Ski centri se bore za budućnost zbog nedostatka padavina - Veštački sneg nije rešenje

(Foto: IM_photo/shutterstock.com)

Menadžeri ski centara strahuju da će se ponavljati prošlogodišnji scenario kada se jedno po jedno skijalište zatvaralo zbog nedostatka snega

Ni naučnici nam ne nude razlog za optimizam. Naučni izveštaji upozoravaju da bi pri 2°C globalnog zagrevanja iznad preindustrijskih nivoa, 53% od 28 ispitanih evropskih centara bilo pod veoma visokim rizikom od nedostatka snega. Ako bi svet dostigao 4°C zagrevanja, 98% centara bi bilo pod veoma visokim rizikom od nedostatka snežnog pokrivača.

Drugo istraživanje je otkrilo da je snežni pokrivač u Alpima doživeo "neviđen" pad tokom poslednjih 600 godina, pri čemu je trajanje pokrivača sada kraće za 36 dana.

I dok jedni tvrde da će skijanje preživeti ako se globalne temperature održe unutar granica postavljenih Pariskim sporazumom i ako se industrija prilagodi, drugi upozoravaju na nedostatak akcija ključnih učesnika u lancu, počev od Međunarodne skijaške federacije (FIS).

Pomeriti takmičarsku sezonu za jedan mesec

Ove godine, 500 profesionalnih zimskih sportista objavilo je pismo u kojem traže od federacije veće akcije po pitanju klime. Oni su istakli takmičarski raspored koji tera skijaše da lete avionom unazad i unapred preko Atlantika svake nedelje, stvarajući nepotrebno velike ugljenične otiske i pozvali su federaciju da počne sezonu kasnije i završi je ranije kako bi poštovala promenljivu klimu.

U oktobru je pokrenuta peticija koja traži od federacije da uradi više kako bi se suočila sa klimatskim promenama, a koja je privukla više od 35.000 potpisa.

FIS je rekla da kao potpisnik UN Okvirnog sporazuma o sportu za akciju na klimu (UNFCCC) ima obavezu da do 2030. godine smanji svoje emisije ugljenika za 50%.

- Radimo na planu održivosti koji će omogućiti da prikupljamo što više podataka tokom predstojeće zimske sezone kako bismo obezbedili najprecizniju procenu našeg CO2 otiska. Pomerili smo početak sezone za jednu nedelju i nastavićemo pažljivo pratiti da li treba da počnemo sezonu još kasnije – navode u organizaciji.

Da li će skijanje postati još više sport za bogate?

Dom Vinter, iz organizacije Protect our Winters UK, koja stoji iza peticije, rekao je da nauka pokazuje da smrt skijanja nije neizbežna ako se smanje globalne emisije.

- Budućnost zimskog sporta zavisi od toga koliko dobro smanjimo emisije u narednim decenijama. Svakako pri 2°C, centri niže nadmorske visine bili bi u velikim problemima. Ali još uvek će postojati mesta s prirodnim snegom u Alpima, tako da bi centri na većim nadmorskim visinama mogli preživeti. Pitanje je koliko bi postali skupi i elitistički – ističe Vinter.

Mala količina veštačkog snega pomogla bi održavanju nekih centara, rekao je, posebno onih na nižim nadmorskim visinama. Ali veštački sneg dolazi sa cenom, skup je i troši previše energije i vode.

Veštački sneg troši mnogo vode

Prema najnovijem istraživanju, upotreba veštačkog snega kako bi se postigla pokrivenost od 50% na stazama smanjuje broj evropskih centara sa visokim rizikom od gubitka snega na 27% pri 2°C i 71% pri 4°C.

Iako isto istraživanje pokazuje da su emisije od veštačkog snega male i čine samo 2% od ukupnih emisija u ski centrima, upotreba veštačkog snega u velikoj meri stvara probleme u potrošnji energije i vode.

Istraživanje Univerziteta u Bazelu otkrilo je da bi centri smešteni ispod 1.800 do 2.000 metara morali napustiti niže padine i sve više se oslanjati na veštački sneg kako bi bile otvorene samo više padine.

Upotreba veštačkog snega tokom 100 uzastopnih dana povećala bi potrošnju vode za oko 540 miliona litara vode i dovela bi centre u sukob s lokalnim zajednicama zbog konkurencije u vezi s upotrebom vode.

Prema studiji, potrošnja vode u francuskim Alpima mogla bi se povećati devet puta do 2100. godine zbog ove zavisnosti od veštačkog snega.

Robert Štajger, vanredni profesor na katedri za javne finansije na Univerzitetu u Insbruku, već godinama proučava efekte klimatskih promena na industriju. Trenutno radi na osnovu najpesimističnijeg scenarija klimatskih promena, prema kojem će 80% ski centara u austrijskim Alpima i dalje imati dovoljno snega do 2050. godine — iako neće biti svi prirodnog porekla. On veruje da će doći do povećanja potrošnje vode do 100% zbog proizvodnje veštačkog snega.

- Neki ski centri će i dalje biti operativni krajem veka. Međutim, za druge će već za 20 godina biti teško – rekao je.

Nije sve u skijanju

Dok neki pritiskaju industriju da uradi više kako bi sačuvala sport, drugi ukazuju na činjenicu da ima života i posle skijanja.

U alpskom selu Morzin, nevladina organizacija Montagne Verte upozorava da temperature u Alpima rastu više od dva puta brže od globalnog proseka, što, dodaju, nije dobra vest za industriju koja zavisi od snega. Ali zato pozivaju da se razvija turizam tokom četiri godišnja doba.

- Postoji život posle skijanja, ali moramo se prilagoditi i zamisliti kako će izgledati naša budućnost. Ovo je područje gde se možete penjati, voziti bicikl po planinama, šetati ili jednostavno biti u prirodnom okruženju tokom cele godine. Moramo dati veću vrednost drugim periodima godine ne samo sa ekološke i perspektive održivosti, već i sa ljudske perspektive, jer da bi neko mesto živelo tokom cele godine, morate imati posao sve vreme – rekao je Sesil Barton, generalni menadžer Montagne Verte.

Najveći deo emisija iz skijanja potiče od turističkih letova do centara, vožnje automobila u centrima i energije korišćene u smeštaju, pa Montagne Verte radi na ubeđivanju političara i preduzetnika da pređu na centre bez automobila.

Grupa je nedavno odvela osam lokalnih gradonačelnika u centar bez automobila Zermat u Švajcarskoj kako bi ispitali da li bi Morzin mogao da prati taj put.

Grupa je takođe uspela da podstakne 100 preduzeća da postanu deo Alpeks Express pass koji nudi popuste za ski karte, vodiče za skijanje, masaže u spa centrima i jogu ljudima koji putuju na odmor vozom.