Mali: Za nekoliko nedelja kreće izgradnja depoa za kompozicije metroa

Što se tiče dinamike i brzine izgradnje metroa, upravo Siniša Mali, ali kao gradonačelčnik Beograda, početak gradnje metroa na početku svog gradonačelničkog mandata najavljivao je za 2016, da bi ubrzo taj optimistični rok bio pomeren na 2018, onda na kraj 2019, a potom i na početak 2020. Kao razlog za ovo licitiranje je navodio da su prvobitne prognoze davane na osnovu "neodgovarajućih podataka iz vremena prethodne vlasti".

U međuvremenu, Aleksandar Vučić, tada kao premijer, upravo u jesen 2016. otkrio je da bi prva linija metroa trebalo da poveže pravac Makiško polje – Karaburma, a da bi druga linija trebalo da postane ona koja je decenijama bila viđena kao prva, pravac Zemun–Ustanička. To je bio potpuni zaokret baš zato što je posle četiri decenije napuštena ideja o trasi prve linije koja bi prešla Savu. Ubrzo je postalo jasno da će prva sigurno povezati Makiš i Mirijevo, a druga Zemun i Mirijevo, da će se seći ne na Trgu republike, kako je to decenijama bilo predviđeno, već na novom Savskom trgu. U leto 2017. grad predstavlja Saobraćajni master plan i tvrdi da će se prvi putnici metroom voziti za tri-četiri godine od početka gradnje, okvirno 2023.

Nesuđeni otac Beogradskog metroa arhitekta-urbanista Branislav Jovin bio je izričito protiv takvog pristupa planiranja i sve do smrti 2018. nije odstupio od svoje vizije nezavisnog šinskog sistema - metro za grad do dva miliona stanovnika, a koji bi se gradio iz centra u prvoj fazi, dodajući nove linije ka periferiji.

Aktuelni plan za metro već nekoliko godina izaziva kritike i dobrog dela javnosti. Najveće se odnose na to što prva linija zaobilazi više tačaka u strogom centru grada i što je tačka preseka prve dve linije Savski trg, a ne najuži centar grada. Osim toga, jedna od najvećih kritika aktuelnog projekta za metro je što njegove prve dve linije zaobilaze Prokop (čije spajanje na metro mrežu je predviđeno tek trećom linijom metroa) i Univerzitetski klinički centar Srbije.