Otkrijte planinu Goliju

Studena i leti

Snega u ovoj planini ima u izobilju i dugo se zadržava. Međutim, ni leta na njoj nisu osobito toplo – dovoljno je samo da sunce zađe za oblak pa da temperatura znatno padne. Zato na nju beže oni kojima ne prijaju tropske vrućine.

Nema dela planine Golije o kojem njeni stanovnici ne znaju neku priču. Ali se zato svi zatečeno počešu po glavi kad ih pitate kako je sama planina dobila ime. Odgovor se sam nameće kad se krene njenim putevima i bespućima. Za ovu golemu planinu meštani s pravom kažu: Ne zna Golija šta je delija! Jer, nema tog delije koji je može preći bez dobrog konja i bez dobre odeće izdržati njene vremenske hirove. Danas su putevi presekli planinske staze i bogaze, a terenska vozila razbijaju tišinu i najudaljenijih šumaraka, ali, ipak, na planini i dalje žive samo delije.

Boravio sam dva puta na Goliji i pokušao da prkosim planini tankim majicama i dugačkim pešačkim turama. Rezultat je bio nerešen. Planinu sam prepešačio, ali sam toplu jaknu nosio i za sunčanih julskih dana. Dovoljno je da tada sunce samo zakratko zađe za oblak, pa da se temperatura u trenutku osetno snizi. Čak i tokom najvećih omorina jutra su prijatno sveža, a poslednje zrake sumraka prijatnije je dočekati u toploj odeći.

Tridesetak kilometara dugačka Golija čini značajan deo Starovlaške visije u zapadnoj Srbiji. Po prostranstvu i veličini s njom se može meriti samo susedni Kopaonik koji čini završni deo ove regije. Najviša tačka Golije je 1833 metra visok Jankov kamen. Meštani pričaju da su nekad davno dva pobratima, Rajko i Janko, sklopili opkladu ko će uspeti da oveći kamen izgura na zaravnjen vrh Golije. Rajko je krenuo prvi i žestoko pogurao kamen. Nekako pred samim vrhom se okliznuo i kamen se otkotrljao u obližnji potok. Potom je Janko poterao kamen iz potoka i polako ga dogurao do vrha. Od tada se potok koji izvire ispod samog vrha zove Rajkov potok, a vrh Golije, na kome odavno nema nikakvog kamena, zovu Jankov kamen.

Voda na sve strane

Zbog nepropusne geološke podloge i obilnih padavina na celoj planini ima vodenih tokova čak i u višim predelima. Leta su sveža, a zime hladne, s puno snega koji se ovde dugo zadržava. Pričaju ljudi da je bilo zima s tolikim snegom da su u proleće nalazili rala i druge predmete na vrhovima bukvi. Te priče potvrđuju i šumari. Po njihovom kazivanju, pre nekoliko godina pao je tako velik sneg da su divlje svinje iz prihvatilišta prelazile preko žice visoke preko dva metra. Za razliku od susednog Kopaonika, na Goliji nema vetrova pa samim tim, ni problematičnih smetova. U podgorini, pre svega u dolini Ibra, Moravice i Studenice, klima je znatno prijatnija zbog jakog mediteranskog uticaja.

Niži delovi Golije pokriveni su hrastovim i bukovim šumama. U višim delovima su mešovite šume bukve, jele i smrče. Smatra se da se u Srbiji najlepše šume smrče nalaze upravo ovde. Posebno su zanimljivi varijeteti smrče koji neodoljivo podsećaju na omoriku. Šume jele, smrče i bukve iznad Ljutih livada i ispod Jankovog kamena zaštićene su kao specijalni rezervati prirode. Najviši delovi planine pokriveni su pašnjacima i ponekim četinarskim šumarkom. Meštani na planini gaje maline, voće, žitarice i krompir. Golijski krompir jedan je od najcenjenijih, a on ovde dobro uspeva i na 1700 metara visokom Đonovom polju.

Za specijalni rezervat prirode proglašeno je i Dajićko jezero ili, kako ga neki zovu, Tičer. Izgradnjom puta Ivanjica – Sjenica smanjen je dotok vode u ovo tresetište i ono je počelo polako da se smanjuje. Jezero se nalazi na visini od blizu 1500 metara i omiljeno je izletište stanovnika Golije. Pored njega se svakog 21. jula, na dan Sv. Prokopija, održava narodni sabor. Zanimljivo je i Okrugličko jezero koje se nalazi na vrhu jednog uzvišenja i vodu dobija iz podzemnih izvora.



Reka Studenica izvire ispod 1674 metra visokog vrha Odvraćenica. Na lepom zaravnjenom vrhu voda se odvraća u tri sliva. O imenu vrha zabeleženo je zanimljivo predanje. Nekad davno stanovnici Devića i Novog Pazara nisu mogli da se dogovore na koju stranu će teći Studenica. Svako je vukao na svoju stranu, pa su se dogovorili da rano ujutru stave petla na izvor pa kuda on krene neka tamo teče i reka. Lukavi Devićani preko noći su prosuli kukuruz od izvora ka njihovom naselju. Petao je ujutru pošao tragom kukuruza i tako je Studenica odvraćena ka Devićima.

Pionir seoskog turizma

Podnožje Golije nekad je bilo kičma srednjovekovne Srbije. Tu se nalazio prestoni grad Ras, moćni gradovi Gradina, Jeleč, Maglič i Brvenik. U podnožju planine podignute su najznačajnije zadužbine Nemanjića: manastiri Sopoćani, Đurđevi stupovi i Studenica u dolini istoimene reke, a na planinskim visovima i manastir Pridvorica. Sama planina vladarima nije bila zanimljiva, ali je narodu uvek pružala sigurno utočište.

Ivanjica se nalazi na padinama Golije i susednog Javora. Povoljna klima i idealna nadmorska visina učinile su da postane priznata vazdušna banja u kojoj se leče anemija, oboljenja respiratornih organa, alergije i neurološka oboljenja. Ivanjički Zavod za prevenciju i rehabilitaciju oboljenja krvi, pored lečenja pomenutih bolesti, poznat je i po programu za jačanje imuniteta i pripremi sportista za značajna takmičenja. Staro gradsko jezgro je dosta očuvano, što varoši daje poseban šarm. U gradu se nalazi hidrocentrala iz 1911. godine, kameni most s najvećim lukom na Balkanu i zgrada železničke stanice, iako pruga nikad nije došla do Ivanjice.

Golija je jedna od prvih planina na kojoj su meštani počeli da se bave seoskim turizmom. Mesta Međurečje, Kušići, Katići i Lisa poznata su po seoskom turizmu a motel „Golijska reka” i Turistički centar na Odvraćenici postaju omiljena destinacija pobornika zdravog turizma. U Turističkom centru Odvraćenica nalazi se lep dečiji zabavni park, a uzgajalište jelena lopatara nudi lovcima vrhunske trofeje. Deo turističke ponude je mlekara Šaronje, u istoimenom selu, sa mlečnim proizvodima pripremljenim po starim recepturama. Na trpezi se nalaze i sokovi od šumskog voća i topli napici od lekovitog bilja kojim Golija obiluje. Jedan od vidova programa jačanja organizma, konkretno pročišćavanja respiratornog sistema, svakako su i veliki mravinjaci na Odvraćenici. Poznato je da je mravlja kiselina jako sredstvo za inhalaciju, pa ako vam nije dovoljno da udišete vazduh u blizini mravinjaka, potapkajte ga dlanovima, prinesite ih nosu i duboko udahnite. Rezultat je zapanjujući. Pomenimo da u Međurečju, pored pansiona u lepom objektu, možete nabaviti kvalitetne kozmetičke preparate napravljene od golijskog lekovitog bilja.

Budućnost nudi veliku šansu Goliji, ali mladi, naročito devojke, i dalje napuštaju planinu. Jedan stariji momak, koji nikako ne uspeva da se oženi, kratko nam je objasnio problem: gde krava riče, a svekrva viče, devojka ne želi da ostane.

I na kraju da podsetimo Unesko je uvrstio Goliju u svetski rezervat biosfere.

Hadži-Prodanova pećina

Jedan od bisera ivanjičkog kraja je i Hadži-Prodanova pećina. Nalazi se u dolini Rašćanske reke, pa su je nekad zvali i Rašćanska pećina, ili Šljepaja. Tokom Prvog srpskog ustanka je čuveni Karađorđev vojvoda u njoj sklanjao zbegove – pa je pećina po njemu nazvana. Pećinski hodnici raspoređeni su u dva nivoa i dugački su 400 metara. Donji nivo ima dva sporedna kanala. Tokom istraživanja u pećini su pronađeni predmeti koji ukazuju na boravak neandertalaca – lovaca, ali i ostaci pećinskog medveda. Ulaz u pećinu delimično je sakriven Adžijinom crkvom. Ova svetinja podignuta je 1909. godine i posvećena je Arhangelu Mihailu.