Kakva je veza između inflacije i rasta proseka zarada

Prošlog decembra prosečna neto zarada u Srbiji iznosila je 95.093 dinara, što znači da je za nešto malo više od 5.000 dinara bila veća od novembarske. Ta razlika ipak nije bila tolika na relaciji oktobar–novembar 2023. godine, kada su zarade u proseku iznosile 86.738, odnosno 89.956 dinara. Veći skok zarada, prema mišljenju ekonomiste Milana R. Kovačevića, dogodio se iz nekoliko razloga.

– Prvi je što su neke firme uspešno poslovale pa su na različite načine nagrađivali svoje zaposlene, dajući radnicima bonuse, 13. zaradu... Ali to nije jedini. Sem toga, u toku prošle godine osnovani su i takozvani alternativni fondovi koji su mnogim vlasnicima preduzeća u Srbiji poslužili za smanjenje godišnjeg poreza. To znači da ako je neki poslodavac uložio do kraja prošle godine u te fondove, polovina od toga što je uložio "skinuto" mu je sa osnovice za plaćanje godišnjeg poreza – navodi Kovačević.

On podseća da se tim vlasnicima firmi to dobro isplatilo, pa su oni koji imaju dosta novca više i zaradili nego što bi dobili da nema tih fondova.

- Dakle, i to je doprinelo rastu prosečnih zarada u Srbiji. Štaviše, svi znamo da se najlakše povećavaju zarade kod velikih plata, dok to povećanje, recimo, minimalnih i zarada oko minimalne nije izraženo, odnosno veoma sporo utiče na povećanje prosečnih zarada u Srbiji – dodaje on.

Da li to onda znači da može da se očekuje nastavak rasta zarada i koliko je takav tempo uopšte održiv, odnosno od čega sve zavisi?

– Teško je reći bilo šta na tu temu. Jer i sam predsednik Srbije je nedavno najavio nova povećanja prosečne zarade u skorijoj budućnosti, dok sa druge strane mi i dalje imamo inflaciju, i to mnogo veću nego mnogi drugi. Ako se inflacija u zemlji brže ne savlada, onda će poslodavci morati više da plaćaju svoje zaposlene, jer će oni na tome insistirati, da bi mogli da prežive. Time će se predsednikova prognoza o rastu prosečnih zarada obistiniti. Međutim, ako se inflacija stabilizuje, prosečne zarade u Srbiji će usporiti svoj rast – navodi Kovačević.

Na pitanje da li bi, shodno situaciji u vezi sa rastom prosečnih zarada, trebalo usklađivati i minimalnu zaradu, Kovačević smatra da je propisivanje minimalne zarade, pogotovo za privatni sektor – sasvim pogrešno.

– Ne mislim da se treba mešati između odnosa poslodavca i zaposlenog. Zato bi trebalo što pre da se napusti administrativno limitiranje cena i preterano određivanje propisa za minimalne zarade – ističe on.

Skokom prosečnih zarada prilično je iznenađena Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

– Statistiku uzimam uvek s rezervom, jer ne znam koja je metodologija obračuna. Ipak, treba znati da samo jedan mali deo zaposlenih ima enormne zarade, tako da su oni ti koji dižu prosek, dok većina nema tolike dohotke. Medijalna zarada je tu najrealnija, iznosi oko 69.800 dinara, a nju prima polovina zaposlenih po Zavodu za statistiku – ističe Savićeva, dodajući da je broj ljudi na medijalnoj zaradi, po njenom mišljenju, znatno veći.

– Uzmimo za primer veliku vojnu fabriku koja radi u tri smene, a čiji zaposleni ne mogu da dosegnu ni medijalni iznos zarade nego im je prosek plata oko 65.000 dinara. Ili, recimo, u trgovini je prosek plata ispod medijalnog iznosa – oko 60.000 dinara, a tamo radi oko 33.000 ljudi. Takođe, u kragujevačkoj samoupravi, na primer, prosek je isto 60.000 dinara, dok recimo diplomirani pravnik zarađuje oko 75.000 dinara – navodi Ranka Savić.