Iz komunalnog otpada Beograd bi godišnje mogao dobiti oko 150.000t goriva - Biomasa najzastupljeniji izvor alternativne energije u Srbiji

(Sa panel diskusije "Alternativna goriva u industriji")

Korišćenje biomase i otpada kao alternativnih goriva u srpskoj industriji je u porastu, ali se komunalni otpad kao energent ne koristi nigde u Srbiji – rečeno je na panel diskusiji o upotrebi alternativnih goriva u industriji, koju su pod pokroviteljstvom kompanije "Holcim"organizovali CEDEF i Agencija za energetsku efikasnost Srbije.

Upotreba otpada kao goriva smanjuje ukupnu količinu otpada koji se ne može drugačije iskoristiti, doprinosi očuvanju životne sredine, štedi fosilno gorivo, proizvodi toplotu koja se može koristiti u industriji i smanjuje njene troškove.

Da bi bio korišćen kao gorivo otpad mora biti prethodno obrađen, razvrstan i potpuno analiziran. Kao gorivo koristi se nekoliko vrsta industrijskog otpada: guma, čvrsti sečeni otpad, čvrstva goriva, tečni otpad, muljevi i biomasa.

- Srbija ima procenjeni potencijal biomase od 2,7 do 3,2 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje i njega bi trebalo više koristiti u industriji - navela je profesorka Mašinskog fakulteta Dragoslava Stojiljković, istakavši da je za veću upotrebu biomase potrebno pojednostavljenje zakonske regulative.

Biomasa se najčešće koristi za proizvodnju toplotne enregije a njen potencijal može biti iskorišćen i za transport i električnu energiju.

- Osnovni problem sa upotrebom biomase je što je potrebna njena ogromna količina za malo energetsko iskorišćenje, neophodne su velike površine za uzgajanje tzv, energetskih zasada, a problematičan je i način njenog skladištenja, kontrole ostataka ali i emisije štetnih gasova koje oslobađaju.

Za upotrebu biomase kao alternativnog goriva u Srbiji postoje relativno mala postrojenja, a kako kaže Stojiljković "ko god ima mogućnost da direktno upotrebi svoj otpad on ga i koristi".

Pozitivan primer su uljare koje imaju iskustvo od preko 25 godina korišćenja sopstvenog otpada u svojim kotlovima. Biomasu kao alternativno goprivo koriste i drvna industrija, poljoprivredna gazdinsta, proizvođači voća i sušare drveta, a među kompanijama to su "Soja Protein", PKB, "Forma Ideale" i drugi.

Govoreći o upotrebi otpada u industriji, profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović rekao je da je Uredba RS o preradi otpada u gorivo loša i da predviđa ko-sagorevanje i sagorevanje otpada, dodajući da samo dve kompanije u Srbiji, obe cementare, koriste alternativno gorivo dobijeno iz otpada.

- Paraćinski "Holcim" i "Lafarge" iz Beočina koriste određene vrste otpada kao energent, ali to ne znači da one rade sa 100% kapaciteta na otpad, već da deo svog primarnog goriva - uglja zamenjuju nekim drugim otpadom.

Kompanija "Holcim Srbija" od 2006. godine koristi otpadne gume kao alternativno gorivo.

- Gumu nabavljamo isključivo sa domaćeg tržišta, a njegovi kapaciteti se procenjuju na 25- 28.000 godišnje. Dvadeset posto otpadnih guma može da ide cementarama u energetske svrhe a 80% u reciklažu. Imamo problema sa nabavkom, a i troškovi transporta su ograničavajući a uvoz je zabranjen važećim zakonom – rekla je Jasminka Milošević, direktorka službe zaštite životne sredine u kompaniji "Holcim".

U "Holcimu" planiraju i upotrebu SFR čvrstog obnovljivog goriva, ali kažu da u Srbiji ne postoji tržište takvog materijala. I sortiranje otpada je na niskom nivou, pa su ograničeni na ono što mogu da dobiju iz poljoprivrede i industrije.

- Saglasno rešenju Ministarstva za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine "Holcom" može da koristi gume maksimalno 12%, a čvrsto obnovljivo gorivo maksimalno 18% od ukupne količine goriva. U EU kada je cementna industrija u pitanju dozvoljeno je 45-50%. Međutim, imajući u vidu tržište kod nas ni tih 30% neće biti ostvarivo - napominje Milošević.

Jovović je za "eKapiju" rekao da nema cementare u svetu koja ne koristi alternativna goriva i da to ima pozitivan uticaj na društvenu zajednicu, dodajući da je kod nas najveći problem neupućenost javnosti o tim efektima. Ono što je posebno istakao je da se komunalni otpad kao energent ne koristi nigde u Srbiji.

- Srbiji je pod hitno neophodna izgradnja postrojenja za termički tretman opasnog otpada organskog porekla, zato što takav otpad sav ide u izvoz i industrija daje ogromna sredstva za tako nešto. Na primer, preradom komunalnog otpada u Beogradu godišnje bi se moglo dobiti oko 150.000 tona goriva. Sa druge strane ogromne količine otpada završavaju na deponiji pa imamo njegovo veliko neiskorišćenje i ogromno zagađenje.

Jovović, kaže da se izgradnja i početak rada takvih postrojenja ne može očekivati u narednih par godina i da je lokalnim samoupravama neophodan dobar plan upravljanja otpadom. Kako je rekao "eKapiji", broj sistema termičkog tretmana otpada nije stvar masovnosti. Ekonomski, oni nisu isplativi za male sredine i ne očekuje da će se osim u tri četiri veća grada u Srbiji neko odvažiti na takvo nešto.

- Sredstava za izgradnju takvog postrojenja određuju se po jedinici toplotne snage koju oslobodi otpad. Otprilike cena je nešto veća nego za izgradnju termoelektrane, dakle preko 1 mil EUR za 1 megavat toplote koju će otpad osloboditi. U pitanju su jedne od najvećih investicija - rekao je Jovović.

Cilj organizovanja panel diskusije "Alternativna goriva u industriji" bilo je unapređenje informisanosti javnosti i privrede o njihovoj industrijskoj upotrebi, kao i o značaju i efektima njihove upotrebe.

Na panelu je najavljen Sajam energetike i Sajam zaštite životne sredine, koji će se istovremeno održati na Beogradskom sajmu od 12. do 14. oktobra 2011. godine.

I.B.