NavMenu

Hrvatska poljoprivreda u teškoj krizi

Izvor: Telegraf biznis Ponedeljak, 18.12.2023. 13:56
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: branislavpudar/shutterstock.com)Ilustracija
Poljoprivredna proizvodnja u Evropskoj uniji sve je važnija, a rezultati u proizvodnji svih vrsta hrane su sve bolji. Osim u Hrvatskoj. U ovoj zemlji rezultati su iz godine u godinu sve gori.

Poljoprivreda je u Hrvatskoj nekad bila najvažnija privredna grana, ali je to mesto preuzeo turizam. Kolika je kriza poljoprivrede u ovoj zemlji govori i podatak da je pre 18 godina svaki deseti stanovnik bio poljoprivredni proizvođač. Danas? Samo 5,5% zaposlenih radi na proizvodnji hrane.

Interesantan podatak je da zvanični Zagreb nije zapostavio poljoprivredu. Naprotiv, radi se o najviše subvencionisanoj delatnosti u Hrvatskoj, ali i u EU. Kad smo već kod toga, Evropska unija izdvaja značajna sredstva za pomoć poljoprivredne proizvodnje u zemljama koje su nove članice ove zajednice. Druge zemlje su tu pomoć iskoristile. Hrvatska - nije.

Ukupna proizvodnja poljoprivrede 2022. u Hrvatskoj je bila za 5,52% manja nego 2010. Uz Hrvatsku, pad poljoprivredne proizvodnje zabeležen je samo u Rumuniji, ali je u istom rasponu (od 2010. do 2022.) ukupni pad samo 2,22%. Za razliku od te dve zemlje, Poljska je uvećala svoju proizvodnju za 68,4%, Litvanija za 65,41%, Letonija za 59,6%, a Estonija za 46,45%. Ozbiljan rast poljoprivredne proizvodnje zabeležen je i u Mađarskoj (38,86%), Češkoj (37,44%) i Slovačkoj (30,08%).


Zašto hrvatska poljoprivreda propada?

Jedan od razloga niske produktivnosti su - usitnjeni posedi: 40% poljoprivrednih poseda u Hrvatskoj je manje od 2 hektara, 30% poseda ima od dva do 4,9 hektara, a samo 15% je veličine od pet do 9.9 hektara. Čak 92% poljoprivrednih poseda u toj zemlji je manje od 20 hektara, a nepunih 3% je veće od 100 hektara, navodi u opširnoj analizi hrvatski portal Index.

Ukrupnjavanje poseda je glavni trend na nivou Evropske unije, u kojoj posedi manji od 100 hektara - nestaju. Štaviše, veliki posedi (50+ hektara) su u poljoprivredno najproduktivnijim državama EU - pravilo. Svaki treći posed u Nemačkoj je veći od 50 hektara. U Hrvatskoj - tek svaki 34.

Hrvatska je u samom dnu Evropske unije i po broju grla stoke na farmi. Najveće prosečne veličine farmi bile su u Danskoj (243 grla), Holandiji (199 grla) i Belgiji (168 grla). S druge strane, u Hrvatskoj i Rumuniji prosečan broj grla je ispod 10.

Jedno je sigurno, za loše rezultate ne može se okriviti politika. Naprotiv, subvencije za poljoprivrednike su u budžetu EU najveća stavka. Zajednička poljoprivredna politika najveći je pojedinačni trošak EU, činila je 23,6% ukupnih troškova 2021. U Hrvatskoj skoro 45% prihoda poljoprivrednih jedinica dolazi iz EU sredstava, što je više od proseka u uniji, prenosi hrvatski portal.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.