Hakerski napad na svakih 37 sekundi - Ulaganje u bezbednost informatičkih sistema skupo sve dok se ne shvati da nije uloženo dovoljno
Komentari
Ilustracija (Foto: Unsplash / Arget)
Svakih 37 sekundi se dešava napad, naglašava Milan Čakarević, stručnjak za sajber bezbednost, a njegov kolega Matija Veljić ističe:
- Ulaganje u bezbednost informatičkih sistema je skupo sve do trenutka kada shvatite da niste uložili dovoljno.
Ipak, tek 4% velikih svetskih firmi se osiguralo.
Budućnost zahteva povećanje udela zelene energije, cirkularnu ekonomiju i veštačku inteligenciju. To i EPS-u nameće digitalizaciju celokupnog poslovanja i usluga koje pruža, što znači aktivno uključivanje potrošača. Iskustvo sa nedavnim hakerskim napadom opomena je EPS-u da ojača zaštitu od digitalnih pretnji.
- Mislim da smo uspeli da se bez posledica izborimo sa situacijom, ali i da postanemo svesni da je sajber bezbednost nešto što nam predstoji i da na tome u perspektivi moramo da radimo kako ne bi imali slične situacije - kaže Dušan Živković, v. d. generalnog direktora EPS-a.
"Šteta od hakerskih napada 2023. bila je 8,5 triliona"
Kompanije za proizvodnju i snabdevanje strujom, gasom, naftom, nuklerke, železare od vitalnog su značaja za život ljudi, pa su u vrhu hakerskih udara.
- Svakih 37 sekundi se dešava napad. U ovom trenutku dok ja govorim, već su se dva napada desila. Šteta koja se prouzrokuje u 2023. bila je oko 8,5 triliona - naglašava Milan Čakarević, stručnjak za sajber bezbednost.
- Ne vidim nijedno inženjersko dostignuće ozbiljno koje nije imalo izazove ovog tipa. Da li je ovo problem da bismo nešto usporili? Ne, ovo su izazovi koji treba da nas učvrste u uverenju da se moraju imati pravi odgovori na ove napade - poručuje prof. dr Nikola Rajaković, predsednik Saveza energetičara Srbije.
Ko su najčešće hakeri?
Mete hakerskih napada na kompaniju su kritična infrastruktura, zatim proizvodni i upravljački sistemi, a najčešće su i najdostupnije, otvorene komunikacione veze sa internet mrežama. Napadači su različiti.
- To su pre svega timovi hakera koje podržava neka nacija. Na drugom mestu su kriminalne grupe koje traže finansijske ucene, kao što smo sada imali slučaj, unutrašnje pretnje nezadovoljnih zaposlenih, konkurencija radi krađe podataka i sabotaže i na kraju terorističke organizacije - objašnjava Matija Veljić.
Kompanije moraju da preduzimaju stalne mere zaštite celokupnog poslovanja uz najsavremenije informacione tehnologije, osigurati praćenje sistema zaštite u realnom vremenu i da znaju kako se u slučaju hakerskog napada najbrže vratiti u radni proces. A to ima cenu!
- Ulaganje u bezbednost informatičkih sistema je skupo sve do trenutka kada shvatite da niste uložili dovoljno - zaključuje Veljić.
Tagovi:
EPS
Milan Čakarević
Matija Veljić
Dušan Živković
Nikola Rajaković
hakerski napadi
sajber napadi
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.