Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

IKT sektor prvi put ima veći doprinos BDP-u od poljoprivrede

Izvor: Danas

Sreda, 13.12.2023.

13:30

Komentari

Podeli

Ilustracija (Foto: isak55/shutterstock.com)

Da li je Srbija i dalje zemlja seljaka na brdovitom Balkanu ili su se stvari promenile i postajemo zemlja programera? Pre dve godine izvoz IKT usluga po prvi put je prevazišao izvoz poljoprivrede. Ove godine, sudeći po prva tri kvartala, IKT će preskočiti poljoprivredu i po stvorenoj bruto dodatoj vrednosti, koja ulazi u obračun BDP-a.

Ovih dana, povodom dolaska Stiva Voznijaka, suosnivača Epla, u Srbiju, mogli smo čuti od premijerke Ane Brnabić da se do kraja ove godine očekuje prihod od izvoza IT sektora od 3,8 mlrd EUR. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pak, rekao je da očekuje ukupne prihode IKT sektora od 3,6 mlrd EUR i da prestigne poljoprivredu po udelu u BDP.

Кako bilo, za devet meseci ove godine izvoz IT sektora iznosio je 2,5 mlrd EUR. To je za 32%o više nego u istom periodu prošle godine. Suficit, odnosno razlika između izvoza i uvoza ovih usluga za devet meseci iznosila je blizu 2 mlrd EUR.

S druge strane, prema obračunu BDP-a za prva tri tromesečja, bruto dodata vrednost IKT u Srbiji iznosila je 2,7 mlrd EUR. U svakom slučaju, za devet meseci ove godine IKT je već dao veći doprinos BDP-u od poljoprivrede koja je ostvarila bruto dodatu vrednosti (BDV) od 2,6 mlrd EUR.

Usluge IKT sektora poslednjih deset godina beleže fantastičan rast. Prihodi od izvoza 2013. godine iznosili su 437 mil EUR, da bi prošle godine stigli do 2,7 mlrd EUR i eventualno više od 3,5 mlrd EUR ove godine.

Što se tiče izvoza poljoprivrede on odavno zaostaje za IT-jem. Za deset meseci ove godine on je iznosio 756 mil EUR. Ipak, tu se radi o primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Ukupan izvoz poljoprivrede i prehrambene industrije, za deset meseci je iznosio oko 3 mlrd EUR. To je za 31,4% manje nego u istom periodu prošle godine.

Za razliku od IT, poljoprivreda u vleikoj meri zavisi od klimatskih okolnosti, ali kako smo videli prethodne dve godine, na izvoz i cene poljoprivrednih proizvoda utiču u dobroj meri geopolitički faktori, što je najbolje pokazao rat u Ukrajini.

Agroekonomista Milan Prostran očekuje da će izvoz hrane ove godine biti na nivou izvoza IKT usluga, ali ističe da se radi o potpuno različitim privrednim sektorima.

- Možda jeste zanimljivo uporediti brojke, ali te dve oblasti imaju različit karakter. Kod proizvodnje hrane nije sve u novcu. Poljorivreda ima strateški karakter. Morate nahraniti stanovništvo, a svaka zemlja teži da bude što više prehrambeno samostalna - ocenjuje on.

Pored toga, poljoprivrednu proizvodnju i trgovinu karakterišu velike oscilacije. Videli smo prethodne dve godine kako vremenski uslovi i suše mogu da pogode poljoprivredu. Ali videli smo i kako ratovi utiču na snabdevanje hranom.

- Prošle godine je cena pšenice bila i do 416 USD po toni, a danas je 180 do 200. Kukuruz je koštao oko 360 USD po toni, a danas je 120-130 USD. Prošle godine smo videli kako zbog rata u Ukrajini mnoge zemlje strahuju da li će imati hrane, kako se zabranjuje izvoz. Da je nama dozvoljeno da izvozimo žitarice prošle godine po tim cenama i izvoz bi bio mnogo veći. Opet, da nismo imali svoju hranu i morali da uvozimo po tim cenama, morali bi zlatom da je plaćamo - objašnjava Prostran.

S druge strane, poljoprivredna proizvodnja i izvoz su daleko od mogućnosti koje zemlja pruža. Prostran ističe da se poljoprivreda nalazi u jako velikim problemima.

- Vraćamo se ekstenzivnoj proizvodnji. Ako pogledamo unazad, 1990. godine smo bili u mnogo boljoj poljoprivrednoj situaciji nego danas. Tada se obrađivalo četiri miliona hektara, a danas 3,5 miliona. Ove jeseni samo 30% je posejano deklarisanim semenom, smanjena je upotreba đubriva - napominje on dodajući da se u posebno teškoj situaciji nalazi stočarstvo.

- Stočarstvo je otišlo u krajnost. Biće potrebno pet do 10 godina da se povrati, ako se uopšte odlučimo za to. A stočarstvo je finalizacija biljne proizvodnje. Premalo mi izvozimo hrane u odnosu na naše kapacitete. Danska koja je naše veličine izvozi 96 milijardi evra hrane, a mi smo dobacili najviše do pet milijardi - kaže on.

IKT možda jeste prevazišao primarnu poljoprivredu po udelu u BDP, ali to je i dalje prilično nizak udeo.

Milovan Matijević, analitičar IT tržišta i vlasnik MINECO Computers-a napominje da doprinos IKT BDP-u na nivou poljoprivrede i nije tako veliki uspeh, jer je poljoprivreda tek sedma ili osma privredna grana po udelu u nacionalnoj ekonomiji.

- Tako veliki rast IKT sektora ukazuje na to da je se radi o jednom od najvitalnijih delova privrede. Takođe, nalazi se na niskoj osnovici i po prihodima i po izvozu, pa se beleže tako visoke stope rasta - napominje Matijević.

On ukazuje i da je u IKT pomešana i informaciona tehnologija (IT) i telekomunikacije, koje su dosta razdvojene. Takođe, ističe i da deo IT-a koji je izvozno orjentisan, a to je proizvodnja softvera, buja po godišnjim stopama od po 20-30%.

- Domaći IT sektor napreduje, ali sporije. Očekuje se dalji rast IT-a, pa i ulaganja u IT, jer se oslanja na ulaganja u klijente. Nije neočekivano da nastavi da raste po dvocifrenim stopama - smatra on.

Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog IT klastera, ističe i da poslednje četiri godine imamo i dvocifreni rast domaćeg IT sektora.

- Bilo bi sjajno kada bi i taj deo stigao do milijardu evra ove godine. Investicije u IT su pokazatelj razvoja tehnologije u jednoj ekonomiji. Deo rasta tržišta jeste posledica inflacije, ali je delom i posledica kvalitetnog rasta - ocenjuje Šolaja dodajući da ne vidi razlog da se ne nastavi dinamičan rast IT sektora.

U strukturi prošlogodišnjeg BDP-a koji je iznosio 60 mlrd EUR, najveći udeo imao je sektor rudarstva, prerađivačke industrije i snabdevanja električnom energijom, gasom i vodom sa 12 mlrd EUR. Odmah iza nalazila se trgovina i saobraćaj sa 10,4 mlrd EUR.

IKT usluge sa bruto dodatom vrednošću od 3 mlrd EUR nalazile su se samo ispred finansijskih delatnosti i umetnosti i zabave.

Posle tri kvartala ove godine, sa 2,72 mlrd EUR bruto dodate vrednosti, IKT sektor se našao i ispred poljoprivrede i građevinarstva.

Firme:

Mineco-computers d.o.o. Beograd

PU Vojvođanski IKT klaster

Tagovi:

Komentari

Vaš komentar

Naš izbor

Gasovod od Srbije do Bugarske pušten u probni rad - Obezbediće 60% ukupne godišnje potrošnje Srbije Energija

Odluka Stelantisa da se električna panda proizvodi u Srbiji izazvala pobunu italijanskih sindikata - Strahuju za radna mesta Industrija, Saobraćaj

Vrednost IT tržišta Srbije u 2021. premašiće 700 mil EUR - IT izvoz veći za 30% Finansije, IT, Telekomunikacije

Nema poslovnog uspeha bez ulaganja u tehnologiju - Data centri podatke pretvaraju u profit Finansije, IT, Telekomunikacije

Suosnivač kompanije Apple Stiv Voznijak dobija državljanstvo Srbije IT, Telekomunikacije

IT tržište godišnje raste 10% - Izvoz bi u narednoj godini mogao premašiti 3 mlrd EUR Finansije, IT, Telekomunikacije

O čuvarima internet identiteta na DIDS 2018 - Konferencija o internetu u Srbiji 6. i 7. marta IT, Telekomunikacije

Milovan Matijević, analitičar za IT sektor - Srbija i dalje tehnološki tavori IT, Telekomunikacije

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.