Više od 70% naselja u Srbiji nema obezbeđen tretman komunalnih otpadnih voda

Iako je zabeležen rast procenta stanovništva čije se komunalnih vode adekvatno tretiraju, i dalje 70% naselja nema obezbeđen tretman, a sprovođenje mera nije moguće bez sveobuhvatnog plana koji nedostaje, navodi se u izveštaju "Efektivnost mera za zaštitu voda od zagađivanja u cilju unapređenja kvaliteta vode" Državne revizorske institucije (DRI).

Kako navode u DRI, najslabiji rezultati za period od 2021. do 2023. godine zabeleženi su u zaštiti vode od zagađivanja.

Sprovedenom revizijom utvrđeno je da ciljevi zaštite voda od zagađivanja podržavaju ostvarivanje cilja održivog razvoja, ali nije obezbeđeno da se mere i aktivnosti sprovode na osnovu sveobuhvatnog plana i prate preko usklađenih i kvantitativno određenih indikatora kojima se utvrđuje i planirana dinamika ostvarivanja ciljeva.

Realizacija zacrtanih planova izostaje zbog nekoliko razloga – nepostojanja indikatora, efekata realizacije planiranih mera i njihov doprinos ostvarivanju ciljeva održivog razvoja, nedonošenje zakonskih i podzakonskih akata, nedostatak sredstava ali i neiskorišćenost odobrenih sredstava. Osim resornog ministarstva zaštite životne sredine, odgovornost snose republička Direkcija za vode i ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture.

Govoreći o ulaganjima u mere zaštite voda od zagađivanja akcionim planom predviđeno je ukupno 6,9 milijardi dinara, od čega se 91% odnosi na mere za smanjenje zagađivanja od komunalnih otpadnih voda. Ipak, prema zvaničnoj statistici više od 70% gradova i opština i dalje ispušta otpadne vode bez prethodnog tretmana, a efekti realizacije planiranih mera izostaju.

U DRI navode da je donošenje podzakonskih akata propisanih Zakonom o vodama, kojima se utvrđuju kriterijumi za određivanje područja na kojima je "potrebno sprovesti pojačane mere zaštite voda od zagađivanja i strože prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, uslovljeno je potrebom obezbeđenja značajnih sredstava za njihovu primenu, što utiče na odlaganje njihovog donošenja".

- Obaveza sprovođenja strožeg prečišćavanja komunalnih otpadnih voda pre ispuštanja u osetljiva područja nije propisana, što u praksi dovodi do različitog tumačenja prilikom određivanja potrebne vrste tretmana komunalnih otpadnih voda - stoji u izveštaju.

Posledica ovoga je što u oblasti zagađenja nije obezbeđena potpuna, jedinstvena i usaglašena osnova za planiranje mera i aktivnosti zaštite voda od zagađivanja na svim nivoima.

Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine doneta je u decembru 2016. godine, a prvi akcioni plan za njeno sprovođenje donet je posle više od četiri godine.

- Prvi plan upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije donet je u aprilu 2023. godine, a plan zaštite voda od zagađivanja nije donet, dok su godišnji planovi upravljanja vodama donošeni bez prethodno usvojenog plana upravljanja vodama i ne obuhvataju mere i aktivnosti utvrđene Akcionim planom za sprovođenje Strategije", saopštava DRI.

Revizori navode primer da su od ukupno devet aktivnosti koje se tiču smanjenja ispuštanja neprečišćenih otpadnih voda planiranih za period od 2021. do 2023. godine, svega su tri realizovani. Posedice ovog delovanja znači i odlaganje pozitivnih efekata.

Kašnjenje u potpisavanju ugvora dovelo je i do poskupljenja. Tako je cena četiri aktivnosti kod kojih nisu potpisani ugovori u trenutku donošenja Akcionog plana, došlo do uvećanja potrebnih sredstva u odnosu na prvobitno procenjenu vrednost, za 57%.

Iako su za finansiranje aktivnosti u 2021. godini, sredstva budžeta, donacija i finansijske pomoći Evropske unije obezbeđena i dostupna u skladu sa planom, to se na kraju nije desilo, a zasluge za to ima i Narodna skupština Srbije.

Tako je, primera radi, sporazum o zajmu potpisan u novembru 2021. godine, ali ga je Narodna skupština potvrdila tek u decembru 2022. godine, zbog čega sredstva nisu bila dostupna za realizaciju pojedinačnih projekata u 2021. i 2022. godini. Realizovane su samo dve dve od sedam aktivnosti, a iskorišćeno je samo 12 odsto novca.

Završenim aktivnostima do kraja 2022. godine ostvareno je ukupno uvećanje izgrađenog kapaciteta za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda za 172.500 ES, umesto planiranih 474.000 ES.

ES označava ekivalent stanovnika – odnosno jedinicu mere za uporedivo izražavanje kapaciteta postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih. Prema odredbama Zakona o vodama, 1 ES odgovara organskom biorazgradivom opterećenju koje ima petodnevnu biohemijsku potrošnju kiseonika od 60 g kiseonika na dan.

U periodu od 2016. do 2021. godine, ukupna dužina kanalizacione mreže uvećana je na teritoriji 91 jedinice lokalne samouprave za ukupno 2.175 kilometara. U istom periodu, kod 107 lokalnih samouprava zabeleženo je povećanje broja domaćinstava koja su priključena na kanalizacionu mrežu za preko 112 hiljada. Posledica nastalih promena je i uvećanje priključenosti stanovništva na kanalizacionu mrežu, sa 60,1% na 67,2%.

- Deo izgrađenih kapaciteta još uvek je u probnom radu, zbog čega je ukupno efektivno ostvareno uvećanje kapaciteta u odnosu na plan na kraju 2022. godine iznosilo 54% - piše u izveštaju.

DRI posebno ističe nesaradnju nadležnih institucija koje su koristile različite pokazatelje učinka. Ne odražava se realno stanje stvari u ovoj oblasti. Radi se o Ministarstvu zaštite životne sredine, ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture i Republičkoj direkciji za vode.

- Zbog korišćenja različitih pokazatelja učinka, izostanka godišnjih ciljanih vrednosti planiranih aktivnosti i različitog postupanja prilikom ocene ostvarenog rezultata, za deo aktivnosti status iskazan u godišnjem izveštaju o sprovođenju Akcionog plana Strategije ne odražava adekvatno stvarni status realizacije kapitalnih projekata koji su njima obuhvaćeni, odnosno njihov doprinos rezultatu na nivou mere kojoj pripadaju. Zbog toga godišnji izveštaji o sprovođenju Akcionog plana Strategije ne sadrže informacije o ostvarenim rezultatima - stoji u izveštaju.

DRI navodi da postoje i odstupanja u podacima koje objavljuju Statistička jedinica Ujedinjenih nacija i Republički zavod za statistiku.

- Statistička jedinica Ujedinjenih nacija međusobno se razlikuju po obuhvatu i periodu na koji se odnose, zbog čega i ocena napretka Republike Srbije u ostvarivanju cilja održivog razvoja zavisi od toga koji se podaci koriste. One su najizraženije kada je u pitanju učešće rečnih vodnih tela sa dobrim statusom vode. Ove razlike su najizraženije kada su u pitanju podaci o učešću rečnih vodnih tela sa dobrim statusom vode - ukazuju revizori.

Prema količini ispuštenih otpadnih voda, najviše otpadnih voda ispušta se u sliv reke Dunav od čega se prečišćava manje od šest odsto. U odnosu na ukupne količine ispuštenih otpadnih voda najviše ispuštenih otpadnih voda u javnu kanalizaciju prečišćava se pre ispuštanja u Tisu (80%) i Veliku Moravu (67%).

- Indikatori potcilja održivog razvoja pokazuju da je od usvajanja Agende 2030 u Republici Srbiji ostvaren napredak, ali usled izostanka nacionalno utvrđenih ciljeva i razlika u obuhvatu i vrednostima indikatora, koje objavljuju Republički zavod za statistiku i Statistička jedinica Ujedinjenih nacija, ocena napretka zavisi od toga koji se indikatori koriste - navode revizori.

DRI je u izveštaju preporučio da se navedene stvari isprave. Prema zakonu, državne institucije su dužne da podnesu Državnoj revizorskoj instituciji pisani izveštaj o otklanjanju otkrivenih nesvrsishodnosti u roku od 90 dana počev od narednog dana od dana uručenja ovog izveštaja.