Ekonomisti: Američka ekonomija otpornija od evropske, i to se još dugo neće promeniti

Vođstvo američke ekonomije u odnosu na Evropu, trend koji je prvi put postao vidljiv nakon globalne finansijske krize i zacementiran tokom pandemije koronavirusa, trebalo bi da traje do 2024. godine i duže, piše Financial Times (Fajnenšel tajms).

Međunarodni monetarni fond (MMF) je prošle nedelje predvideo rast američke ekonomije od 1,5% sledeće godine. Predviđanja za evrozonu su 1,2%, a za Veliku Britaniju 0,6%.

Šta objašnjava uporni jaz između dva najbogatija regiona sveta, u kojima su SAD rasle otprilike duplo brže od evrozone i Velike Britanije u poslednje dve decenije? Fajnenšel tajms je izdvojio nekoliko faktora.

Jači pandemijski stimulans povećava potrošnju

Tokom pandemije, zvaničnici sa obe strane Atlantika pribegli su agresivnim fiskalnim stimulansima kako bi sprečili da se zdravstvena kriza pretvori u ekonomsku. Međutim, SAD su to učinile u većem obimu. Nakon registrovanja dvocifrenog manjka u 2020. godini, primarni vladin deficit za 2021. je i dalje bio masivnih 9,4% BDP-a u SAD, što je više nego duplo više od nivoa evrozone i skoro duplo više nego u Velikoj Britaniji.

Vladina podrška je pomogla da se pokrene oporavak potrošnje u SAD, jedan od glavnih razloga zašto je rast u zemlji bio tako snažan.

Pjer-Olivije Gurinčas, glavni ekonomista MMF-a, kaže da je skok cena energenata u Evropi bio najvažniji pokretač nedavne ekonomske divergencije dva regiona.

Veleprodajna evropska cena gasa porasla je na rekordno visok nivo, mnogo više od američkog ekvivalenta. To je povećalo inflaciju potrošača energenata na 59% u Velikoj Britaniji i 44% u evrozoni.

Ključni strukturni faktor iza američko-evropske divergencije je razlika u industrijskom sastavu dve ekonomije, objašnjava Fajnenšel tajms.

SAD imaju tehnološki sektor u procvatu, sa uspešnim i inovativnim kompanijama kao što su Amazon, Alfabet i Majkrosoft koje nemaju evropske ekvivalente. S obzirom na to da SAD dominiraju veštačkom inteligencijom, taj jaz će se verovatno povećati, upozoravaju ekonomisti.

Nasuprot tome, Evropa je specijalizovana za industrije koje se sve više suočavaju sa pretnjom kineske konkurencije, kao što su električna vozila.

SAD su takođe "spretnije" u prebacivanju ekonomije na zelenu tehnologiju. Zakon o smanjenju inflacije od 369 mlrd USD je pomogao da se podstaknu ulaganja u zelene tehnologije, sa stotinama milijardi dolara subvencija i poreskih kredita. Reakcija EU bila je sporija i složenija za implementaciju, smatraju mnogi ekonomisti.

Lakši pristup finansijama dugo je pomagao američkoj ekonomiji, uključujući njen tehnološki sektor, da procveta.

Više rizičnog kapitala i bolje razvijena tržišta duga i akcija, olakšali su američkim kompanijama da finansiraju svoju ekspanziju nego evropskim kolegama, koji se mnogo više oslanjaju na banke. Evropa je takođe pretrpela krizu suverenog duga i fiskalnu štednju – i jedno i drugo je pogodilo investicije.

Populacija Evrope koja brzo stari i slabiji rast stanovništva opterećuje javne finansije kontinenta. To takođe utiče na jaz u odnosu na SAD, u kojima se, za razliku od Evrope, od 2010. godine broj radno sposobnog stanovništva povećava, iako sve sporijim tempom.

- Evropa se već neko vreme bori sa niskim rastom produktivnosti, a efekti starenja stanovništva i ograničenja ponude radne snage počinju da grizu - rekao je ranije ovog meseca Alfred Kamer, direktor MMF-a za Evropu.

Sa jačim investicijama i boljom demografijom, jaz između SAD-a i Evrope će se verovatno dodatno proširiti u narednim godinama.

- SAD bi mogle da povećaju svoj potencijalni rast, dok se Evropa bori da održi niži rast koji je već imala - rekao je Kristijan Keler, šef ekonomskog istraživanja u Barklizu.

Međutim, visoki američki deficit - predviđeno je da poveća javni dug sa sadašnjih 97% BDP-a na 119% do 2033. godine, što je rekordno visoko - predstavlja pretnju njegovom rastu.

- SAD će morati da donesu teške odluke na fiskalnoj strani - rekao je Keler.