Ograničenje zapošljavanja u javnom sektoru produženo za još tri godine - Koji su efekti mere koja je na snazi već 10 godina

Ograničenje zapošljavanja u javnom sektoru produžava se do 31. decembra 2026, predviđeno je Uredbom Vlade Srbije koja je na snagu stupila 1. januara ove godine. Prema toj Uredbi, Komisija Vlade Srbije prilikom odlučivanja o molbama za zapošljavanje treba da vodi računa o tome da ukupan procenat povećanja zaposlenih na neodređeno vreme kod svih korisnika javnih sredstava ne prelazi dva odsto od ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme koji su evidentirani 31. decembra 2023. godine.

U obrazloženju izmena zakona u budžetskom sistemu navodi se da je ocenjeno opravdanim da se mera kontrolisanog zapošljavanja u javnom sektoru produži kako bi se sprečilo odstupanje od posebnog fiskalnog pravila koje ograničava učešće rashoda za plate u BDP-u.

Dodaje se i da je u prethodnim godinama ona dala izuzetne rezultate u kontroli obima ove vrste rashoda.

Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru uvedena je pre nešto više od 10 godina, u decembru 2013. godine.

To je bilo iznuđeno rešenje koje je imalo za cilj da zauzda tadašnje nekontrolisano kretanje mase plata i donese brze budžetske uštede, kao i smanjenje rashoda u javnom sektoru.

Prvobitni planovi su predviđali da zabrana traje dve godine, do kraja 2015. Međutim, od tada je to ograničenje nekoliko puta produžavano.

Za prvih pet godina primene te mere, odnosno od decembra 2013. do aprila 2018. godine, u javnim preduzećima broj zaposlenih je smanjen za više od 40.000.

I dok ekonomista i direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević kaže da je očekivao da Vlada Srbije produži ograničavanje zapošljavanja u javnom sektoru jer je to, dodaje, jedini i optimalan način da se reguliše ta materija, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da će efekti produžavanja ograničavanja zapošljavanja za još tri godine imati "mršave efekte".

Kovačević za Euronews Srbija navodi da zapošljavanje nije zabranjeno nego kontrolisano zato što se fiskalna politika drži pod aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom koji je nedavno prešao u aranžman iz predostrožnosti, a koji ima određene kvantativne ciljeve ili kvantativna ograničenja koja su striktna.

- Tako, na primer, masa plata u javnom sektoru ne može preći 10% bruto domaćeg proizvoda, masa penzija, recimo, ne može preći 11 odsto. To su parametri kojih se Vlada mora striktno pridržavati. Sa tim u skladu mora onda biti i dinamika zapošljavanja, odnosno broj zaposlenih, jer on, nesumnjivo, pored visine plate, utiče i na tu masu plata - rekao je Kovačević.

Navodeći da je u ovom trenutku oko 600.000 zaposlenih u javnom sektoru, Kovačević kaže da je ograničenje uvedeno od 2013. godine bila rezultanta ekspanzivne fiskalne politike i nekontrolisanog zapošljavanja u javnom sektoru sve do 2012. godine, kada je MMF raskinuo stand-by aranžman sa Srbijom.

- Taj aranžman je bio donet negde krajem 2011. a u februaru 2012. godine je zbog probijanja tih takozvanih fiskalnih pravila koja se upravo odnose na ta ograničenja, taj aranžman raskinut. Bila je to zapravo katastrofa ako gledamo makroekonomsku stabilnost i makroekonomske uslove zemlje u tom trenutku. To je zapravo bila fiskalna kriza i na pomalu kriza duga i onda su naravno posle preduzete mere i restriktivne mere, posle je došao i program fiskalne reforme, odnosno fiskalnih restrikcija 2014. godine koji je onda dao rezultate. Ali taj program kao celovit program mora obuhvatati i takvu meru kao što je kontrola zapošljavanja - naveo je Kovačević.

S druge strane, Ljubodrag Savić kaže za Euronews Srbija da nijedna administrativna mera ako dugo traje, neće dati dobre rezultate.

- Mi ipak živimo prilično dugo, preko dve decenije u tržišnoj privredi. To je nešto što u stvari taj svet koji tako funkcioniše ne poznaje. I vrlo dobro razumem i podržavam kada je uvedena ova zabrana zapošljavanje, bili su jasni razlozi, ti razlozi zašto je to uvedeno su istekli - rekao je Savić.

On dodaje da su mnogi radili u javnom sektoru na ugovore o privremenim i povremenim poslovima, a kada je zabrana zapošljavanja ukinuta, ti ljudi nisu primljeni za stalno, nego neki drugi.

Kovačević kaže da je taj sistem ugovora vrlo fleksibilan i da nije moguće i poželjno u današnjim uslovima zapošljavati nepoznate kadrove preko konkursa, na osnovu onoga što navedu u svojim aplikacijama jer se lako ne može prepoznati na osnovu toga da li je to adekvatan profil i da li ima adekvatan nivo znanja.

- Potrebno je da neko dođe na ugovor, dakle mi primamo ljude na ugovor, i onda da on uđe u radni proces, i da se u tom radnom procesu sagleda kakav je njegov stvarni kapacitet. Onda, naravno, u nekom momentu on postaje kandidat za stalno zaposlenje - naveo je Kovačević.

Fiskalni savet je više puta i tokom prethodnih godina apelovao da se zabrana ukine. Ukazano je između ostalog da preterano oslanjanje na ovu meru nesporno ostavlja trajne negativne posledice na kvalitet rada važnih segmenata državnog sektora.

Tako na primeru ukazuju da ovakav pristup postaje naročito opasan, jer je vrlo verovatno da je loše uređen sistem zarada i zaposlenosti u javnom sektoru počeo ozbiljno negativno da utiče na kvalitet javnih usluga.

Osetan pad efikasnosti naplate PDV-a u 2023. godini mogao bi se povezati sa ogromnim manjkom kadrova u poreskoj upravi i platama koje nisu konkurentne tržišnim.

Slično se može reći i za izuzetno nisku realizaciju javnih investicija u oblasti zaštite životne sredine, ali i za brojne druge aktivnosti u kojima država pokazuje nisku efikasnost, navodi se u oceni Fiskalnog saveta.

I druge inspekcijske službe takođe imaju ozbiljne manjkove. U ovom sistemu, kada se izuzmu poreski inspektori i inspektori zaštite životne sredine, nedostaje između 500 i 1.000 kadrova, pokazuju neke nezvanične procene.

Kovačević je naveo da je ono o čemu piše Fiskalni savet parcijalno i preterano. On, međutim, kaže da svakako negde i nedostaju kadrovi, ali da niko nikome nije zabranio da aplicira kod komisije koja se bavi tom kadrovskom politikom, a koja ima neke limite.

On kaže da kontrola zapošljavanja ne znači da su ustanove ili preduzeća ostala bez radne snage.

- Da li svuda postoji neki nedostatak kadrova, ja bih rekao ne toliko u smislu broja, koliko u smislu profila. S obzirom na digitalizaciju i na uslove sve složenijeg metodološkog i tehničkog posla, traže se profili kao što su, na primer, ljudi koji imaju informatičke škole, inženjerske škola, specijalističke škole i znanja. Dakle, to jeste uvek problem, ali tu postoje procesi, tu postoje načini kako se to obezbeđuje. Vi ne možete dobiti gotovog čoveka iz škole, morate kao ustanova ili kao preduzeće ulagati u njegov razvoj, u njegovo dalje obrazovanje uz rad - rekao je Kovačević.

Ljubodrag Savić smatra da ograničavanje zapošljavanja u javnom sektoru donosi više štete nego koristi jer nedostaju kadrovi, ali i da se pokazuje ili nesposobnost države ili odsustvo želje da se to reši na jedan racionalan način.

- Ovakva mera apsolutno nema smisla, zato što vi, u stvari, ne rešavate problem, vi problem odlažete time što postoji zabrana zapošljavanja. To samo znači da postoji zabrana zapošljavanja u stalni radni odnos, a država i dalje prima ljude na određeno - rekao je Savić.

On dodaje da treba razmisliti da li je bolje da imate nekog državnog činovnika koji radi u državnoj upravi 10-15 godina, koji poznaje državnu upravu iznutra i spolja, koji je dobro organizovan, koji poznaje zakone i njegov efekat će biti izuzetan ili čoveka kojeg ćete imati od izbora do izbora.

- Imamo česte izbore, država ne može da se odbrani kada prođu izborima od želja raznih partijskih kadrova, odnosno političkih stranaka koji su ušli u koaliciju - rekao je Savić.

On dodaje da neki ljudi u državi neće da prihvate činjenicu da ne počinje život od njih kad osvoje vlast nego da postoji državna administracija koja funkcioniše decenijama od Josipa Broza.

- Bez obzira na sve zamerke koje mi prema njima imamo, pojedinačne, to je ipak jedan sistem koji je uhodan i koji funkcioniše. Kada vi napravite diskontinuitet i primite partijski kadar koji uopšte nije osposobljen to da radi, pa šta vi očekujete?! Pa ne može biti efikasnost veća - naveo je Savić.