21. februar - Međunarodni dan maternjeg jezika

Povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika, 21. februara, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog podseća da je negovanje i čuvanje maternjeg jezika od izuzetne važnosti za identitet svakog pojedinca, kao i da je obaveza države da obezbedi sve pretpostavke da se ovaj proklamovani cilj u praksi i ostvaruje.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 16. maja 2007. godine pozvala države članice "da promovišu očuvanje i zaštitu svih jezika koje koriste narodi sveta". Srbija je 2006. godine ratifikovala Evropsku povelju o regionalnim ili manjinskim jezicima Saveta Evrope, čime je pokazala želju da doprinese zaštiti i očuvanju multikulturalizma i višejezičnosti u Srbiji i Evropi. Ratifikacijom ovog međunarodnopravnog akta, posvećenog zaštiti i unapređenju manjinskih jezika, naša država se obavezala da štiti sve jezike kojima se služe pripadnici nacionalnih manjina i to u obrazovanju, medijima, upravnim i sudskim postupcima, ekonomskom, društvenom i kulturnom životu.

Svesna značaja obrazovanja na maternjem jeziku u kontekstu očuvanja jezika nacionalnih manjina, Srbija obezbeđuje, osim na srpskom jeziku, celokupno obrazovanje na maternjem jeziku na još osam jezika: albanskom, bosanskom, bugarskom, mađarskom, rusinskom, rumunskom, slovačkom i hrvatskom jeziku.

Osim toga, još osam jezika se izučava u okviru nastavnog predmeta Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture: bunjevački, vlaški, makedonski, nemački, romski, slovenački, ukrajinski i češki jezik.

Oko 60.000 dece pohađa nastavu na manjinskim jezicima na svim nivoima obrazovanja.
Pravo na informisanje na jeziku nacionalne manjine ostvaruje se u štampanim i elektronskim medijima.

Na manjinskim jezicima se izdaju novine, časopisi, publikacije, zbornici, a elektronski mediji, radio i televizija, emituju programe na jezicima nacionalnih manjina, dok se, u novije vreme, jezici nacionalnih manjina koriste kao sredstvo informisanja i uopšte javne komunikacije, na internet portalima i društvenim mrežama.

U Srbiji je u službenoj upotrebi, pored srpskog jezika, još 12 jezika nacionalnih manjina, dok su vlaški i romski jezik u službenoj upotrebi u pojedinim naseljenim mestima.

Srbija je ponosna na politike multikulturalnosti koje postoje, naročito u delu višejezičnosti u javnosti. To je društvena i kulturna vrednost koja ni od koga i nikada ne sme da bude dovedena u pitanje ili osporavana, nego mora da se neguje i stalno razvija, što su i prakse vlasti u našoj zemlji, zaključuje se u saopštenju.

Pokrajinska vlada u saopštenju podseća da je Vuk Stefanović Karadžić zapisao o maternjem jeziku: "Jezik je hranitelj naroda. Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo ga, umnožavamo i ukrašavamo, dotle živi i narod, može se među sobom razumijevati i umno sajedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada."

Poštovanjem drugih jezika, poštujemo i svoj jezik. Razumevanjem drugih naroda, razumećemo i sebe. Maternji jezik je integralna komponenta kulturnog identiteta svakog naroda, sredstvo sporazumevanja i prepoznavanja, način približavanja, ali i očuvanja različitosti, besplatan alat za uzajamno prihvatanje, za solidarnost i dijalog, poručuju iz pokrajinske vlade.

Dodaju da se obeležavanjem Međunarodnog dana maternjeg jezika pridružujemo zemljama članicama Uneska, koje na ovaj način, u ovaj dan, promovišu kulturnu raznolikost i višejezičnost.