NavMenu

Da li ste se ikad upecali - Kampanja Addiko banke u borbi protiv fišing prevara i o bezbednosti u digitalnom poslovanju

Izvor: eKapija Petak, 20.10.2023. 15:07
Komentari
Podeli
(Foto: Adiko banka)
Želite li da dobijete onoliko kilograma zlata koliko ste teški? Želite li da budete među putnicima koji će na Maldive otići za samo 25 EUR ili da budete deo prvog srpskog tima u svemiru? Zvuči vrlo primamljivo svaka od ovih ponuda, ali da li su takve ponude zaista i realne? To je želela da sazna i Addiko (Adiko) banka koja je pokrenula kampanju da bi saznala kako zaista građani Srbije reaguju na ovakve poruke. Ovo je Adiko banka učinila u okviru šireg projekta - borbe protiv fišing prevara, odnosno lažnog predstavljanja na internetu radi prikupljanja osetljivih podataka korisnika.

Da je ovo vrlo raširen vid prevare, koji je iz godine u godinu sve sofisticiraniji, potvrđeno je danas na događaju na kome je Adiko banka predstavila obrazovnu kampanju "Da li ste se ikad upecali?".

Kako je naglasio Miloš Nedeljković, član Izvršnog odbora Adiko banke koji je i predstavio ovu kampanju, izazovi se kojima se suočavaju u digitalnom poslovanju su sve veći i odgovorno poslovanje svake kompanije podrazumeva i to da se takva kompanija bavi i edukacijom i zaposlenih, ali i građana i tržišta na kome posluju.

Nedeljković je ukazao da je uzrok ugroženosti digitalnih identiteta korisnika naročito neodgovorno ponašanje korisnika i lagodno odnošenje prema svojim podacima.

Adiko banka je baš zato i organizovala kampanju "Da li ste se ikad upecali?" u kojoj su ponuđeni primamljivi, ali lažni sadržaji. Kada bi ušli na internet adrese koje su pisale na bilbordima, umesto da dođu do očekivanih popusta i nagrada najavljenih na bilbordima, građani bi dobijali poučne poruke i upozorenja u vezi sa pomenutim prevarama.

(Foto: Adiko banka)

Ova kampanja na bilbordima trajala je dve nedelje u septembru ove godine, a na sajtovima sa lažnim ponudama bilo je 26.000 poseta, precizirao je Nedeljković.

- Početni oblici fišinga izgledali su tako što neko pošalje mejl u kojem kaže da je iz Nigerije ili pozove i kaže da ste osvojili milione evra u nasledstvu i da ćete, kada uplatite određenu sumu, dobiti novac. Ali, novi oblici fišinga su sofisticiraniji i zahtevaju digitalnu obrazovanost stanovništva a to podrazumeva da postoje smernice koje su neophodne za izbegavanju prevare. Ono što građani treba da znaju je da nijedna odgovorna institucija, pa ni banka nikad od njih neće tražiti da pošaljete kredencijale mejlom ili da ih unesete na bilo kom drugom sajtu, osim zvaničnom - naglasio je Nedeljković i dodao da baš iz sigurnosnih razloga banke svojim korisnicima traže da potvrde transakciju jednokratnom šifrom koju banka šalje na neki drugi medij, na primer SMS porukom.

On je ocenio i da su za napredak digitalizacije najveća pretnja internet prevare i naglasio značaj uvođenja korišćenja digitalnih sertifikata i kvalifikovanih digitalnih potpisa.

- Korišćenje digitanih sertifikata i kvalifikovanih digitalnih potpisa je od presudnog značaja za poverenje u digitalno poslovanje - zaključio je Nedeljković.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.