Prvi put u istoriji merenja - Svet prekoračio kritični prag globalnog zagrevanja

Srednja globalna temperatura je od februara 2023. do januara 2024. bila viša za 1,52 °C nego u drugoj polovini 19. veka. Ovo je prvi put da je tokom uzastopnih dvanaest meseci premašena donja granica Pariskog sporazuma. Iako to ne znači automatsku propast u njegovoj realizaciji, moglo bi da bude najava sumorne, uzavrelije budućnosti na planeti.

U svetlu globalnog zagrevanja, mesec za nama bio je najtopliji januar na svetu u protekle osamdeset četiri godine, saopštila je Služba za klimatske promene Kopernikus. To je osmi mesec u nizu koji ruši rekorde.

Ali januar predstavlja samo "krunu" na proteklih dvanaest meseci tokom kojih je svet, kako prenose mediji, po prvi put u istoriji merenja prekoračio kritični prag iz Pariskog sporazuma o ograničenju porasta temperature na 1,5 °C u odnosu na predindustrijsko doba (1850-1900).

Kako pokazuju podaci, srednja globalna temperatura je od februara 2023. do kraja januara 2024. bila viša za 1,52 °C nego u drugoj polovini 19. veka, odnosno za 0,64 °C viša u poređenju sa prosekom od 1991. do 2020. godine.

- Ova godina počela je sa još jednim rekordnim mesecom. I ne samo da smo zabeležili najtopliji januar, već smo takođe iskusili dvanaest uzastopnih meseci sa srednjom globalnom temperaturom iznad 1,5 °C u odnosu na predindustrijski referentni period - istakla je Samanta Berges, zamenica direktora u Kopernikusu.

Prošla godina bila je najtoplija ikada izmerena na Zemlji, a obeležili su je brojni temperaturni rekordi i vremenski ekstremi.

U 2024. zakoračili smo uz još sumorniju sliku klimatskih promena: januar je preuzeo neslavnu titulu najtoplijeg januara od prethodnog rekordera, januara 2020, od kojeg je bio za 0,12 °C topliji. Vrućine su se širom sveta nastavile i u februaru.

U skladu sa naučnim proračunima, predstavnici skoro 200 država dogovorili su se 2015. u Parizu da će nastojati da globalno zagrevanje održe znatno ispod 2 °C, a idealno na 1,5 °C. Meteorolozi iz Ujedinjenog Kraljevstva su u decembru 2023. upozorili da bi 2024. mogla da bude prva kalendarska godina koja će premašiti navedenu donju granicu Pariskog sporazuma.

Pa da li prvih dvanaest meseci (i potencijalno prva godina u celini), koji su za 1,5+ °C topliji nego u predindustrijsko doba, znače automatsku propast ključnog dogovora u borbi protiv klimatskih promena?

Kratak odgovor je da ipak nije tako zato što se Pariski sporazum odnosi se na višedecenijski prosek temperatura. Ali pojedini eksperti naglašavaju da su ciljevi iz ovog dokumenta već sada van našeg domašaja i apeluju na bržu klimatsku akciju kako bi se ograničio rizik za prekoračenje.

Sličan apel uputila je i Samanta Berges koja je kazala da je jedini način da se zaustavi porast temperature upravo ubrzano smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Služba za klimatske promene

Kopernikus

Ujedinjeno Kraljevstvo

svet

Pariz

Pariski sporazum

klimatske promene

klima

zaštita životne sredine

emisija gasova

efekat staklene bašte

meteorolozi

temperature

rast temperatura

temperaturni rekord