Pet kurseva i obuka s kojima ćete odmah naći posao

Oni koji se obučavaju za neki posao, na obuku mogu ići u trajanju od 3, 6 ili 9 meseci zavisno od starosti polaznika.

Polaznici uzrasta od 15 do 16 godina moraju da idu na obuku od devet meseci kako bi stekli uslov da polažu završne ispite i dobiju sertifikat stručne osposobljenosti za određeno zanimanje.

- Tromesečni kursevi su uglavnom za punoletne, dok je obuka u trajanju od šest meseci za one između 16 i 18 godina. Sama obuka je 90% praktična i realizuje se tako što se po upisu polaznici upućuju na praktičnu obuku u firme sa kojima Univerzitet sarađuje. Na ovaj način, mi osposobljavamo ljude da posle završenih nekoliko meseci obuke steknu osnovno, konkretno znanje iz određenog zanimanja sa kojim mogu da se zaposle ili otvore samostalnu zanatsku radnju i da kroz dalji rad nastave da se usavršavaju u novom zanimanju - ističe sagovornica Nove.

Objašnjava kako izgleda obuka na njihovom univerzitetu.

- Naši kandidati se upućuju na praktičnu obuku u firme sa kojima univerzitet sarađuje gde oni dobijaju svog mentora, majstora koji će ih obučavati uz svoj redovan rad. Polaznici vode dnevnik prakse, ne svakodnevno, ali se osnovne operacije koje se savladavaju opisuju u tom dnevniku koji je vrlo sličan dnevniku prakse u srednjoj stručnoj školi. Polaznici na ovaj način svojim rečima opisuju radne operacije i on im služi i kao podsetnik, ali i kao dokaz da su određene operacije savladali. Na primer, kandidat na obuci za frizera će u dnevniku pisati postupak feniranja, šišanja klasične frizure ili mini vala. Dnevnik prakse overava mentor, daje ocenu iz prakse i sa tim polaznik stiče pravo da izađe na završni ispit - navodi ona.

- Recimo, polaznik na obuci za viljuškaristu polaže ispite u firmi u kojoj je obavljao praksu. Na ispitu je prisutan naš ispitivač koji kandidatu daje zadatak da određeni teret prenese iz jedne tačke u drugu po pravilima bezbednosti i zdravlja na radu, ali i prema zahtevima materijala i ambalaže koju prenosi. To je praktičan deo ispita koji se polaže na samom viljuškaru, a ujedno se ispituje i teorijski deo. Po uspešno položenim ispitima, kandidatu se izdaje sertifikat stručne osposobljenosti - kaže Lazarević

Drugu grupu polaznika čine oni ljudi koji već neko vreme rade određene poslove, na primer kuvari i konobari u restoranima, ali nemaju sertifikat stručne osposobljenosti. Dakle, njima ne treba obuka, oni imaju znanje i iskustvo, već samo sertifikat koji to znanje i iskustvo potvrđuje.

- Ovi polaznici imaju pravo da na osnovu radnog iskustva izađu samo na polaganje završnog ispita. Dokazivanje radnog iskustva se vrši na osnovu potvrde poslodavca da su na određenom radnom mestu radili minimum tri meseca, polažu ispite i ako polože izdaje im se sertifikat. I to je to - navodi Lazarević.

Među polaznicima bilo je ljudi različitih zanimanja i starosne dobi, pa se tako jedan profesor engleskog jezika obučavao za knjigovodstvo. A imali su i najstarijijeg polaznika od čak 81 godinu koji je želeo da nauči da radi na računaru i u tome je i uspeo. Ima i onih koji su se obrazovali za jedan posao, a sada se prekvalifikuju za drugi.

- Imali smo polaznika koji je završio frizersku školu, a došao je da se obuči za rukovaoca građevinskih mašina. Isto tako smo imali i ekonomistu koja je završila obuku za negovateljicu. Veliki je broj primera da bih ih sada sve nabrajala, ali to je čar ove vrste obrazovanja. U kratkom roku možete promeniti svoju profesiju, oprobati se u nečemu potpuno različitom od onoga čime ste mislili da ćete se baviti u životu. Isto tako, oni koji već imaju zaposlenje mogu unaprediti svoje znanje iz stranih jezika, knjigovodstva ili ovladati nekim novim veštinama koje će im pomoći u svakodnevnom radu kao što je kurs slepog kucanja - kaže Ana Lazarević.