Srbija kao "kraljevska" destinacija - Banjski centri i kulturna baština zapostavljeni u našoj turističkoj ponudi

U razvoju turističkih destinacija u Srbiji neopravdano su zapostavljeni banjski centri i kulturna baština, dok je akcenat stavljen na ulaganja u planine, iako podaci u poslednje vreme ukazuju da opada broj posetilaca. Projekat revizije strategije turizma Srbije koji podržava Evropska unija pokazao je osim ove činjenice i da je potrebno prepoznati nekoliko desetina turističkih destinacija u zemlji i razviti ih kao klašicne turističke proizvode.

- Od 2006. do danas najviše je javnih investicija otišlo u razvoj planinskog turizma, oko 40 mil EUR, a planinski centri nemaju povećanje broja noćenja. Cilj Nacionalne strategije razvoja turizma je da se uveća udeo turističkog sektora u nacionalnoj ekonomiji, ali je uočeno da postoji veliki raskorak između ulaganja i tih ciljeva. Gledajući po delovima zemlje, najviše je uloženo u jugoistočnu Srbiju- oko 25 mil EUR od 2006, ali je broj noćenja bio najveći u Beogradu a potom u jugozapadnoj Srbiji - rekao je u razgovoru za "eKapiju" Janez Sirše, vođa projektnog tima.

Kako je naveo, u hotele u Beogradu uloženo je oko 16 mil EUR, i iako smo se sa 56.500 mesta približili cilju strategije od 64.000 smeštajnih kapaciteta do 2015, ta ulaganja nisu opravdala očekivanja u pogledu broja gostiju. Tek od ove godine taj trend je pozitivan, te je u prvih pet meseci za 9% povećan broj dolazaka u odnosu na isti period prošle godine.

(Janez Sirše)

- Prema Nacionalnoj strategiji za razvoj turizma zemlja je podeljena na četiri klastera –Beograd, Vojvodina, jugozapadna i jugoistočna Srbija, a mi smo otišli korak dalje ka podeli na turističke destinacije. Novi Sad, Fruška Gora su lokacije koje se razvijaju, dok su Novi Pazar i Kragujevac lokacije koje se sve manje posećuju jer se ne radi na njihovom razvitku. Srednje razvijene su Valjevo, Stara planina, Niš, Palić, Vranje, dok su dobro posećene tradicionalno Beograd, Kopaonik i Zlatibor- navodi Sirše.

Sagovornik "eKapije" napominje da bi Vršac mogao biti jedna od novih destinacija, a Oplenac i Kragujevac da se promovišu kao "royal" destinacija.

U okviru Podrške sprovođenju Nacionalne strategije razvoja turizma urađene su radionice sa turističkim radnicima širom Srbije. Podaci su pokazali da svi krajevi žele da razvijaju sve vidove turizma. Kako kaže Sirše trebalo bi svaki kraj da se opredeli za određeni vid turizma i da ga razvija najbolje što može, a ne da se oslanja samo na prirodne lepote.

- Mi smo izdvojili sedam ključnih tema odnosno oblasti za koje se gosti opredeljuju, a to su uživanje odnosno hedonizam, zabava, priroda, kultura, sport i avantura, zdravlje i posao. U Srbiji najviše turista, prema iskustvima ispitanika, dolaze zbog sporta i avanture potom zbog zdravlja i uživanja.

Sirše ukazuje da u našu prestonicu prvenstveno dolaze poslovni ljudi i mladi radi zabave, pa stoga treba razviti sadržaje koji će te dve ciljne grupe animirati. Potencijal u Beogradu imaju i obilazak kulturnih i istorijskih tačaka u gradu, šoping, gastronomija ali i izletišta i seoska naselja u blizini, manifestacije, a tu je i Avala.

- Iako je banjama posvećena značajna pažnja u strategiji, malo toga je urađeno, a treba samo posmatrati Evropu i videti da je zdravlje prva vrednost i da ljudi, pre svega odlaze na odmor da ulažu u svoje zdravlje - naveo je Sirše.

On kaže da u Srbiji postoje specijalizovane bolnice u banjama koje su cenjene, ali da gosti traže bolju kompletnu uslugu i visok standard.

- Nije dovoljno samo da postoji dobar lekarski kadar, potrebno je i da smeštaj bude na odgovarajućem nivou. Trebalo bi da se napravi strategija razvoja različitih vrsta velnes i spa, jer se razlikuje medicinski od tretmana ulepšavananja. U Srbiji se velnes centri sve više razvijaju i ako bude taj razvoj išao u dobrom smeru mogli bi da konkurišu i Sloveniji koja je po tome poznata.

Sirše je kazao da su planirane investicije u turistički sektor od 2006. godine do 2015. prema postojećoj strategiji razvoja turizma oko 4 mlrd EUR, a da smo mi još uvek daleko od toga sa uloženih milijardu evra.

On je rekao da razvoju turizma u Srbiji mogu doprineti i uspesi sportista poput Novaka Đokovića, jer ta takmičanja prati višemilionski audotorijum, u kome se svakako nađe poneki sponzor ili potencijalni ulagač.

Prema procenama turističkih radnika, turisti u Srbiji su najzadovoljiji gostoprimstvom, hranom i odnosom cene i kvaliteta usluga, a najmanje sa kvalitetom smeštaja.

Kako su najavili vođe ovog projekta preko leta će se obaviti anketriranje gostiju turističkih centara Srbije da bi uvideli kako posetioci ocenjuju sve segmente turističke ponude naše zemlje.