Jovana Joksimović, advokat - Zaštita tehničkih inovacija patentom ima ključni značaj za tehnološke kompanije, posebno u početnim fazama poslovanja

Odnedavno je startapima u Srbiji dostupan prvi Vodič o intelektualnoj svojini. Vodič "Preduzetničke ideje" pruža smernice o tome na koji način startapi mogu da koriste sistem intelektualne svojine da bi sačuvali konkurentnost na tržištu i razumeli rizike koji mogu nastati kao posledica zanemarivanja njegovog značaja. Kako objašnjava Jovana Joksimović, advokat i IP officer na projektu "Tehnopark Srbija 2 – Podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova", koji Naučno-tehnološki park Beograd (NTP Beograd) sprovodi uz podršku Vlade Švajcarske, u fokusu ovog vodiča jeste startap koji pokušava da na tržište plasira rešenje zasnovano na tehnološkoj inovaciji. Ali principi u ovom Vodiču podjednako su korisni i startapima koji se ne bave tehnologijama, ali imaju npr. novu marketinšku ideju, pokrivaju određenu tržišnu nišu ili pružaju inovativnu uslugu.

- Vodič je adaptacija publikacije Svetske organizacije za intelektualnu svojinu – WIPO, prilagođen sistemu i postupcima zaštite prava intelektualne svojine u Srbiji, sa primerima pet domaćih privrednih subjekata. Izrađen je u okviru plana saradnje Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije sa WIPO, u saradnji i uz podršku Naučno-tehnološkog parka Beograd i Švajcarskog federalnog instituta za intelektualnu svojinu kroz projekat "Tehnopark Srbija 2 – Podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova – navodi Jovana Joksimović koja je i uradila adaptaciju prvog Vodiča za startape o intelektualnoj svojini.

- Intelektualna svojina (IP), uključujući patente, predstavlja temeljnu vrednost koja omogućava kompanijama da ostvare konkurentske prednosti i ostvare profit. Zaštita tehničkih inovacija patentom ima ključni značaj za tehnološke kompanije, posebno u početnim fazama poslovanja. Izdvojila bih tri najznačajnija razloga. Jedan od njih je zaštita konkurentske prednosti - patent pruža ekskluzivno pravo na korišćenje i eksploataciju inovacije, čime se sprečava konkurencija da koristi iste ili slične tehnologije. Ova ekskluzivnost omogućava kompaniji da dominira na tržištu i ostvari značajan tržišni udeo. Drugi razlog je povećanje vrednosti kompanije - tehničke inovacije često predstavljaju ključnu imovinu kompanije, iako često kompanija tako ne posmatra svoja prava intelektualne svojine. Patentna zaštita povećava vrednost kompanije u očima investitora, partnera i potencijalnih kupaca, što olakšava prikupljanje sredstava i pronalaženja partnera. Treći razlog je generisanje dodatnih prihoda - kompanije mogu ostvarivati prihode od patenata kroz licenciranje svojih tehnologija drugim kompanijama na različitim tržištima. Ovo može biti izvor dodatnih prihoda bez potrebe za direktnim sopstvenim ulaganjem u proizvodnju ili distribuciju. Jedan od najuspešnijih i svima poznat primer uspešne strategije patentne zaštite možemo videti kod kompanije Apple, koja je svojim patentima za iPhone stvorila snažan zaštitni zid oko svojih inovacija, čime je osigurala ekskluzivno pravo na svoje jedinstvene tehnološke karakteristike. Patenti omogućavaju Apple-u da održi visoke cene za svoje proizvode, zadrži vernu bazu korisnika i ostvari dugoročni profit. Bez adekvatne patentne zaštite, konkurencija bi mogla brzo kopirati inovacije, dovodeći u pitanje dugoročnu održivost kompanije na tržištu.

- Patentna zaštita pruža se pronalasku, koji je nov, ima inventivni nivo i može se primeniti u industriji. Pronalasci su zapravo inovativna rešenja koja služe zadovoljavanju neke potrebe koja već postoji u društvu (lekovi, vakcine, ušteda električne energije, medicinski uređaji i slično). Patentna zaštita svom nosiocu daje zakonsko pravo da izuzme ili spreči druge da proizvode, koriste, nude na prodaju, prodaju ili uvoze proizvod ili primenjuju postupak rada koji su zasnovani na patentiranom pronalasku.

- Startapi, kompanije ili pojedinci koji razmišljaju o podnošenju prijave patenta trebalo bi to da učine prvom prilikom. U pitanju je onaj trenutak u kojem startap, kompanija ili pojedinac postaje svestan da možda ima tehničko rešenje za tehnički problem, drugim rečima, kada je stvorio pronalazak i poseduje dovoljno podataka koji dokazuju njegovo izvođenje. U praksi najčešće viđamo da se čeka da konačna verzija proizvoda bude spremna pre nego što se podnese prijava patenta. Takva strategija je rizična. Kao jedan od primera bih mogla da navedem situacije kada startapi sami sebi naruše uslov novosti, tako što otkriju svoj pronalazak na sajmovima, u časopisima, na internet sajtovima ili potencijalnim poslovnim partnerima ili investitorima (bez potpisivanja Ugovora o poverljivosti), a da prethodno nisu podneli patentnu prijavu. Dakle, pre podnošenja patentne prijave od ključnog je značaja da se pronalazak štiti u tajnosti. S obzirom na to, da zahtevi tržišta ili pronalaženje potencijalnog finansiranja često dovode do toga da startapi moraju prikazati svoj pronalazak, pravo vreme za podnošenje prijave je upravo trenutak pre prvog javnog otkrivanja pronalaska.

- O prijavi patenta bi trebalo da razmisli svako ko razvija inovativni proizvod ili uslugu, koja je nova na tržištu, može da unapredi performanse postojećeg proizvoda ili usluge ili uticati na smanjenje vremena ili troškova proizvodnje. Važno je da se o ovome više govori jer formiranjem adekvatnog patentnog portfolija inovativne tehnološke kompanije će lakše da zaštite svoj konkurentski prostor, čime će efikasno odložiti ulazak konkurenata na tržište i bolje utvrditi svoju poziciju na istom. Upravo zato zaštita intelektualne svojine (IP) zauzima i značajno mesto u okviru prvog pre-seed akceleratora u Srbiji Raising Starts, koji Naučno-tehnološki park Beograd sprovodi uz podršku Vlade Švajcarske, kroz projekat "Tehnopark Srbija 2 - Podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova". Program startap timovima i kompanijama donosi podršku upravo onda kada im je najpotrebnija - u najranijim fazama razvoja inovativnih proizvoda i usluga, i to kroz mentorstvo, biznis obuke i grant do 20.000 CHF, uz posebnu podršku u domenu zaštite prava intelektualne svojine, kako kroz personalizovane IP izveštaje, tako i kroz dodatnu finansijsku podršku za zaštitu prava intelektualne svojine koju obezbeđuje Švajcarski federalni zavod za intelektualnu svojinu (Swiss IPI). U saradnji sa Swiss IPI, u okviru posebne IP komponente na projektu "Tehnopark Srbija 2", do sada su održane obuke za više od 800 učesnika, napravljeno je 97 personalizovanih izveštaja o intelektualnoj svojini, a kao rezultat podnete su 4 prijave patenta, 30 žigova, 3 prijave za zaštitu industrijskog dizajna i više od 20 autorskih prava.

- Prema podacima iz EPO Patent Index-a za 2022 godinu, u Evropskoj uniji je podneto 193.460 patentnih prijava. Kao vodeća oblast u kojima se vrše patente prijave navedena je digitalna komunikacija (pojačala, dekodere i telegrafske komunikacije). Prema podacima izveštaja Global trends in PCT applications, broj PCT (međunarodnih prijava) u 2022. godini je iznosio 278,100. Kao vodeća oblast u kojoj su podnošene patente prijave navedeno je elektronsko inženjerstvo. U Republici Srbiji prema Godišnjem izveštaju Zavoda za intelektualnu svojinu u 2022-oj godini podneto je ukupno 148 patentnih prijava.

- Prijava patenta na nacionalnom nivou podrazumeva podnošenje patente prijave Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije. Prijava patenta se sastoji od nekoliko delova: Zahtev za priznanje prava kojim se pokreće postupak zaštite, opis pronalaska, patente zahteve, nacrte i kratak sadržaj poznat kao apstrakt. Postupak patentne zaštite se sprovodi u fazama. Prva je formalno ispitivanje prijave - u ovoj fazi Zavod za intelektualnu svojinu ispituje da li prijava sadrži sve neophodne elemente u formalno-pravnom smislu (napred opisane). Potom sledi pretraživanje i izrada Izveštaja o pretraživanju – ukoliko prijava sadrži sve formalno-pravne uslove, podnosilac se poziva da u roku od mesec dana od dana prijema poziva podnese zahtev za izradu Izveštaja o pretraživanju stanja tehnike i da plati za to propisanu taksu. Izveštaj sadrži listu dokumenata, koji mogu biti relevantni za ocenu novosti i inventivnog nivoa pronalaska. Pretraživanje se vrši na osnovu patentnih zahteva imajući u vidu sadržaj opisa i nacrta. Izveštaj se šalje podnosiocu prijave i on na osnovu njega može doneti odluku o daljem nastavku postupka zaštite. Zatim predstoji objavljivanje prijave. U Srbiji se prijava patenta najčešće zajedno sa rezultatima Izveštaja o pretraživanju stanja tehnike objavljuje u "Glasniku intelektualne svojine", nakon isteka roka od 18 meseci računajući od datuma podnošenja prijave ili datuma prvenstva, a na zahtev podnosica može biti objavljena i ranije. Sledeća faza je podnošenje primedbi trećih lica, jer posle objave patenta svako treće lice može da dostavi Zavodu za intelektualnu svojinu primedbe u pogledu patentibilnosti pronalaska na koje se prijava odnosi. Pretposlednja faza je suštinsko ispitivanje. U procesu suštinskog ispitivanja Zavod za intelektualnu svojinu utvrđuje da li prijava ispunjava kriterijume patentibilnosti (da li je pronalazak nov, da li ima inventivni nivo i da li je industrijski primenljiv). Ovaj proces se sprovodi isključivo na zahtev podnosioca prijave, koji se može podneti u roku od 6 meseci od dana objavljivanja Izveštaja o stanju tehnike. Krajnja faza je priznanje patenta - ukoliko Zavod za intelektualnu svojinu nakon sprovođenja postupka suštinskog ispitivanja prijave patenta, utvrdi da su ispunjeni svi uslovi za priznanje patenta, doneće Rešenje o priznanju patenta i izdaće nosicu prava ispravu o priznatom pravu, koja ima svečanu formu, poput diplome.

- Da bi zaštitio svoj pronalazak u inostranstvu startap, kompanija ili pojedinac može da se opredeli za tri različite strategije, u skladu sa ciljevima. Prva mogućnost je nacionalna putanja u okviru koje kompanija podnosi najčešće nacionalnu prijavu patenta u svojoj matičnoj zemlji. Da bi iskoristila prednosti primene odredbi Pariske konvencije, kompanija koja namerava da zaštiti pronalazak u inostranstvu zatim mora podneti prijave u ostalim zemljama od interesa pojedinačno, i to u roku od 12 meseci (period prvenstva). Druga mogućnost je regionalna putanja. Putem regionalnog Sistema za zaštitu pronalazaka patentom startap podnosi prijavu za priznanje patenta u roku od 12 meseci od datuma prvenstva u regionalnom zavodu za patente koja će imati pravno dejstvo u svim njegovim državama članicama. Među najznačajnije sisteme ovog tima spadaju: Evropski zavod za patente (European Patent Office) i Evroazijski zavod za patente (Eurasian Patent Organization). Treći način je međunarodna putanja. Startap koji se odluči za ovu strategiju, podnosi prijavu putem Ugovora o saradnji u oblasti patenata tzv, PCT prijavu (Patent Cooperation Treaty). Ova prijava omogućava privrednim subjektima da na efikasan, ekonomski isplativ i praktičan način steknu zaštitu patentom u više zemalja, podnošenjem jedne prijave, koja može obuhvatiti više država istovremeno. PCT prijava se može podneti odmah nakon podnošenja nacionalne prijave ili u roku od 12 meseci od dana podnošenja prvobitne nacionalne prijave patenta.

- Dve su ključne stvari na koje bi privredni subjekti ili pojedinci trebalo da obrate pažnju kada je reč o patentnoj zaštiti. Prva stvar je da bi trebalo da imaju u vidu da je patent teritorijalno pravo i da je ograničen na onu državu ili region na kojoj je priznat. Privredni subjekti moraju pažljivo i što je ranije moguće da razmotre u kojim zemljama žele da posluju, odnosno vrše aktivnosti uvoza i izvoza i da na taj način odluče u kojim državama će tražiti zaštitu. Druga stvar je da privredni subjekti moraju da vode računa da prijava patenta bude pravilno sastavljena i da patentni zahtevi (koji određuju obim zaštite) obuhvate ključne elemente pronalaska. Tokom pripreme prijave, privredni subjekti bi trebalo da razmotre na koji način će oni sami operacionalizovati tehnologiju, a takođe i kako bi je potencijalni konkurent mogao koristiti. Prilikom podnošenja prijave za priznanje patenta, trebalo bi da se uzmu u obzir različiti načini proizvodnje i primene pronalaska. Pored toga, neophodno je uspostaviti i ravnotežu između nivoa detaljnosti informacije koje će biti otkrivena u prvobitnoj prijavi i vrednosti koja proisitiče iz čuvanja informacija u tajnosti.

- Trajanje patenta je vremenski ograničeno na period od 20 godina, računajući od datuma podnošenja prijave, pod uslovom da nosilac patenta blagovremeno plaća takse propisane za održavanje priznatog prava.