Srbija jedna od retkih evropskih zemalja bez velikih golf terena - Koliko se isplati investirati u sport sa 36 rupa?

Srbija u ovom momentu raspolaže sa svega dva terena za golf, neadekvatne veličine, i nepripremljena za veća takmičenja, rečeno je na panel diskusiji u okviru sajma nekretnina REBEC.

- Stanje u regionu u ovom sportu je daleko iza drugih delova Evrope. Izgradnja golf terena sa pratećim sadržajima je ulaganje koje može doneti veliku zaradu, ali i koje je jedan od uslova za pridruživanje razvijenoj Evropi – rekao je dr Živorad Nikolić, predsednik Golf asocijacije Srbije.

U našoj zemlji aktivna su dva golf terena - na Adi Ciganliji, kao i u Žablju, pored Novog Sada. To su tereni sa po 9 rupa, dok je za potrebe međunarodnih takmičenja potreban teren sa najmanje 18 rupa. Kvalitetni golf tereni imaju 27, pa i 36 rupa, što igračima pruža dodatno zadovoljstvo.

Slovenija već ima mnogobrojne terene, Hrvatska tek nekoliko, dok Crna Gora nema nijedan. Ipak, kako napominje jedan od direktora projekta "Porto Montenegro" iz Tivta, Ivan Čakarević, u toku je priprema projekta za gradnju golf terena u okviru tog centra.

- Crna Gora ima veliki problem sa sezonalnošću. Dok su u letnjim mesecima hotelski kapaciteti premali, u vansezoni je teško održati rentabilnost. Zato smo mi uočili da je našem projektu, koji obuhvata 700 apartmana, 2 hotela, kazino i marinu, potrebno dodati i golf teren, kako bismo imali dodatni sadržaj. U svetu je uobičajeno da se na golf terenima grade i stambeni kapaciteti, jer ova sredina pruža pogodnosti za udoban život – kaže Čakarević.

- Sa druge strane, zbog ograničenosti zemlje na kojoj bismo gradili golf teren, crnogorska vlada je dala jedan komad zemljišta na dugoročni zakup od 90 godina, za šta mi sada pripremamo dokumentaciju – dodaje Čakarević.

Živorad Nikolić napominje da se idealan teren za golf se nalazi u prirodi, na oko 20 do 40 kilometara od centra većeg grada.

- Na njemu se mogu nalaziti i stambeni kapaciteti, kao i tržni centri. To je u svetu prostor od posebnog ekonomskog interesa – napominje Nikolić.

Organizacija međunarodnih takmičenja je značajan turistički mamac. Da bi jedan teren bio označen kao "šampionski", potrebno je da zadovoljava uslove veličine, ali i da bude sertifikovan od Golf asocijacije. Tek tada igrači poput Tajger Vudsa mogu da dođu. Za sada, ponuda terena u Srbiji je vrlo ograničena. Sadašnji kapaciteti na Adi Ciganliji i u Žablju su vrlo skromni.

- Ne treba smetnuti sa uma da je prvi teren u Srbiji, na Košutnjaku, otvoren davne 1936, i da je on zadovoljavao najviše standarde ovog sporta. Za nas golfere, tereni sa 9 rupa zadovoljavaju samo najosnovnije potrebe, dok je za pravo uživanje u igri, potrebno da odlazimo u inostranstvo – kaže Nikolić.

Za investiranje u golf terene u Srbiji, ipak, ima zainteresovanih.

Jovica Božić, vlasnik firme "BiS-Reciklažni centar" i bivši reprenzentativac Jugoslavije u karateu i Zoran Gajić, svetski odbojkaški stručnjak i osvajač Olimpijskog zlata, planiraju da u okolini Pančeva izgrade golf terene. Kako su ranije najavili, plan je da i ostalim opštinama koje imaju osećaj za razvoj ovog sporta, predlože realizaciju tog projekta, da obezbede 30 do 50 hektara neobradive zemlje i da ih zajednički pretvore u golf terene.

Bečmen

U planu je izgradnja golf terena u Bečmenu, nedaleko od Beograda. Učesnici konferencije napominju da, ukoliko se otklone nesuglasice sa manjim vlasnicima zemlje, gradnja može početi 2012. ili 2013. godine. Ove godine mogla bi da počne izrada planova detaljne regulacije, koji će odrediti kako će na prostoru pokraj Save, okruženom šumom, biti raspoređeni golf tereni sa 18 i 9 rupa, igrališta za košarku, kriket, fudbal, hotel, apartmansko naselje, veštačko jezero, tržni centar, pešačke i biciklističke staze, škola, obdaništa, dom zdravlja. Ako investitor obezbedi 800 mil EUR, koliko je procenjeno da je potrebno za prvu fazu projekta izgradnje svih nabrojanih objekata i infrastrukture, i sledeće godine otvori gradilište, golferi će na ovom terenu zamahnuti palicom za pet do sedam godina.

Cene

Na terenu na Adi Ciganliji, jednodnevna igra u toku radne nedelje košta 2.800 dinara po osobi, dok, recimo, u Sloveniji za istu partiju treba odvojiti 30 EUR.

Sa druge strane, po rečima Nikolića, godišnja članarina u domaćem klubu košta 2.500 EUR, dok je u Sloveniji za sumu od 1.800 EUR moguće igrati na mnogobrojnim terenima u tri zemlje - Sloveniji, Italiji i Austriji.

M.D.