Referentna kamatna stopa ostaje 6,5%
Izvor: eKapija
Četvrtak, 11.01.2024.
13:13
Komentari
(Foto: ToskanaINC/shutterstock.com)
- Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, kao i pad inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede za godinu dana unapred ukazuju na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike. Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da se nastavljaju popuštanje troškovnih pritisaka i smanjenje inflacije na globalnom nivou. Takođe, iako je svetska privreda završila prošlu godinu nešto bolje nego što se očekivalo, njen rast je ispod dugoročnog proseka i biće usporen ove godine, što, uz smanjenje inflacije, povećava očekivanja da bi vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, mogle nešto ranije da započnu ciklus ublažavanja monetarnih politika. Ipak, pritisci s tržišta rada i dalje su snažni i vodeće centralne banke ih ističu kao ključni faktor koji zahteva opreznost u vođenju monetarne politike. Pored toga, izgledi za makroekonomska kretanja u Kini, zbog uticaja na globalnu trgovinu i svetske cene primarnih proizvoda, kao i prisutne geopolitičke tenzije, i dalje su ključni izvori neizvesnosti koji zahtevaju opreznost u vođenju monetarne politike - navodi se u saopštenju.
Izvršni odbor je istakao da je međugodišnja inflacija u Srbiji nastavila da se smanjuje u skladu s projekcijom Narodne banke Srbije i da se, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, u decembru spustila na 7,6%, što je gotovo dvostruko niže nego na kraju 2022. godine. U narednom periodu Izvršni odbor očekuje dalje smanjenje inflacije i njen povratak u granice cilja sredinom ove godine, a zatim približavanje centralnoj vrednosti cilja od 3% krajem godine.
- Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, rast bruto domaćeg proizvoda u 2023. godini iznosio je 2,5%, što je u skladu s projekcijom Narodne banke Srbije. Rast aktivnosti je ostvaren u svim proizvodnim i uslužnim sektorima. Najveći rast ostvarili su sektor energetike, poljoprivreda, kao i građevinarstvo zahvaljujući intenziviranju realizacije infrastrukturnih projekata. Povoljna kretanja nastavljena su i na tržištu rada, gde se beleži dalji rast zaposlenosti, smanjenje nezaposlenosti i realni rast zarada. Prosečna zarada je na nivou godine nominalno povećana za 15%, dok je njen realni rast bio oko nivoa realnog rasta bruto domaćeg proizvoda i iznosio je 2,6%. S pretpostavkom smanjenja globalnih inflatornih pritisaka i oporavkom zone evra, kao i usled očekivanog daljeg ubrzanja realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, Izvršni odbor očekuje ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini na 3–4%. Prema oceni Izvršnog odbora, važan faktor rasta biće i lična potrošnja, ali ne u meri u kojoj bi to moglo da izazove veće inflatorne pritiske, kao i investicije u osnovna sredstva, koje povećavaju i proizvodni potencijal - naglašava se u saopštenju NBS.
Tagovi:
NBS
Evropska centralna banka
Sistem federalnih rezervi
referentna kamatna stopa
kamatne stope
inflacija
inflatorni pritisak
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.