Digitalna demencija kao opasnost današnjeg doba

Digitalna demencija podrazumeva proces narušavanja kognitivnih sposobnosti usled prekomjernog korišćenja digitalnih medija, a najviše pogađa adolescente i mlade koji spadaju u grupu "digitalnih urođenika".

Internet i digitalni mediji postali su dio svakodnevice modernog čoveka, a konstantno korišćenje medijskih blagodati pruža mladima da šire svoje interese, te da svojim veštim digitalnim kompetencijama u kratkom vremenu dolaze do potrebnih informacija.

Zato mnogi, a naročito deca i mladi, nemaju više potrebe da pamte informacije jer znaju da ih u svakom trenutku mogu saznati zahvaljujući nekom od internet pretraživača.

Prenatrpanost informacijama i medijski multitasking mogu dovesti do površnog procesuiranja informacija, smanjene samokontrole, a ostavlja posledice i na radno pamćenje.

Kako broj mladih koji koristi internet i digitalne medije s godinama raste, digitalna demencija mora se uzeti u razmatranje kao potencijalna buduća dijagnoza.

Tehnologija može ponuditi obrazovne sadržaje i interaktivne igre za koje se tvrdi da poboljšavaju kognitivne sposobnosti, ali uprkos tome, dugi sati provedeni pred ekranom i izloženost pasivnom sadržaju mogu sprečiti ili dovesti do nekonvencionalnog kognitivnog razvoja kod dece.

Utvrđeno je da preterana stimulacija novim i uzbudljivim informacijama s ekrana negativno utiče na detetovu pažnju i da može rezultirati smanjenom sposobnošću fokusiranja na određene zadatke.

Adolescenti i deca koja su izložena prekomernom vremenu ispred ekrana mogu imati problema s koncentracijom pri tradicionalnim metodama učenja poput čitanja knjiga ili učestvovanja u aktivnostima u učionici.

Štaviše, brzi i jednostavno dostupni odgovori putem interneta i aplikacija mogli bi obeshrabriti decu u razvoju kritičkog mišljenja i veština rešavanja problema. Tradicionalne metode istraživanja koje uključuju dublje razumevanje i zadiranje u temu ključne su za izgradnju analitičkih sposobnosti.

Konzumacija tehnologije može uticati i na emocionalni razvoj tokom ranog detinjstva i predškolskih godina jer se u to vreme postavljaju temelji za buduću emocionalnu regulaciju i dobrobit.

Izlaganje prekomernom vremenu ispred ekrana i nasilnom ili neprikladnom sadržaju može dovesti do povećane agresije.

Osim toga, ranjiva deca mogu doživeti smanjeno samopouzdanje i osjećaj neadekvatnosti zbog stalnih upoređivanja na platformama društvenih mreža.

Isto tako, brzo i kratkotrajno zadovoljstvo dobijeno korišćenjem digitalnih uređaja može uticati na sposobnost deteta da se nosi s frustracijama i preprekama u situacijama stvarnog života.

Odloženo zadovoljstvo ključna je veština za emocionalnu otpornost i samokontrolu, koja može ostati neusvojena kada tehnologija trenutno zadovolji svaku želju, prenosi portal Čuvaj zdravlje.

demencija

digitalna demencija

kongitivne sposobnosti

problemi sa koncentracijom

čitanje knjiga

emocionalni razvoj

odgođeno zadovoljstvo

emocionalna otpornost