Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Srpski vinari ne treba da očekuju mnogo od sporazuma sa Kinom, pokazuje iskustvo Gruzije
Komentari
Ilustracija (Foto: Pixabay /SleepyCats)
Prošlo je pet godina otkako je gruzijski sporazum o slobodnoj trgovini stupio na snagu u januaru 2018. godine. Sporazum, koji je smanjio carinske poreze između dve zemlje do 94%, bio je veoma obećavajući za Gruziju.
Preko noći se tržište od 1,4 milijarde ljudi otvorilo zemlji od samo 3,7 miliona stanovnika.
Nakon što je Gruzija pregovarala o sporazumu sa Kinom, gruzijska vlada se naročito zauzela za izvoz vina, lešnika, meda, mineralne vode, piva, džemova, sokova, povrća, voća i ribe. Vino, koje je četvrti najznačaniji gruzijski izvozni proizvod, bilo je posebno važno, i to ne samo zbog toga što Gruzija sebe smatra kolevkom vinarstva.
Nakon potpisivanja gruzijskog sporazuma, lokalna preduzeća su se nadala da bi Kina mogla da zameni Rusiju kao glavnu izvoznu destinaciju za gruzijsko vino.
Od 2017. godine izvoz iz Gruzije u Kinu se udvostručio, ali ovaj rast se uglavnom sastoji od rude i metala, sa malim uticajem na mala i srednja preduzeća koja proizvode vino ili druge lokalne proizvode.
Na kraju krajeva, Gruzija nikada nije prodala više od deset miliona boca godišnje u Kini. Ovaj broj nije daleko od onoga što je prodato pre sporazuma - 9,2 miliona, prema Levanu Tavadzeu, vinaru koji živi u Kini već 27 godina.
Samo dve gruzijske vinarije uspele da se "probiju"
U Gruziji je mali broj vinara uspeo da prevaziđe ovaj problem velikih zahteva. Samo dve vinarske kompanije nalaze se na listi prvih deset izvoznih kompanija u 2023: Khareba i Vinarija Dugladze.
- Od potpisivanja sporazuma izvoz u Kinu se udvostručio i Kina zauzima veliki udeo u gruzijskom izvozu, ali se to sastoji uglavnom od rude. Udeo izvoza vina je skoro beznačajan, uprkos velikim nadama gruzijske vlade, lokalnog biznisa i civilnog društva - kaže Gvanca Meladze, članica Nadzornog odbora Udruženja za razvoj izvoza u Gruziji.
Prema Meladzeu, nekoliko faktora je dovelo do ove frustracije.
- Kina nije mogla da se takmiči sa Rusijom. Iako Kinezi plaćaju višu cenu po boci, prodaja ovde je izazovnija zbog jezičke barijere i razlika u poslovnoj kulturi. Takođe, kinesko tržište je prilično komplikovano u pogledu vladinih propisa - kaže ona.
Levan Tavadze, sa sedištem u Pekingu, prodaje 20-30.000 flaša godišnje, već 11 godina, pod imenom Satavado.
- Ljudi u Kini su navikli na francusko vino. Gruzijsko vino je novo za njih, ne znaju ništa o tome. Kinesko tržište ima svoja pravila koja novajlija mora da zna: počevši od toga kako oblikovati i brendirati bocu, završavajući sa tim koju sortu izabrati. Gruzijci uglavnom ne znaju mnogo o tome - kaže Tavadze.
Kao rezultat toga, samo velike kompanije kao što su Khareba i Vinarija Dugladze, koje proizvode nekoliko miliona boca godišnje, uspele su da se nađu na kineskom tržištu.
Prema Tavadzeu, "velike kompanije sa ogromnom proizvodnjom imaju kapacitet da kontaktiraju velike prodajne agente, ali za mala preduzeća koja prodaju 20.000 boca godišnje, to je izuzetno teško. Ovaj broj je apsolutno ništa za razmere Kine i nijedan agent nije zainteresovan".
Iskustvo Gruzije pokazuje da su nade Srbije u procvat izvoza vina u Kinu možda upitne. Do danas, takvi proizvodi čine veoma mali udeo u robnoj razmeni Srbije sa Kinom.
Uprkos razočarenju gruzijskih vinara, za Gruziju je situacija nakon potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini svakako bolja u odnosu na period pre sporazuma - na kraju krajeva, gruzijski izvoz u Kinu 2022. je dostigao više od 694 mil USD, što je povećanje sa oko 190 miliona u 2017. godini.
- Očekivanja su uvek veća od realnost, ali da se proceni ishod sporazuma, to je pozitivno - kaže predsednik Gruzijskog udruženja za razvoj izvoza Giorgi Gudabandze.
Pročitajte još:
- Sporazum o slobodnoj trgovini prekretnica u saradnji Srbije i Kine? - Više koristi uvek ima snažnija privreda
- Šta će sve Srbija izvoziti u Kinu bez carine, a koje kineske proizvode ćemo mi kupovati
- Momirović: Sporazum sa Kinom može da stupi na snagu u martu ako ga Skupština ratifikuje uskoro
- Za strateške proizvode zadržava se zaštita u slobodnoj trgovini sa Kinom
Ima li Srbija kapaciteta za izvoz u Kinu?
U Srbiji su neki stručnjaci već pesimistični u pogledu izgleda novog sporazuma o slobodnoj trgovini. Čak i ako sporazum garantuje jeftiniji srpski izvoz, ostaje pitanje da li je srpska privreda u stanju da iskoristi ovu priliku. U to sumnja Predrag Bjelić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
- Šta ako je naše vino dobro i u Kini su oduševljeni? Imamo li kapaciteta za takvu proizvodnju? Šta je sa logistikom? Možemo da isporučimo dve, tri ili pet sanduka, ali Kina je veliko tržište i šta ako nas pitaju za hiljadu? - pita profesor Bjelić.
Prema Bjelićevom mišljenju, na sva ova pitanja trebalo je odgovoriti pre ulaska u pregovore sa Kinom.
U slučaju nesrazmerno velikih ekonomija, velike privrede poput Kine i znatno manje Srbije, Bjelić kaže da bi sporazum trebalo da uključi i "nerecipročan tretman", što znači da su ustupci uključeni kako bi se prilagodili disparitetu u ekonomskoj snazi.
Srbija godišnje proizvede oko 25-30 miliona litara vina, što je, naravno, samo kap u moru kada je kinesko tržište u pitanju. Ipak, enolog i profesor Marko Malićanin kaže da bi sporazum sa Kinom bio odlična prilika za srpske proizvođače vina.
- Kinesko tržište je ogromno i raznoliko. Ono što je zanimljivo na ovom tržištu je da, za razliku od Rusije, gde možete da plasirate samo jeftinija vina, u Kini možete da prodajete veoma skupa vina - napominje on.
Međutim, on dodaje da je "fundamentalno pitanje kineskog tržišta to što Kina još uvek nije stabilno tržište - možete poslovati jedne godine, a onda biti nesigurni da li ćete to ponoviti sledeće".
Prema rečima Malićanina, Srbija već izvozi vino u Kinu, a pojedine vinarije napreduju zahvaljujući kineskom tržištu. On dodaje da je trgovinski sporazum sa Kinom još jedan razlog za velika ulaganja u sadnju novih vinograda, obezbeđivanje domaćeg snabdevanja grožđem i povećanje izvoznog potencijala vina.
Firme:
Ekonomski fakultet Beograd
Tagovi:
Khareba
Vinarija Dugladze
Udruženje za razvoj izvoza u Gruziji
Levan Tavadzeu
Gvanca Meladze
Giorgi Gudabandze
Predrag Bjelić
Marko Malićanin
Peking
Satavado
sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom
sporazum o slobodnoj trgovini Gruzije i Kine
gruzijsko vino
izvoz iz Gruzije u Kinu
izvoz vina iz Gruzije u Kinu
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.