Stručnjak za energetiku: Kriza u Evropi nije gotova, cene vrlo lako mogu da skoče

Evropa je spremno ušla u grejnu sezonu, ali su energetska tržišta još ranjiva, zaključak je Evropske komisije koja je produžila mere pomoći državama članica za kompanije koje su pogođene skokovima cena energenata do juna 2024. godine. Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže da energetska kriza još nije završena i da razlozi zbog kojih je uspostavljena nisu eliminisani. Navodi da je ključna preporuka Brisela o radu na poboljšanju prenosne mreže.

Željko Marković u razgovoru za RTS kaže da su i dalje prisutne posledice geopolitičkih tenzija, poput rata u Ukrajini i sukoba Izraela i Hamasa na Bliskom istoku, kao i da još postoje problemi sa nabavkom prirodnog gasa.

- Sve to utiče na cenu energenata, pre svega nafte i gasa, a potom i efekta koji se prenosi na druge energente. Zato je važno da se preduzimaju mere kako se opet ne bi uspostavile visoke cene. Cilj je da se na adekvatan način zaštite stanovništvo i privreda - kaže Marković.

Ističe da promena cene energenata utiče na uspostavljanje veće inflacije, što dodatno ugrožava privedu, ali i stanovništvo.

Marković smatra i da je racionalna potrošnja jedna od glavnih mera kako građani mogu da se bore sa neželjenim posledicama rasta cena usled geopolitičkih kriza.

- Zato je važno štedeti i dalje, bez obzira na to da li su sada cene nešto niže ili nisu, vrlo lako se mogu vratiti na onaj nivo - kaže Marković.

Marković navodi da su cene na svetskim berzama mirne i u padu, ali da su i dalje više nego pre krize na Bliskom istoku. Ističe, ipak, da su cene stabilnije u odnosu na prošlu godinu kada je do velikih promena došlo usled rata u Ukrajini.

- Ugalj nam je u tom trenutku sa nekih 90 USD išao i do 400. Sada je na nekih 120 USD po toni. Nafta varira između 80 i 90 USD po barelu, dok je gas nešto niži zato što su skladišta već u septembru i oktobru bila popunjena na 95% - ističe Marković.

Trenutno je cena struje na berzama oko 120 USD po megavat satu, a to su predviđanja za 2024. godinu, kaže Marković.

Marković smatra da potrošnja električne energije, i energije uopšte, dosta korelira sa temperaturama i da su vremenski uslovi jedan od značajnih faktora.

- Mora da se vodi računa jer može da se dogodi da imamo neki duži ledeni talas i da to značajno utiče na potrošnju. Sa druge strane, kratke nepogode, kao što je sada kod nas, utiču na infrastrukturu, pa je važno jačati i infrastrukturu - kaže Marković.

Uporedo sa povećanjem kapaciteta obnovljivih izvora energije, Brisel je izglasao i preporuke o radu na poboljšanju prenosne mreže.

Marković navodi da je preporuka ključna mera u dekarbonizaciji EU jer će biti instalirano više izvora obnovljive energije.

- Ta instalacija mora da prati i razvoj infrastrukture. Menja se ceo koncept elektroprivrede gde smo imali velike proizvođače koji su bili koncentrisani na visokonaponskim vodovima najvišeg napona. Sada imamo i izvore manjih proizvođača koji moraju da se priključuju na infrastrukturu - kaže Marković.

Zaključuje da su procene da bi u tom pogledu infrastruktura Evrope, a i Srbije, trebalo da se udvostruči u narednih osam godina i u računicu dodaje i proizvodnju električnih vozila.

- Imamo, dakle, dekarbonizaciju transporta. I električna vozila opet moraju da imaju infrastrukturu kako bi se vozila napunila. A prenosna mreža je veoma važna upravo i u vanrednim situacijama -ističe stručnjak za energetiku.