Hrvatska poljoprivreda u teškoj krizi
Komentari
Ilustracija (Foto: branislavpudar/shutterstock.com)
Poljoprivreda je u Hrvatskoj nekad bila najvažnija privredna grana, ali je to mesto preuzeo turizam. Kolika je kriza poljoprivrede u ovoj zemlji govori i podatak da je pre 18 godina svaki deseti stanovnik bio poljoprivredni proizvođač. Danas? Samo 5,5% zaposlenih radi na proizvodnji hrane.
Interesantan podatak je da zvanični Zagreb nije zapostavio poljoprivredu. Naprotiv, radi se o najviše subvencionisanoj delatnosti u Hrvatskoj, ali i u EU. Kad smo već kod toga, Evropska unija izdvaja značajna sredstva za pomoć poljoprivredne proizvodnje u zemljama koje su nove članice ove zajednice. Druge zemlje su tu pomoć iskoristile. Hrvatska - nije.
Ukupna proizvodnja poljoprivrede 2022. u Hrvatskoj je bila za 5,52% manja nego 2010. Uz Hrvatsku, pad poljoprivredne proizvodnje zabeležen je samo u Rumuniji, ali je u istom rasponu (od 2010. do 2022.) ukupni pad samo 2,22%. Za razliku od te dve zemlje, Poljska je uvećala svoju proizvodnju za 68,4%, Litvanija za 65,41%, Letonija za 59,6%, a Estonija za 46,45%. Ozbiljan rast poljoprivredne proizvodnje zabeležen je i u Mađarskoj (38,86%), Češkoj (37,44%) i Slovačkoj (30,08%).
Zašto hrvatska poljoprivreda propada?
Jedan od razloga niske produktivnosti su - usitnjeni posedi: 40% poljoprivrednih poseda u Hrvatskoj je manje od 2 hektara, 30% poseda ima od dva do 4,9 hektara, a samo 15% je veličine od pet do 9.9 hektara. Čak 92% poljoprivrednih poseda u toj zemlji je manje od 20 hektara, a nepunih 3% je veće od 100 hektara, navodi u opširnoj analizi hrvatski portal Index.
Ukrupnjavanje poseda je glavni trend na nivou Evropske unije, u kojoj posedi manji od 100 hektara - nestaju. Štaviše, veliki posedi (50+ hektara) su u poljoprivredno najproduktivnijim državama EU - pravilo. Svaki treći posed u Nemačkoj je veći od 50 hektara. U Hrvatskoj - tek svaki 34.
Hrvatska je u samom dnu Evropske unije i po broju grla stoke na farmi. Najveće prosečne veličine farmi bile su u Danskoj (243 grla), Holandiji (199 grla) i Belgiji (168 grla). S druge strane, u Hrvatskoj i Rumuniji prosečan broj grla je ispod 10.
Jedno je sigurno, za loše rezultate ne može se okriviti politika. Naprotiv, subvencije za poljoprivrednike su u budžetu EU najveća stavka. Zajednička poljoprivredna politika najveći je pojedinačni trošak EU, činila je 23,6% ukupnih troškova 2021. U Hrvatskoj skoro 45% prihoda poljoprivrednih jedinica dolazi iz EU sredstava, što je više od proseka u uniji, prenosi hrvatski portal.
Tagovi:
poljoprivredna proizvodnja u Evropskoj uniji
poljoprivredna proizvodnja u Hrvatskoj
hrvatska poljoprivreda
kriza u hrvatskoj poljoprivredi
ukrupnjavanje poseda
broj grla stoke u Hrvatskoj
Zajednička poljoprivredna politika
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.