na eksploatacionom polju; 6) električne instalacije rudnika; 7) magacini eksploziva i eksplozivnih sredstava na eksploatacionom polju; 8) cevni sistemi na eksploatacionim poljima i bušotine; 9) objekti za separaciju šljunka, peska i kamena. Rudarski objekti su vezani neposredno za tehnološki proces istraživanja, eksploatacije i transporta podzemnih voda na eksploatacionom polju.

Upotrebna dozvola za rudarske objekte

Upotrebna dozvola za rudarske objekte je administrativni (upravni) akt koji izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike i kojim se odobrava upotreba rudarskog objekta ili njegovog dela. Upotrebna dozvola se izdaje ako se utvrdi da je rudarski objekat ili njegov deo izgrađen u skladu sa rudarskim projektom na osnovu koga je izdato odobrenje za izvođenje rudarskih radova i u skladu sa tehničkim propisima i standardima i da su ispunjeni uslovi u pogledu mera bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite voda, zaštite od požara, zaštite životne sredine i drugi propisani uslovi za izgradnju i korišćenje te vrste objekata. Ispunjenost navedenih uslova proverava se tehničkim pregledom objekta koji vrše lica koja imaju potrebne licence iz oblasti rudarstva.

Licence prava rudarstva

Licencama prava rudarstva se smatraju licence za projektovanje i izvođenje rudarskih radova i kontrolu rudarskih projekata i objekata. Ove licence izdaje Agencija za rudarstvo. (*94) Agencija za rudarstvo izdaje: licencu za izvođenje rudarskih radova i za vršenje stručnog nadzora nad rudarskim radovima, licencu za projektovanje rudarskih projekata i licencu za vršenje tehničke kontrole rudarskih projekata i objekata.

Licence prava rudarstva su administrativni akti kojima se utvrđuje ispunjenost uslova za obavljanje pojedinih aktivnosti neophodnih za izvršenje rudarskih radova i kontrolu rudarskih objekata.

Detalji o zakonskoj regulativi

70 Sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine AP Vojvodine izdaje odobrenje za eksploataciju na teritoriji AP Vojvodine.

74 Član 20. i član 20a. Zakona o rudarstvu.

75 Član 56. Zakona o rudarstvu.

76 Izdavanje vodnih uslova, vodne saglasnosti i vodne dozvole regulisano je Zakonom o vodama. Potrebno je ukazati da u slučaju da će se izgraðivati objekat u kome će se obavljati delatnost proizvodnje toplotne, odnosno električne energije, vodna akta za eksploataciju hidrogeotermalne energije treba da obuhvate celinu posla. U tom slučaju ista akta će se podneti i prilikom podnošenja zahteva za pribavljanje graðevinske dozvole za navedeni objekat. Ovaj zakon ne pravi razliku izmeðu male elektrane i elektrane snage preko 10 MW. Vodna dozvola definiše i način ispuštanja otpadnih voda.

77 Napomena: U slučaju da korisnici geotermalnih voda, nakon njihovog iskorišæenja, izaberu moguænost da ove iskorišćene vode ispuštaju u reke npr. Tisu, Dunav ili u kanale, za ispuštanje iskorišćenih voda, korisnici moraju da raspolažu privremenim dozvolama, dobijenim od nadležnih vodoprivrednih organizacija. Uslov za dobijanje dozvole za ispuštanje geotermalne vode u vodotoke je da deponovana voda ne pogoršava kvalitet vode u vodotoku. Ukoliko se ne mogu obezbediti takvi uslovi, vodnom dozvolom se definišu uslovi za ispuštanje voda.

78 Zakonom o planiranju i izgradnji je propisano da je za postupak pripreme tehničke dokumentacije za izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih objekata i za izvođenje drugih radova koji mogu uticati na promene u vodnom režimu investitor dužan da pribavi vodne uslove (određuju se tehnički i drugi zahtevi koji moraju biti ispunjeni). Takođe je propisano da je za potrebe izrade tehničke dokumentacije potrebno pribaviti vodnu saglasnost kojom se utvrđuje da je tehnička dokumentacija za objekte i radove uređena u skladu sa vodnim uslovima. Vodnom dozvolom koja se dobija kada je objekat izgrađen (upotrebna dozvola ne može se izdati bez dobijene vodne dozvole), utvrđuju se način i uslovi za upotrebu i korišćenje voda i ispuštanje voda. U daljem tekstu će se detaljnije opisati postupci izdavanja navedenih akata.

79 Nadležni organ grada Beograda je Uprava za vode.

80 U zavisnosti od vrste objekta ili radova za koje se podnosi zahtev za izdavanje vodnih akata, nadležan može da bude i nadležni organ jedinice lokalne samouprave (u zavisnosti od objekta, odnosno radova za koje se traži izdavanje vodnih akata). Vrste objekata/radova i nadležnost organa za izdavanje vodnih akata utvrđeni su članovima 117. i 118. Zakona o vodama.

81 Nije propisano šta treba da se podnese uz zahtev za dobijanje mišljenja od RHMZ - navedeno u tekstu je okvirna procena autora, shodno razgovoru u navedenim organizacijama.

82 Nije propisano šta treba da se podnese uz zahtev za dobijanje mišljenja od javnih vodoprivrednih preduzeća - navedeno u tekstu je okvirna procena autora, shodno razgovoru u navedenim organizacijama.

83 Rešenje o izdavanju vodnih uslova izdaje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, nadležni organ autonomne pokrajine ili grada Beograda, u zavisnosti od mesta na kome će se nalaziti objekat, odnosno vršiti radovi.

84 Izuzetno, shodno članu 118. Zakona o vodama, nadležni organ za izdavanje vodnih uslova može zahtevati da podnosilac zahteva pribavi mišljenje Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja i/ili specijalizovane stručne naučne institucije (zavodi, instituti i drugo). Za objekte i radove na teritoriji banjskog mesta, podnosilac zahteva je dužan da pribavi mišljenje ministarstva nadležnog za poslove turizma. Ne postoji posebno propisana procedura za dobijanje ovih mišljenja.

85 Kao pomoć podnosiocu zahteva, spisak sve potrebne dokumentacije za dobijanje vodnih akata može se naći na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: www.minpolj.gov.rs, Link: Arhiva-Vodoprivreda-Vodna akta-obrazac zahteva VU. U skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, organ može zatražiti od Investitora da dopuni dokumentaciju.

86 Dobijeno Rešenje o izdavanju vodnih uslova je i jedan od elemenata lokacijske dozvole. Po dobijanju lokacijske dozvole, ulazi se u izradu projektne dokumentacije – idejnog i glavnog projekta elektrane. Da bi se ušlo u sledeću fazu – dobijanje građevinske dozvole, potrebno je, pored ostalog da se dobije Vodna saglasnost na glavni projekat.

87 Tehnička dokumentacija u ovom postupku ima sadržinu glavnog projekta.

88 Izuzetno, u slučaju da su potrebna i neka druga dokumenta, što zavisi od specifičnosti objekta, Investitor će, posle podnošenja zahteva, naknadno biti obavešten da ukoliko je potrebno, dopuni dokumentaciju.

89 Upotrebna dozvola se izdaje i za rudarske i za građevinske (energetske) objekte. O upotrebnoj dozvoli za rudarske objekte videti više u odeljku Upotrebna dozvola za rudarske objekte ovog teksta. O upotrebnoj dozvoli za građevinske (energetske) objekte videti više u odeljku Upotrebna dozvola ovog teksta.

90 Kao pomoć podnosiocu zahteva, spisak sve potrebne dokumentacije za dobijanje vodnih akata može se naći na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumerstva i vodoprivrede: www.minpolj.gov.rs, Link: Arhiva-Vodoprivreda-Vodna akta-obrazac zahteva VD.

91 Organ nadležan za izdavanja odobrenja za izvođenje rudarskih radova je Ministarstvo
rudarstva i energetike, a za radove na teritoriji autnomne pokrajine – nadležni sekretarijat.

92 Za ovaj projekat treba utvrditi da li je neophodna izrada Studije o proceni uticaja. Više o ovom postupku u tački Procena uticaja životne sredine ovog teksta.

93 Više o tome u tački Vodni uslovi, vodna saglasnost i vodna dozvola ovog teksta. Za izdavanje vodne saglasnosti neophodno je prethodno pribaviti vodne uslove. Za izdavanje vodnih uslova i vodne saglasnosti za ovaj slučaj nadležno je Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede.Ako se objekat nalazi na teritoriji autonomne pokrajine, nadležan je nadležni organ autonomne pokrajine, a ako se objekat nalazi na
teritoriji grada Beograda – nadležni organ grada Beograda.

94 Do dana predaje ovog teksta Agencija za rudarstvo još nije bila osnovana. Do početka rada Agencije za rudarstvo licence treba da izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike.

Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za invesitore "Izgradnja postrojenja električne/toplotne energije iz hidrotermalnih izvora u Republici Srbiji", čiji su autori Dr Branislava Lepotić Kovačević dipl.prav, Stanislav Milosavljević, dipl. inž. rud, i Bojan Lazarević, dipl.el.inž.

Projekat je realizovan pod podrškom USAID, GTZ / GIZ Srbija i Ministarstva energetike, 2010. godine.