Da li je solarnim panelima mesto na plodnim oranicama?

Da li je solarnim panelima mesto na obradivoj zemlji? Jer, konvencionalni solarni parkovi ugrožavaju poljoprivredu i proizvodnju hrane.

Dok je u Srbiji zakonom propisano da poizvođači električne energije iz sunca mogu da budu postavljeni samo na građevinskom zemljištu, u Španiji i Grčkoj se oni nalaze usred plodne zemlje, gde se istovremeno gaji hrana za ljude i stoku.

Pitanje je, dakle: da li solarni paneli mogu da imaju dvostruku ulogu? Da proizvode zelenu energiju dobijenu iz sunca i, istovremeno, da štite zemljište i useve od kiše, grada ili snega. Mogu li solarni paneli da pomognu proizvođačima grožđa - štiteći ga od jakog sunca, a da, u toj senci, rod bude kvalitetan i sladak?

Nameće se pitanje: da li je uticaj lobista, koji širom Evrope zagovaraju obnovljive izvore energije (OIE), po svaku cenu, toliko jak da će se oranice koristiti za proizvodnju zelene energije umesto zelene salate ili deteline? Jer, ako na oranicama proizvodimo energiju gde će se uzgajati hrana za ljude i stoku.

Dr Miloš Banjac, profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu, inače, bivši pomoćnik ministra energetike za obnovljive izvore energije, kaže da je u Srbiji zakonom propisano da solarni paneli mogu da se postavljaju samo na građevinskom zemljštu.

- Nema govora o korišćenju obradivog zemljišta za postavljanje panela. I, to bi tako trebalo i da ostane. Da bi neko postavio solarne panele na obradivom poljoprivrednom zemljištu ono, pre svega, mora da se prevede u građevinsko. Tek tada dinvestitor može da počne da postavlja solarne panele za proizvodnju zelene energije - kaže Banjac.

Profesor ukazuje da bi, pre nego što se uopšte razmišlja o izgradnji solarnih farmi na plodnim njivama trebalo postaviti solarne panele na hiljade krovova, škola, fabričkih hala širom Sribje.

- Na fabrikama, na velikim tržnim centrima su uglavnom ravni krovovi, koji mogu da se iskoriste za postavljanje solarnih panela koji će proizvoditi dosta zelene struje. A ako već postoji obaveza Srbije da u energetskom miksu povećava količina zelene energije, to bi trebalo da bude priorotet - objašnjava sagovornik Energije Balkana, kategorično tvrdeći da "postvaljanje solarnih panela na obadivim površinama uopšte nije dobra ideja".

Agroekonomista Milan Prostran kaže da takvu ideju treba osporiti odmah, u najavi, jer se u Srbiji već alarmantno smanjuju obradive površine. I ovaj stručnjak napominje da ima toliko drugih lokacija, koje nisu za poljoprivrednu agrarnu proizvodnju, pa solare treba upravo na njih postavljati.

- Ne smemo zaboraviti da je za stvaranje jednog centimetra obradivog zemljišta potrebno mnogo, mnogo godina. Nisam protiv korišćenja novih tehnologija, ali samo ako ne ugrožavaju poljoprivrednu proizvodnju. Jer, narod mora da se hrani, baš kao i životinje. Pitanje je, dakle, šta je bitnije od plodnih oranica i kvalitetne hrane - konstatuje Prostran.

Navodeći da je problem Srbije što se iz godine u godinu smanjuju površine obradivog zemljišta, pa da i zbog toga, svakako, ne treba oranice ustupati onima koji bi na njih da posade solarne panele. Srbija, za sada, raspolaže sa oko 3,8 miliona hektara obradivog zemljišta, a koristi se oko 3,2 miliona.

- Već se sada treba zapitati koliko smo plodne i obradive zemlje ustupili za izgradnju puteva, mostova, stambenih objekata. Čak i veliki vetroparkovi, kojih ima najviše prema Vršcu, zauzeli su velike površine zemljišta, baš tu – gde je najplodinija - kaže Prostran, koji je, inače, rodom baš iz Vršca.

Nema dileme da solarne panele treba postavljati na neobradivom zemljištu, kakavog ima sasvim dovoljno u Srbiji. Tu se, ponajpre, neobradive, zapuštene površine, utrine, močvare.

- O ovome treba, utoliko pre, voditi računa ako se zna da je humusni deo zemljišta u Srbiji odvano načet i ugrožen. Svakako ga ne treba dodatno uništavati. To se vidi već po prinosima, koji su sa 10 tona, primera radi, kukuruza po hektaru, pali na osam ili devet. A znamo koliko je hrana važna. Ne samo za ljude već i za stočarstvo - kaže Prostran.

Uzimajući u obzir navedene zahteve potencijalnih investitora u solarne farme jasno je da je poljoprivredno zemljište pogoda prostor za instaliranje ovakvih elektrana. Solarne elektrane će, ako se ispune njihovi zahtevi, nići u u još većoj meri u Vojvodini. Prostran upozorava da pored samog zemljišta za postavljanje panela elektrane zahtevaju da u blizini budu dalekovodi, kako bi se dobijena električna energija puštala u mrežu. A to znači zauzimanje još obradivih površina.

Španija, koja je među prvima počela da uvodi zelenu enrgiju, upravo je zemlja gde se najviše rasprava vodi između investitora u kapacitete OIE i agroekonomista i samih poljoprivrednika, a sve zbog buduće proizvodnje hrane i struje.

Paneli zahtevaju da teren bude velik, blago nagnutog zemljipšta - baš kao kod uzgajanje useva. Španija je do sada odobrila da na oko 43.000 hektara povšine budu postavljeni paneli, što znači da na njima neće više bti uzgoja poljoprivrednih kultura. Vlasnik zemljišta, namenjenog proizvodnji žitarica za izdavanje ovih površina za slolarne elektrane dobija godišnje oko 300 EUR po hektaru kao nadoknadu.

Upućeni u agroekonomsku situaciju upozoravaju već dugo da gubitak poljoprivrednog zemljišta nije samo problem poljoprivrede, već strateško pitanje za zemlje poput Španije, koje gube mogućnost da proizvedu i obezbede dovoljno hrane.

Na zapadu, koji je od Srbije odmakao dalje u osvajanju mogućnosti za korišćenje obnovljivih izvora energije, sve je popularniji agrovoltaik. Holistički koncept agrovoltaika ima za cilj da poljoprivrednicima obezbedi kombinovano korišćenje jedne te iste površine za postavljanje solarnih panela i poljoprivredu. Dakle, istovremeno za stočarstvo ili agrarnu proizvodnju (ispašu stoke - goveda, ovaca ili organsko uzgajanje živine, kao i za proizvodnju biljaka u hladu - zasada pšenice, kukuruza, ovsa, uljane repice, grožda, voća) i proizvodnju obnovljive energije. Reč je o sistemu fotonaponskih polja, prenosi ova iskustva portal Seljak.me.

Ovi fotonaponski sistemi u poljoprivredi koriste se od Nemačke do Kenije, u SAD, Francuskoj. Posebno u zašiti useva. Solarni paneli, zahvaljujući principu agrovoltaika nude višestruku zaštitu useva i životinja od jake kiše, grada, vetra.

Istovremeno, stvaraju i hlad za biljke i životnje. Naime, sistem se sastoji od solarnih fotonaponskih modula, koji u sebi sadrže potrebne delove za proizvodnju struje iz energije sunca. Oni naime, sakupljaju fotone iz sunčevog zračenja i pretvaraju ih u električnu energiju. U zavisnosti od veličine terena zavisi i broj ovih panela.

U iznalaženju rešenja kojim bi se osiguralo zadovoljstvo obe strane naučnici neprestano razvijaju i unapređuju sistem agrovoltaika. Ovaj sistem podrazumeva da se solarni paneli postavljaju iznad useva. Nakon što budu postavljeni, solarni paneli ostavljaju oko 90% slobodne površine, na kojoj može da se nastavi sa poljoprivrednom proizvodnjom. Pri tome, ne samo da ostavljaju prostor za poljoprivredni sektor već mogu da budu njegovi saradnici u sigurnijem uzgoju.

Dodatno, smanjenje emisija CO2 ostvaruje se ukoliko se sistem za navodnjavanje priključi na napajanje energije dobijene upravo iz postavljenih panela. Na ovakav način, pažljivim planiranjem i projektovanjem elektrane, mogu da se uzgajaju gotovo sve biljke, tako što će se izabrati odgovarajući paneli, zatim postaviti na dovoljnoj visini i pod odgovarajućim uglom. Uspešan uzgoj pokazao se već kod patlidžana, kupusa, brokolija, artičoke, aromatičnog bilja i cveća, šećerne repe i drugih biljaka.

Kada je reč o uobičajenim solarnim panelima, koji su neprozirni, ovakav prostor najpogodniji je za one biljke kojima nije neophodna velika količina sunčeve svetlosti. Ipak, mogu biti instalirani pod većim uglovima, kako bi propuštali između sebe više svetlosti. Takođe, tehnologija omogućava da ugao njihov postavljanja ne bude fiksan, već da se okreću, čime može da se pravi veći ili manji hlad, dok prate položaj sunca u toku dana.

Inovativna rešenja idu i u pravcu usavršavanja prozirnih panela - solarnih prozora, koji bi kao staklenici propuštali velike količine sunčevih zraka. Njihova primena u praksi već postoji. U Grčkoj je napravljen staklenik za vinograd, na kome su postavljeni solarni prozori. Oni apsorbuju UV zrake, koji biljkama nisu potrebni, a propuštaju one koji su korisni za njihov uzgoj.