AI proizvod iz Srbije se sprema za Ameriku - Domaća firma razvija projekat digitalnih multifokalnih naočara

Naslušali smo se priča o srpskom IT-ju, rekordnim izvozima i neviđenim perspektivama srpskog tehnološkog sektora. Sve to stoji, ali u 99% slučajeva radi se o softveru (koji se, uzgred rečeno, pretežno uslužno radi za strance) a hardver je tu, nažalost, zastupljen samo simbolično.

Ali da ga ima, i da i Srbija ima nekog ko može da napravi svetski relevantan proizvod, uz veće firme kao što su beogradski Visaris ili Mikroelektronika sad pokazuje i jedna mala – Ninox/Fuller Vision.

"Fuller Vision" je upravo u testnoj fazi svog projekta digitalnih multifokalnih naočara, haj-tek proizvod sa implementacijom veštačke inteligencije koji bi već krajem godine mogao da se nađe u rukama prvih kupaca u Silicijumskoj dolini u SAD. Otkud "digitalne naočare" i otkud SAD, odnosno Palo Alto u Kaliforniju kao ogledno tržište za seo svet, 24sedam je razgovarao sa inženjerom Nebojšom Šabovićem, tehničkim direktorom i suosnivačem ovog startapa sa kolegom iz SAD, Fosterom Ridom.

- Ridu i meni je bila želja da napravimo naočare koje bi našim roditeljima vratili vid kakav su imali kada su imali ranije. Danas više nema nikakvog razloga da ljudi ne vide dobro, uz pomoć tehnologije, i sa sedamdeset godina kao što su videli i mogli da fokusiraju kada su bili deca. Klasične bifokalne naočare su samo delimično rešenje jer imaju samo dva fokusa - "blizu" i "daleko" - a i ljudi od "40+" ih ne vole jer sa njima "izgledaju staro" – objašnjava Šabović.

I u tome se, po svemu sudeći, uspelo jer naočare su "na stolu". Radio se o gotovo stopostotnom srpskom proizvodu, jer samo su plastični delovi rađeni u Kini, gde to rade svi vodeći svetski proizvođači, ili prototipi štampanih ploča "kod Srbina Save u Makedoniji" gde to rade i "BMW" ili "Mercedes".

I to naočare kojima je svejedno da li vam je ono što gledate ispred nosa ili desetinama metara udaljeno, fokus će biti oštar a da pritom nemate osećaj da imate neku tehničku skalameriju na glavi. Sočiva će se sama prilagoditi onome što u pogledu "snime" mikro kamere na osnovu podataka koje obradi AI iz čipa. To naravno ima svoju cenu a ona je, za srpske uslove, "sitnica" - 6.000 dolara.

- Sada smo u fazi testiranja sa ljudima i do kraja godine bi trebalo da se nađu u prodaji. Ići će prvo na američkog tržište, jer tamo imamo dobre kontakte, s obzirom na to da smo tamo živeli i radili u ozbiljnim kompanijama. To tržište je savršeno jer mnogo dobro situiranih ljudi koji bi u svojim zrelim ili poznim godinama još želeli da nešto rade, ali ima to otežava lošiji vid koji prirodno dolazi sa godinama. Sviđa mi se ideja da dovedemo pod znak pitanja "opšteprihvaćeno istinu" da stari ljudi ne vide dobro – kaže Šabović.

Naravno, konkurencija postoji jer problem koji se ovde rešava je stvaran i potencijalna publika je brojna. U "Fuller Vision-u" se uzdaju u to što je njihova tehnologija kontinuirane promene fokusa jedinstvena ali i u to što drugi "gađaju" tržište "45+" kao digitalna zamena klasičnih bifokalnih stakala, dok su se oni koncentrisali na segmen "55+" gde ni ona nisu rešenje.

A pod ozbiljnim kompanijama ovde se govori o prvom proizvođaču pametnih telefona "Palmu", "Guglu" iz vremena kada je tek mala ekipa pravila "hrom", "LinkedIn-u"… firmama gde je Šabović kao američki đak 20 godina bio u razvojnim timovima.

A ozbiljnu ekipu, pomalo neverovatno, sada ima i ovde. U razvojnom timu od petnaestak ljudi je, naravno, najviše inženjera raznih specijalnosti – od elektronike i optike do industrijskog dizajna. Neki od njih su ovenčani svetskim nagradama, poput famoznog "Red dota" za dizajn, a neki pionirskom slavom rada na projektima poput prvog srpskog mikro-čipa.

- U hardveru u Srbiji ima malo ljudi ali među njima ima onih vrhunskih stručnjaka. I to su sve mladi ljudi, ja sam sa 44 godine najstariji u timu a u "Guglu" sam radio sa ljudima koji su bili i 20 godina stariji od mene. Ima ovde dovoljno znanja, samo ljude treba privući i angažovati u zanimljivim i perspektivnim projektima. I oni dođu, iako kao startap ne možete da ih platite koliko zaista vrede – zaključuje Nebojša Šabović.