Retrospektiva balkanskog filma u Beču

Bečki dvorac Šenbrun (Foto: D. Stanimirović-Gavrilov)

U bečkom bioskopu "METRO Kinokulturhaus" od 20. marta do 10. aprila biće prikazana retrospektiva Filmskog arhiva Austrije "Balkan dreams – Balkanrealities", prenosi Kancelarija Grada Beča u Beogradu.

"Bosanski lonac", "Šta ostaje", "Maršal", "Jugofilm", "Gori vatra","Korida", "Život je čudo", "Ničija zemlja", samo su neki od filmova koji će biti prikazani u okviru retrospektive.

U Beču se kaže da "Balkan počinje pred vratima" jer njegovi stanovnici i njihove tradicije još od sredine 19. veka utiču na svakodnevni život Beča. Retrospektiva predstavlja pogled unazad na turbulentnih poslednjih 30 godina i pokazuje, na osnovu nekoliko ključnih pozicija iz domena igranog i dokumentarnog filma, međusobne uticaje između austrijske i balkanske kinematografije, pokušavajući pritom da rekonstruiše put koji objedinjuje ove dve kinematografije u zajedničkom evropskom filmu.

Filmovi iz zemalja nekadašnje Jugoslavije već godinama predstavljaju stalni deo programa austrijskog Filmskog arhiva. Fascinantni opseg filmskih jezika i umetničkih pristupa, ali i stalna aktuelnost tema, poput rata i progona, nacionalizma i solidarnosti, borbe za preživljavanje i svakodnevnog bekstva u vreme procesa transformacije društva, pružaju i filmskim stvaraocima i publici s obe strane granice neprestani materijal za razmišljanje. Enormna raznolikost na malom prostoru, ono što važi i za neke bečke četvrti, važi i za Balkan kao region. Kroz šarenu tragikomediju, gorke političke satire ili dokumentarne inventare, filmske obrade egzistencijalnih snova i stvarnosti pokazuju kako su se sa gastarbajterima šezdesetih i sedamdesetih godina, a kasnije i sa izbeglicama, odnosili i na ovim prostorima.

Tako retrospektiva, pored često kritičnih i autoironičnih unutrašnjih pogleda Kusturice i ostalih, takođe pokazuje kako su domaći filmski stvaraoci reflektovali događaje i razvoj u Bosni i Hercegovini, Srbiji ili Albaniji u poslednjih 30 godina. Rajnhard Jud, Nikolaus Gejrhalter ili Goran Rebić pristupaju tome iz vrlo različitih uglova, ali zajednički im je empatičan pogled na ljude koji su izgubili vezu sa svojom domovinom: mladići koji započinju novi život u novom okruženju, ljudi koji se svakodnevno suočavaju sa posledicama rata, porodice koje su same u stranoj zemlji slomljene posledicama.