Vladan Vasić, predsednik Privremenog organa Pirota - Nova autobuska stanica koštaće 1,5 do 2 mil EUR, ako ne bude partnera radove ćemo finansirati iz gradskog budžeta

Pre tačno 20 godina, u decembru 2003. godine, Vladan Vasić izabran je za predsednika Opštine Pirot, čime je u tom trenutku, sa 32 godine postao jedan od najmlađih predsednika neke lokalne samouprave u zemlji. Dve decenije kasnije, kao jedan od najdugovečnijih čelnika nekog grada ili opštine u Srbiji (trenutno na funkciji predsednika Privremenog organa Pirota) ističe da je veoma zadovoljan razvojem grada, jer je njegov utisak da je Pirot dosta infrastrukturno promenjen.

- Kada sam tada imenovan za predsednika opštine, Pirot je bio u zapećku, kada je u pitanju Srbija. Bili smo kasaba i varošica o kojoj su se ljudi izražavali čak i u samom gradu sa podsmehom. Ali, onda smo odlučno krenuli, kada je reč i o sitnim i o krupnim stvarima, i došli smo do onoga što što smo i hteli, da Pirot bude grad na jugoistoku Evrope, grad sa dobrom atmosferom za poslovanje, grad sa odličnom sportskom infrastrukturom, grad sa sportskim i kulturnim događajima, grad koji je oznakom geografskog porekla zaštitio svoje brendove, koji je izgradio mnoge objekte kao što su otvoreni i zatvoreni bazen, tu je i projekat renoviranja tvrđave... Dakle od grada iz koga su ljudi bežali do grada koji ima budućnost i kojim se ljudi hvale. Mislim da je to nešto što je najbolje urađeno i čime sam ja najponosniji - ta promena razmišljanja ljudi o sopstvenom gradu.

- Naravno da je bilo dosta stvari koje nismo uspeli da ostvarimo, kao što je izmeštanje autobuske stanice, izgradnja Hitne pomoći, pokrivanje i rekonstrukcija otvorene pijace ili kao što je otvaranje fakulteta, čemu težimo. Ali to su u stvari i šanse za budući period - da se sve to ostvari i da se Pirot još više razvija.

- Kada sam te 2003. postao predsednik opštine (kasnije gradonačelnik), dobro pamtim, čekali su me štrajkovi i blokada tadašnjeg magistralnog puta, odnosno tunela Sarlah. Tamo su bili okupljeni radnici Poleta, Dragoša, Piroteksa - zbog teškog položaja, zbog dugogodišnjih neisplaćenih zarada, zbog pokrenutih postupaka stečaja i privatizacije. To jeste jedan loš period ne samo u Pirotu nego u čitavoj državi. Tranzicija privrede u kojoj je ogroman broj radnika ostao bez posla. U međuvremenu je došlo do privatizacije Prvog maja pa raskida privatizacije, čak i do njegovog stečaja, da bi ponovo Prvi maj evo počeo da radi. Kupila ga je italijanska kompanija koja trenutno ima 300 radnika i dosta veliko ulaganje u obnovu infrastrukture. Polet, Dragoš i Piroteks su maltene nestali sa scene, dok je Tigar doživeo veliku transformaciju. Jedan deo Tigra je ostao u vlasništvu države i taj deo jeste u problemu, ali ono što je najvažnije je dolazak multinacionalne, velike kompanije Michelin (Mišlen) koja je kupila deo nekadašnjeg holdninga Tigar. Mišlen je kupio fabriku autogume, uložio je ogroman novac. Za nekih desetak godina koliko su oni vlasnici uloženo je preko 500 mil EUR i podignut je nivo zaposlenosti sa 1.400 na preko 4.000 radnika u samoj kompaniji tako da je to sigurno okosnica današnje privrede Pirota. Pored toga, za ovih dvadesetak godina smo probudili preduzetnički duh koji ranije nije bio ispoljen kod Piroćanaca, tako da sada postoji ogroman broj preduzetničkih radnji, malih i srednjih preduzeća, naročito malih preduzetnika. Razvijamo i ugostiteljstvo, turizam kao novu granu, ali i uslužne delatnosti. Pored toga, građevinske firme su ojačale i zbog izgradnje autoputa, ali i zbog velikog ulaganja lokalne samouprave i velikih ulaganja Tigar tyres-a u izgradnju novih pogona.

- Tigar AD je državna kompanija, jer je država konverovala dugove koje je Tigar imao zbog problema u kojima se našao - ne samo što se tiče neisplaćenih zarada, nego i obaveza prema državi kao što su porezi, obaveze prema PIO fondu, prema lokalnoj samoupravi. Sve institucije države su svoja potraživanja konvertovale u vlasništvo i Tigar AD je sada u državnnom vlasništvu. Pre nekih mesec dana je završena isplata tehnološkog viška, sa idejom da se administracija što je moguće više smanji, da nije namet na proizvodnim radnicima. Namera je da se učini da Tigar bude profitabiliniji. Usvojen je i UPPR, to znači da će budući kupac ili budući strateški partner za kojim država traga biti oslobođen svih obaveza i tereta, krenuće od nule i imaće zadatak da bez ikakvih obaveza i tereta uloži u poboljšanje sredstava za rad, mašine i opremu, a tržište za Tigar AD već postoji. To tržište je izvoznog karaktera - proizvodi se visokokvalitetna zaštitna obuća. Kupci su na primer vojske Švedske i Norveške, tu je i Kanada, jer se u Tigru AD izrađuje i oprema za zaposlene u vatrogasnim jedinicama. Čak je bilo izvoza i za Japan. Dakle, tržište postoji, veliki kupac je i lanac prodavnica Dekaltlon. Ali, svakako je preko potreban strateški partner. Misllim da je tu velika uloga države, Ministarstva privrede pre svega i Ministarstva finasija jer lokalna samouprava nema kapciteta da razgovara sa velikim strateškim igračima koji su potrebni Pirotu i Tigru AD. U sklopu transformacije Tigra, lokalna samouprava je postala većinski valsnik, gotovo stoprocentni vlasnik Slobodne zone Pirot, jedne od najuspešnijih slobodnih zona u regionu. Pre nekoliko godina ju je Financial Times proglasio za najuspešniju i najbolju u Evropi, a tome je nesumnjivo doprinelo što u njoj posluje Mišlen. Međutim, mi Slobodnu zonu i režim slobodne zone koji se pruža na preko 103 ha želimo da promovišemo, što i jeste tako, i šire od Mišlena. Tu je i Prvi maj, tu je dvadesetak drugih proizvodnih kompanija, preko 70 trgovinskih kompanija, i zato Slobodna zona jeste dobro mesto za investicije.

- Svakako da pokušavamo da sve navedeno promovišemo kako bi i drugi investitori takođe došli u Pirot. Ima nekih potencijalnih razgovora, ali ništa za sada konkrenije.

- Na Nacionalnoj službi za zapošlljavanje, odnosno na tržištu rada je istorijska cifra, u smislu da je nikad manje nezaposlenih nije bilo. U Pirotu postoji potencijal za nova radna mesta i za radnu snagu. Pre dvadesetak godina, kao što sam rekao, radnici iz propalih fabrika, koji su tragali za poslom, okupili su se u nezdaovoljstvu i blokirali autoput i tunel. Sada je situacija potpuno drugačija. Naravno da kao svuda u svetu zbog rata između Rusije i Ukrajine ima nekih destabilizacija u pojedinim malim kompanijama. Energetska kriza je takođe doprinela da se transformišu preudzeća, ali u Pirotu, uz sve to, uglavnom ima potencijala da dođu novi investitori. Isto tako, ljudi koji tragaju za poslom imaju šanse da do njega i dođu. Kao lokalna samouprava ulažemo značajna sredstva, svake godine to radimo preko Nacionalne službe i preko donatora kao što je nemački Help ili kao što je opštenemačko Ministarstvo za ekonomiju i saradnju - stimulišemo davanja novca ili opreme ljudima koji su socijalno ugroženi, da počnu svoj biznis, stimulišemo samozapošljavanje, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju. Takođe u oblasti ugostiteljstva, turizma, potrebni su vozači kamiona, autobusa. I u oblasti obrade metala, zbog Tigra i pratećih malih firmi koje prate Tigar odnosno Mišlen, potrebni su radnici. Želja nam je da promenimo i kvalifikacionu strukturu, a mnogo se novca ulaže i u stimulaciju IT sektora, sa idejom da se mladi bave ovim delatnostima. Uz sve to, tu je i stimulacija poljoprivrede i proizvodnju hrane.

- Trenutnno se radi, odnosno prerađuje se, postojeća projektna dokumentacija, s obzirom na to da smo malo promenili lokaciju u Ulici Ćirila i Metodija prema novootvorenoj poliklinci Deva. Tu će biti i naša zgrada Hitne pomoći. Znači status projekta je da trenutno prerađujemo projektnu dokumentaciju da bismo dobili građevinsku dozvolu, a ja se nadam da će biti onako kako je predsednik Srbije obećao - da ćemo zajednički uraditi tu zgradu.

- Najvažnije u ovom trenutku je da smo od Republičke direkcije za imovinu dobili zemljište na kome treba da se pravi autobuska stanica. To zemljište je na ulasku u grad, na priključku ka autoputu i magistralnom putnom pravcu NIš-Pirot-Dimotrovgrad, a vrlo blizu je i petlja Pirot Zapad. Lokacija je dva hektara. Doneli smo plansku dokumentaciju, PDR autobuska stanica je donet. Trenutno se radi projektna dokumentacija. Lokacija je dobro izabrana jer je na ulazu u grad, a nije daleko od centra. Vrlo blizu je i tvrđavi.

- To će koštati verovatno 1,5 do 2 mil EUR. Ako ne budemo imali strateškog partnera ili pomoć države to ćemo finansirati sami iz gradskog budžeta.

- Imamo dobru mrežu regionalnih puteva. U veoma dobrom stanju je put premaa Babušnici, deo putnog pravca koji nije rekonstruisan se upravo završava. Takođe prema Staroj planini, ka našim selima i ka Dimitrovgradu je put u dobrom stanju. I tu se deo puta kod sela Rsovci takođe rekonstruiše, kao i ka Visočkoj Ržani. To je takođe važno za naš turizam. Deo puta, regionalni putni pravac ka Dimitrovgradu je rekonstruisan, ali nije baš u dobrom stanju s obzirom na to da je korišćen intenzivno za saobraćaj i teretnih kamiona dok se pravio autoput. To bi možda u nekom narednom periodu trebalo da se rekonstruiše. Od Pirota ka Dimitrovgradu i ka Zvonačkoj banji je deo puta odlično rekonstruisan, a radi se projektna dokumentacija za rekonstrukciju tunela. Počela je i obnova železničke pruge Dimitrovgrad-Pirot-Niš što je veoma važno. Bitan je i završetak gasne interkonekcije između Sofije i Niša jer je ona važna za našu industriju, pre svega za Tigar tyres, da bi se ukinulo korišćenje uglja i da pređe na gas, ali i za našu toplanu. U sekundarnoj fazi ova interkonekcija bitna je i za naše građane.

- Mi nismo bili poznati kao grad turizma, već kao tranzitni, industrijski grad. Ali u poslednjih desetak godina se okrećemo i turizmu, da iskoristimo potencijale Stare planine. Mnogo malih hotela i apartmana se gradilo na teritoriji grada Pirota. Hotel u centru grada je potpuno renoviran, a i mnogo ljudi je počelo da se bavi izdavanjem stana na duži i kraći period. Mnogo turista dolazi u Pirot, što iz Bugarske, što iz ostatka Srbije. U koroni je otkrivena Stara planina. Ali, i nevezano za to, ne možete ni jednog dana da pronađete slobodne smeštajne kapacitete u našim hotelima što je zaista začuđujuće.

- Razvili smo gastronomski i verski turizam, promovišemo šetačke ture, Staru planinu i njene lepote, vodopade, hranu. Imamo i manifestacije kao što je Sajam peglane kobasice, Festival sira, Sajam ćilima. Obnovili smo izložbu pirotskog čilima. Za naše brendove kačkavalj, ćilim i peglanu kobasicu smo dobili oznake zaštite geografskog porekla, a proizvodnju svih ovih proizvoda i ove sajmove i subvencionišemo. Turistička organizacija nam je veoma dobra i mislim da je jedan od faktora razvoja Pirota, turizma uopšte i sportskog turizma. Jer, izgradili smo dobre sportske objekte kao što su bazeni. Na primer, ove godne otvoreni bazen posetilo je 90 000 posetilaca.

- Kada je reč upravo o sportu i turizmu, ono što nam ostaje u narednom periodu je da rekonstruišemo stadion, kao i izgradnja još nekog hotela u okviru stadiona. U stvari, da postanemo ono što smo želeli i što smo promovisali kao cilj, a to je da Pirot bude sportsko-turstički centar ovog dela Srbije.