Uhapšen Goran Hadžić

Poslednji odbegli haški optuženik Goran Hadžić uhapšen je jutros na Fruškoj gori, potvrdio predsednik Boris Tadić i naveo da će nadležni organi dati detaljnije informacije. Hapšenjem Hadžića Srbija je završila najteži deo saradnje sa Haškim tribunalom.

Predsednik Boris Tadić izjavio da je hapšenjem Hadžića Srbija ispunila zakonske obaveze, ali i moralne dužnosti i pohvalio rad Saveta za nacionalnu bezbednost i Bezbednosno-informativnu agenciju.

- Srbija je završila najteže poglavlje u saradnji sa Haškim tribunalom i nastaviće da ispunjava svoje međunarodne obaveze. Završena je turobna stranica naše istorije - rekao je Tadić na konferenciji za novinare.

Predsednik Tadić demantovao je informacije koje su objavili neki mediji da je Hadžić uhapšen između manastira Krušedol i vojne kasarne.

Povodom zahteva za otkrivanje pomagača haškim optuženicima, Tadić je rekao da će u javnosti biti objavljeno ko je kome pomogao u skrivanju posle sveobuhvatne istrage.

- Ne očekujem nikakve reakcije iz EU povodom hapšenja Hadžića, jer je to bila obaveza Srbije - rekao je Tadić.

- Govorili su da je sada najvažnije hapšenje Hadžića, iako mnogi moji sagovornici nisu znali da izgovore njegovo ime.

Tadić je ponovio da nikakvi pritisci u vezi sa hapšenjem Mladića i Hadžića nisu bili efektivni, jer su Srbiju iznad svega vodili moralni razlozi, zakonske obaveze i svest da je to uslov za pomirenje u regionu.

- Potpuna je iluzija i da će pritisci dati rezultate i kada je u pitanju Kosovo. Mi ne radimo pod pritiskom - rekao je Tadić.

Hapšenjem Gorana Hadžića, okončana je višegodišnja potraga za poslednjim haškim beguncem koji je optužen za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.

Biografija Gorana Hadžića

Haški tribunal optužio Gorana Hadžića 2004. godine za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja. Optužen je da je kao predsednik Srpske autonomne oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem, i kasnije kao predsednik Republike Srpske Krajine, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, kao saizvršilac tokom oružanih sukoba u Republici Hrvatskoj.

Među slučajevima ratnih zločina, koji su navedeni u optužnici je ubistvo 264 hrvatska ratna zarobljenika u novembru 1991. godine.

Prema navodima haške optužnice, hrvatski zarobljenici su odvedeni iz bolnice u Vukovaru i streljani na poljoprivrednom dobru "Ovčara", oko pet kilometara južno od grada. U optužnici je detaljno opisan događaj od 18. oktobra 1991. godine, kada su snage pod Hadžićevom komandom, pripadnici paravojne jedinice "Dušan Silni" i srpskih trupa, prisilili 50 hrvatskih zarobljenika da uđu u minsko polje u okolini sela Lovas, oko 20 kilometara jugozapadno od Vukovara. U eksplozijama mina i u pucnjavi poginuo je 21 zarobljenik.

Optužnica protiv Hadžića, koju je potpisala tadašnja glavna tužiteljka Karla del Ponte, predata je zajedno s nalogom za hapšenje, srpskim vlastima 13. jula 2004. godine. Traženo je da optuženik bude uhapšen u roku od 72 časa.

Goran Hadžić pobegao je 17 sati pre nego što je srpsko pravosuđe zatražilo od policije da ga uhapsi. Hadžić je, koji je u to vreme živeo u vili u Novom Sadu, otišao je iz svog doma noseći veliku torbu i nestao.

Rođen je 17. septembra 1958. u opštini Vinkovci u Hrvatskoj.

Pre sukoba u Hrvatskoj radio kao magacioner "Vupikovog" pogona u Pačetinu, u Vukovaru. U martu 1991. godine bio je predsednik Opštinskog odbora Vukovara, član Glavnog odbora i Izvršnog odbora Srpske demokratske stranke.

Nakon što je Hrvatska, 25. juna 1991. godine, proglasila nezavisnost, Hadžić je imenovan za predsednika vlade samoproglašene Srpske autonomne oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.

Za predsednika Republike Srpske Krajine izabran je 26. februara 1992. godine, a na toj funkciji ostao je do decembra 1993. godine.