Komercijalizacija sekundarnih sirovina i reciklaže otpada - Republičko i evropsko zakonodavstvo

Republičko zakonodavstvo

Rezime: Upravljanje otpadom je regulisano zakonom donetim od strane Republike Srbije, a koji uključuje neke stavke donete u vreme federacije Srbije i Crne Gore. Kratak pegled osnovnih propisa koji regulišu upravljanje otpadom u Srbiji je naveden u nastavku, počevši od Zakona za upravljanje otpadom i Zakona o ambalaži, koji su doneti 23.05.2009. Ova dva zakona elementarno usmeravaju trenutne aktere u upravljanju otpadom, tj. opštine, operatere upravljanja otpadom i reciklere, i zahtevaju od njih prilagođavanje.

Zakon o upravljanu otpadom: Utvrđuje: klasifikaciju otpada; planiranje u upravljanju otpadom; zainteresovane nosioce; obaveze i odgovornosti; procedure dobijanja dozvola; prekogranična kretanja otpada; i izveštavanja, finansiranje, superviziju i druge aspekte upravljanja otpadom (Službeni glasnik RS, br. 36/09). Dok određena pod-zakonska akta ne budu razvijena, mnoštvo prethodnih propisa, koji ovde nisu spomenuti, ostaje na snazi (navedeni su u Strategiji). Zakon propisuje rokove za usklađivanje poslovanja, i to konkretno:

i) Kompanije koje rade u oblasti reciklaže će se registrovati (SEPA) do 23.05.2009; ove informacije će biti korišćene za izdavanje potrebnih dozvola.

ii) Generatori otpada koji su u skladu sa Zakonom u obavezi da pribave dozvole za postojeća postrojenja, do 23.05.2010. moraju razviti plan za upravljanje otpadom u postrojenjima, i akcioni plan za usklađivanje poslovanja u skladu sa zakonskim rokom do 31.12.2015. Ukoliko je postrojenje služilo za privremeno skladištenje otpada, generator mora ukloniti uskladišteni otpad u roku od 3 godine od datuma stupanja zakona na snagu.

iii) Operateri postojećih postrojenja za upravljanje otpadom je trebalo da do 23.11.2009. podnesu izveštaj o svom poslovanju autoritetu za izdavanje dozvola, i razviju akcioni plan za usklađivanje postrojenja do 31.12.2012.

iv) Lokalne vlasti su u obavezi da: sprovedu inventar nerazvijenih deponija koje ne zadovoljavaju predviđene uslove, u roku od godinu dana od stupanja zakona na snagu; razviju program sanacije i rekultivacije nelegalnih (divljih) deponija u roku od dve godine; i odrede lokaciju za izgradnju postrojenja skladišta, tretmana ili odlaganja otpada u saradnji sa jednom ili više lokalnih opština, do 23.05.2010.

v) Proizvođači i uvoznici električnih ili elektronskih proizvoda, moraju uskladiti sa zakonom svoje upravljanje električnim i elektronskim otpadom, do 31.12.2012.

vi) Odlaganje, dekontaminacija i uklanjanje PCB-a iz uređaja koji sadrže PCB, mora biti sprovedeno najkasnije do 2015, zajedno sa drugim obavezama koje će biti propisane specifičnim podzakonskim aktima.

Podzakonska akta Zakona o upravljanju otpadom: U proteklih nekoliko meseci i za vreme sprovođenja ove Procene, jedan broj podzakonskih akta (ukupno 20), je bio u različitim fazama pripreme i usvajanja. Očekuje se da svi budu pripremljeni i usvojeni u 2010. godini. Uopšteno govoreći, postojaće posebni podzakonski akti za svaku vrstu otpada, kao i podzakonski akti vezani za izveštavanje, monitoring, registar zagađivača, registraciju reciklera, i ostale administrativne oblasti. S osvrtom na specifične tokove otpada, podzakonski akti su usojeni ili su u pripremi za gume, baterije, PCB, elektroniku, neonske svetiljke, otpadna ulja, i druge tipove otpada.

Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu: Utvrđuje uslove pakovanja za dozvoljenu prodaju proizvoda, upravljane ambalažnim otpadom, izveštavanje, ekonomske instrumente i druga pitanja vezana za ambalažu i ambalažni otpad. (Službeni glasnik RS, br. 36/09). Zakon reguliše: uvoz ambalaže; ambalažni otpad generisan u Srbiji, bez obzira na poreklo i svrhu; i korišćeni materijal za ambalažu. Zakon propisuje rokove od 12-18 meseci za period usklađivanja:

i) Proizvođači, uvoznici, postrojenja za pakovanje/flaširanje i kompanije za isporuku, u smislu: organizovanja ambalažnog otpada, i obezbeđivanja prostora za sakupljanje, sortiranja i privremenog skladištenja; zaključivanje sporazuma sa opštinskim i ne-opštinskim operaterom otpada, ili dobijanje dozvole za samostalno upravljanje ambalažnim otpadom; uspostavljanje upravljanja ambalažnim otpadom; obeležavanje ambalaže etiketama sa informacijama o mogućnosti ostavljanja ambalaže na mesta kupovine (u vreme kupovine), ili kasnijeg vraćanja ambalaže bez nadoknade.

ii) Krajnji korisnici koji uvoze ili kupuju ambalažu ili sirovine za ambalažu za potrebe sopstvenog poslovanja, (uključujući i one koji ne sarađuju sa isporučiocima), moraju obezbediti adekvatno upravljanje ne-opštinskim ambalažnim otpadom tako što će sklopiti sporazum sa operaterom, ili oslanjajući se na sopstvene izvore za reupotrebu, reciklažu ili odlaganje ambalažnog otpada.

iii) Odlaganje u primeni zakona ugovoreno je za: proizvođače i uvoznike ambalaže koji usklade svoje poslovanje u odnosu na etiketiranje ambalaže u roku od 12 meseci od datuma donošenja zakona; i ambalažu koja je proizvedena pre stupanja zakona na snagu, i nije u skladu sa osnovnim preduslovima za marketing, koja može biti na tržištu ne duže od dve godine od dana kada je zakon stupio na snagu. Zakon o zaštiti životne sredine iz 2004, 2009: Uopšteni zakon koji osniva Agenciju za zaštitu životne sredine i sistema zaštite životne sredine (Službeni glasnik Republike Srbije br. 135/04 i 36/09).

Zakon ističe uslove i instrumente koji se tiču: održivog upravljanja i očuvanja prirodnih resursa; biološke raznovrsnosti i kvaliteta životne sredine; prevencije, kontrole i smanjenja i sanacije svih oblika zagađenja; promocije i ustanovljenja korišćenja proizvoda, procesa tehnologija i prakse koji imaju manje štetan uticaj na životnu sredinu; kodeksa u sprovođenju upravljanja otpadom od generisanja do odlaganja (prevencija, redukcija, reupotreba, separacija i reciklaža i otpadom-do-energije); uvoza, izvoza i tranzita otpada; planiranja akcija; podizanja svesti, dostupnosti informacija i učešća javnosti u procesu donošenja odluka. Nekoliko podzakonskih akta je usvojeno, sa posebnim aktima planiranim za individualne kategorije otpada. Oni koji su usvojeni su:

i) Podzakonski akt za entitete specijalizovane u ispitivanju otpada (Službeni glasnik, Republika Srbija, br. 53/06);

ii) Podzakonski akt za upravljanje otpadnim uljem (Službeni glasnik, Republika Srbija, br. 60/08);

iii) Podzakonski akt o metodama i procedurama za otpad koji sadrži azbest (Službeni glasnik, Republika Srbija, br. 60/08).

Zakon o integrisanom sprečavanju zagađenja i kontroli: Utvrđuje procedure za izdavanje integrisanih radnih dozvola za postrojenja i aktivnosti koje mogu imati negativan uticaj na ljudsko zdravlje, životnu sredinu, resurse ili druge relevantne aspekte životne sredine (Službeni glasnik, RS, br. 135/04, 108/08). Do sada nije izdata ni jedna integrisana dozvola u Srbiji; aplikacioni periodi za specifične industrije su:

i) Rudarska industrija: 12/2009-9/2010;

ii) Industrije hrane, životinjskog otpada, postrojenja za upravljanje otpadom, svinjska i živinska, drvna i papirna, kožarska: 10/2010-9/2011. Stavke vezane konkretno za upravljanje otpadom, uključuju operacije zadužene za odlaganje životinjskih leševa i drugog životinjskog otpada u reciklažnom postrojenju sa kapacitetom većim od 10 ton/dan (10/2010-3/2011).

iii) Industrija metala: 10/2011-3/2010.

iv) Hemijska industrija: 4/2012-12/2012.

v) Upravljanje otpadom, energija: 1/2013-12/2013. Konkretno vezano za upravljanje otpadom koje obuhvata operatere zadužene za upravljanje otpadom, ponovnu upotrebu ili odlaganje opasnog otpada u postrojenjima kapaciteta većih od 10 ton/dan; postrojenja za spaljivanje komunalnog otpada sa kapacitetom većeim od 3 ton/dan; objekti za skladištenje neopasnog otpada sa kapacitetom većim od 50 ton/dan, i deponije koje primaju više od 10 ton/dan ili ukupnog kapaciteta od 25,000 tona (osim inertnih deponija).

vi) Rudarska industrija, azbestni proizvodi: 1/2014-3/2014.

Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, 2004: Ističe odnose između politike zaštite životne sredine i ostalih politika. (Službeni glasnik, RS, br. 135/04). Zakon opisuje planiranje i programiranje u prirodnom i urbanom planiranju, korišćenju zemljišta, poljoprivredi, industriji, vodama, otpadu, turizmu, prirodnim staništima, kao i okvira za usvajanje razvojnih projekata. Osim toga, reguliše procedure procene uticaja na životnu sredinu, izveštavanja i verifikacija i angažovanja javnosti. Zakon je u skladu sa odgovarajućim EU direktivama.

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, 2004, 2009: Utvrđuje procedure za procenu uticaja na životnu sredinu pojedinih projekata sprovdenih od strane javih i/ili privatnih preduzeća, procedure za izdavanje dozvola za razvoj ili rekonstrukciju objekata, promene tehnologije, ukidanja projekata sa štetnim uticajem na životnu sredinu, kao i učešća javnosti (Službeni glasnik, RS, br. 135/04, 36/09).

Zakon o usklađenosti sa Konvencije u Bazelu o prekograničnom kretanju i odlaganju opasnog otpada, 1999: Međunarodni niz mehanizama i instrumenata za kontrolu prekograničnog kretanja opasnog otpada (Službeni glasnik, Socijalistička Republika Jugoslavija, Međunarodne konvencije, br. 2/99).

Politika upravljanja otpadom u EU i zakonodavstvo

Strategija i politika: Ova tematska EU strategija o otpadu ima za cilj da spreči generisanje otpada i da ga koristi kao resurs za nove materijale i energiju. Strategija nalaže da tržišta moraju olakšati reciklažu, moraju biti postavljeni visoki standardi, regulativni okviri moraju biti modernizovani, moraju biti sprovedene analize životnog ciklusa proizvoda u upravljačkoj politici, i zakonodavstvo o otpadu mora biti pojednostavljeno i razjašnjeno. Principi upravljanja nalažu da se sve aktivnosti planiraju i implementiraju tako da uzrokuju što manje uticaja na životnu sredinu, zdravlje ljudi, prostorno preopterećenje, i na potrošnju sirovina i energije u svakoj proizvodnji, građevinarstvu, distribuciji i drugim potrošnim procesima.

Principi upravljanja otpadom: Nekoliko relevantnih principa za upravljanje otpadom je zajedničko svim EU direktivama:

 Prevencija: Očuvanje prirode i prirodnih resursa kroz smanjenje otpada.

 Predostrožnost: Smanjiti uticaj otpada na životnu sredinu i zdravlje ljudi; smanjiti upotrebu opasnih materijala.

 Zagađivač plaća: Zahteva od generatora i zagađivača životne sredine da snose troškove i odgovornosti za svoje postupke.

 Blizina: Obezbediti infrastrukturu za sakupljanje, tretman i odlaganje otpada na osnovu blizine i odgovornosti sopstvenika otpada.

Regulativa, planiranje ciljeva i mera: Smanjenje izvora, reupotreba i reciklaža otpada su ključni ciljevi propisa i planova EU. Međutim, postoji značajna razlika u rezultatima među zemalja EU: reciklaža otpada kreće se od 10-65%, deponijsko odlaganje između 10-90%. Politika otpada EU uključuje i ističe mere: čistije proizvodnje i tehnologije; javne kampanje podizanja svesti; tretman otpada; smanjenje sadržaja opasnih materijala u proizvodima; ekonomski instrumenti; analiza životnog ciklusa proizvoda; i šeme eko obeležavanja.

Direktiva o otpadu: Generalna EU direktiva o otpadu 2008/98/ЕC) zamenjuje Generalnu direktivu 75/442/ЕЕC, i uspostavlja sistem koordinisanog upravljanja otpadom u EU sa ciljem ograničavanja proizvodnje otpada. Po ovoj direktivi države članice su u obavezi da razviju plan o upravljanju otpadom; Direktiva sadrži zahteve i revizije navedene u nastavku:

i) Nove definicije za bio-otpad, otpadna ulja, dilere, sakupljanje, sortirano sakupljanje, tretman, najbolje dostupne tehnike i druge uslove.

ii) Ciljevi/kvote za reciklažu i korišćenje ostaju nepromenjeni: 50% od ukupno sakupljenog komunalnog otpada i 70% preostalog neopasnog otpada do 2020.

iii) Korišćenje otpada u cilju generisanja energije je uključeno u Aneksu.

iv) Primenjeno je poštovanje principa hijerarhije u upravljanju otpadom: smanjiti, ponovo upotrebiti, reciklirati, oporaviti, odložiti.

v) Propisane su prihvatljive metode odlaganja.

vi) Navedeni su minimalni standardi za različite metode tretmana otpada.

Direktiva o deponijama: Generalna direktiva o deponijama (99/31/ЕC) ima za cilj da uvede stroge tehničke zahteve kako bi se smanjio negativan uticaj odlaganja otpada na životnu sredinu, i to posebno na zemljište, podzemne i rečne vodene tokove i zdravlje ljudi. Direktiva definiše: različite kategorije otpada i klase deponija (opasne, neopasne i inertne); mandate tretmana pre odlaganja; zabranjuje deponijsko odlaganje tečnog otpada, zapaljivog ili visoko zapaljivog otpada, eksplozivnog otpada, zaraznog medicinskog otpada, starih guma i drugog specifičnog otpada; propisuje smanjenje odlaganja biorazgradivog otpada; i uspostavlja sistem za licenciranje deponija.

Direktiva ima za cilj postavljanje standarda za smanjenje zagađenja vazduha, vode i zemljišta, koje nastaje kao posledica spaljivanja ili kospaljivanja otpada, kako bi se smanjio negativan uticaj na zdravlje ljudi. Ova Direktiva zamenjuje Direktivu o smanjenju zagađenja vazduha iz postojećih opštinskih postrojenja za spaljivanje otpada (84/429/ЕC); Direktivu o smanjenju zagađenja vazduha iz novih opštinskih postrojenja za spaljivane otpada (89/369/ЕC); i Direktivu o spaljivanju opasnog otpada (94/67/ЕC).

Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za invesitore "Komercijalizacija sekundarnih sirovina i reciklaže otpada".

Projekat je realizovan uz podršku "USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije".