Autoput kroz Beograd, zvanično, ukinut - Bez uticaja na vozače

Autoput kroz prestonicu, od petlje Beograd, preko Mostara do Bubanj potoka postao je gradska saobraćajnica. Nova Uredba o kategorizaciji puteva koju je nedavno usvojila Vlada Srbije, najprometniju deonicu u glavnom gradu svrstala je u kategoriju puteva drugog B reda. Isti status dobila je i deonica od Vojvođanske ulice na Novom Beogradu do petlje Surčin, u čijem produžetku je autoput Miloš Veliki.

U Javnom preduzeću Putevi Srbije kažu za RT Balkan da je otvaranjem sektora VI Obilaznice oko Beograda, deonica puta, od petlje Beograd, preko petlje Mostar do Bubanj Potoka izgubila na značaju po pitanju međunarodnog saobraćajnog povezivanja.

Shodno navedenom, ukazala se potreba za izmenom kategorije predmetne deonice puta, koju je u skladu sa važećom Uredbom o kriterijumima za kategorizaciju javnih puteva, moguće kategorizovati kao državni put II B reda. Razlog izmene kategorije puta je isti i za deonicu Novi Beograd (Vojvođanska ulica) - petlja Surčin Jug - navode u Putevima Srbije.

Iz ovog javnog preduzeća napominju da promena kategorije puta neće imati uticaja na vozače, niti na prioritet njegovog održavanja.

Deonica od Bubanj potoka do petlje Beograd koja se nalazi pre Dobanovaca duga je nešto manje od 30 kilometara.

Inače, promena statusa autoputa kroz Beograd najavljivana je godinama unazad, a taj plan je izneo sadašnji ministar saobraćaja Goran Vesić, dok je bio na mestu zamenika gradonačelnika Beograda. Tada je bilo najavljivano da će to prvenstveno značiti da će zaustavna traka postati dodatna vozna traka gde god postoje prostorne mogućnosti. Inače, autoput se na Novom Beogradu i sada zove Bulevar Arsenija Čarnojevića, a u starom delu grada nosi imena Franše Deperea i Stevana Prvovenčanog.

- Kategorizacija puteva označava kako će se regulisati saobraćaj, ko sme da ide tim putem, a ko ga održava. Od uslova odvijanja saobraćaja, načina regulisanja i načina održavanja, to opredeljuje vrsta puta, odnosno njegova kategorizacija. Ovo ostalo se reguliše saobraćajnim znakovima i na druge načine. Ovom izmenom je proširena mogućnost upotrebe puta, nije smanjena naročito s obzirom na značaj Obilaznice oko Beograda na koju je usmeren teretni saobraćaj - kaže profesor Milan Vujanić.

Od ideje o izmeštanju tranzitnog saobraćaja iz prestonice do njene realizacije prošlo je 30 godina, ali je taj posao konačno završen. Duže od tri decenije bilo je potrebno da se povežu Batajnica i Bubanj potok i da se Obilaznica oko Beograda konačno spoji sa Koridorom 10 u punom profilu autoputa.

Ova saobraćajnica je projektovana za brzinu od 120 kilometara na sat, a duga je 47 kilometara. Iz Puteva Srbije su naveli da je završetkom Obilaznice oko Beograda saobraćaj preusmeren sa preopterećene osnovne mreže gradskih saobraćajnica, što bi trebalo da doprinese skraćenju vremena putovanja za tranzitne tokove, smanjenju broja saobraćajnih nezgoda, troškova eksploatacije vozila, štetnih gasova i buke od vozila na užem gradskom području.