Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Zbog čega je Srbija primamljiva stranim investitorima?
Komentari
(Foto: Pixabay / nattanan23)
Tu klimu prepoznali su veliki i poznati igrači na svetskom tržištu ali i oni mali i nepoznati, a pored Beograda na listi gradova budućnosti u 2024. godini su Leskovac, šampion u kategoriji malih gradova, ali i Kragujevac, Zrenjanin, Subotica i Šimanovci, koji su u vrhu. Svaki od njih je imao specifičnosti koje su ih vinuli u vrh, ali zajedničko za sve je to da su taj prestižni status stekli i državnim subvencijama za otvaranje novih radnih mesta.
Pored njih "lokalci" su imali i dodatne povoljnosti poput besplatnog zemljišta, izgradnje ili bar učešća u komunalnoj infrastrukturi. Doduše, postoje i druge lokalne sredine koje sve to imaju, a nema ih na ovoj prestižnoj listi. Zato je teško napraviti sliku prosečnog stranog investitora kao i to da li su njihovi prevashodni motivi za ulaganje u Srbiji vezani pre svega za iznose subvencija. One su uvedene još 2006. godine a patentirao ih je tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić po uzoru na irski i slovenački model.
U to vreme one su se kretale u proseku od 2.000 do 4.000 EUR po radnom mestu, ali od tada pa sve do maja prošle godine, kada su izmenjeni kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja, subvencije su značajno porasle i bile su šarenolike.
Primera radi u 2020. godini prosečna subvencija investitorima po zaposlenom, dostigla oko 30.000 EUR. Doduše u taj prosek ulazi i jedna rekordna pomoć države od 144.000 po zaposlenom, što je verovatno i uvećalo ovaj iznos. To su ekstremi, pa su procene da su poreskog obveznike Srbije radno mesto kod stranaca od 2006. do sad u proseku košta oko 8.000 EUR. Taj novac je uglavnom završavao u prerađivačkoj industriji, a procene su da je država od 2006. do 2022. godine izdvojila po osnovu subvencija nešto više od 1 mlrd EUR.
Ipak, strani investitori kažu da nisu samo subvencije razlog što su novac uložili u Srbiju. Za njih je naša država primamljiva jer su niži troškovi poslovanja, uglavnom u pogledu troškova rada, blizina sirovina potrebnih za proizvodnju, izbegavanje carinskih i drugih troškova izvoza na ciljna tržišta kao i smanjenje transportnih troškova dopremanja proizvoda na ciljna tržišta. Sve to je uslovilo da je od 2012. do 2023. godine zabeleženo oko 35 mlrd EUR inostranih investicija. Te pare su stvorile uslove da kod stranog poslodavca radi svaki četvrti zaposleni u Srbiji odnosno oko 350.000. Njihova primanja su raznolika i kreću se od od 500 do čak nekoliko hiljada evra.
- Ove najniže plate karakteristične su uglavnom za tekstilnu industriju i druge grane prerađivačke industrije. Razlog za to krije u činjenici im je država, prilikom dodele subvencije za radno mesto, dala mogućnost da zarade budu 20% veća od srpskog minimalca. Zapošljavani su prevashodno radnici srednjeg i nižeg obrazovanja, a najviše subvencija dato je industriji, a najmanje visokotehnološkim kompanijama koje stvaraju veliki dodatnu vrednost, zapošljavaju visokoobrazovani i dobro plaćeni kadar koji vuče privredu napred inovacija i kreacijama - navode predstavnici sindikata.
Plate tog dobro plaćenog kadra kreću se od 1.000 pa do nekoliko hiljada evra i uglavnom se vezuju za velike međunarodne korporacije koje posluju u oblasti informacionih tehnologija, komunikacija i prodaje. Zbog njih se i značajno podiže prosek zarada u stranim kompanijama, koje se kreću oko 850-900 EUR. Važno je da se kaže da značajan broj tih velikih međunarodnih korporacija i reinvestiraju u Srbiji. Neke od njih zapošljavaju i nekoliko hiljada radnika dok kada je reč reč o manjim firmama, pre svega u proizvodnji tekstila i hrane, broj zaposlenih se kreće od 100 do nekoliko stotina radnika.
Prema podacima NBS u 2022. godini su strane kompanije investirale 4,4 mlrd EUR, koliko se procenjuje da je bilo i u 2023. godini. Ako se gleda geografsko poreklo, najveći priliv zabeležen je u 2022. godini iz evropskih (65,8%) i azijskih zemalja (32,3%). Pojedinačno Kina je rekorder sa 1,1 mlrd EUR, iza nje je Velika Britanija sa nešto oko 270 mil EUR, a treća je Nemačka sa blizu 260 mil EUR.
Što se tiče 2023. godine, zaključno sa novembrom istaknuto da je u Srbiju ušlo 4,2 mlrd EUR.
Prema poslednjim javno raspoloživim podacima, koji se odnose na prilive tokom prva dva tromesečja 2023. godine, najveći priliv zabeležen je iz evropskih zemalja oko 66% i 32% iz azijskih zemalja. Posmatrano po zemljama,i dalje je rekorder Kina sa 592,6 mil EUR, dok su se mesta drugih država u poređenju sa 2022. godinom promenila. Tako je Holandije sa 414,7 mil EUR druga, sledi Rumunija sa 124,5 Velika Britanija sa 122,5 i Nemačka sa 117,1 mil EUR.
Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS za Blic Biznis kaže da je evidentno da je Srbija primamljiva za strane investitore i da nije čudo što se nekoliko srpskih gradova i opština našlo u vrhu liste "Evropski gradovi i regioni budućnosti", Fajnenšal tajmsa.
Pročitajte još:
- Ovo je veliki uspeh, jer je praćeno čak 350 evropskih gradova, od Glazgova i Londona do Barselone i on nije slučajan već je plod dugogodišnje investicione politike koja ima za cilj da pored podsticaja stranim ulagačima omogući da u kratkom roku dođe do poželjnih efekata. Primera radi Leskovac je uspeo zbog toga što je imao kompletno opremljenu industrijsku zonu. U vrlo kratkom roku omogućavao je investitorima da imaju ne samo sve priključke za struju, gas, vodu i druge komunalne potrebe nego i dobre puteve za transport i logistiku. S druge strane Beograd je pak prepoznat po sektoru IT usluga, turizma ali i po stilu života, koji je posebno važan za velike multinacionalne kompanije - kaže Vesović.
________________________________________________________________________________________________________________
Podaci o ulaganjima u grane privrede u 2022. godini
Prerađivačka industrija - 1,3 mlrd EUR
Proizvodnja guma i plastike - 444 mil EUR
Proizvodnja motornih vozila - 294 mil EUR
Građevinarstvo - 999 mil EUR
Trgovina na veliko i malo - 300 mil EUR
Nekretnine - 226 mil EUR
________________________________________________________________________________________________________________
On dodaje da se težište ulaganja investitora sada premešta iz faze prerađivačke industrije i masovnog zapošljavanja na visoke tehnologije i manje radnika.
- Visoke tehnologije, razvojne istraživačke centre i država je prepoznala njima će davati podsticaje. Subvencije su i do sada bile dobar model za privlačenje stranih investitora koji imaju i druge države u okruženju, ali su efekti takve politike ipak najvidljiviji u Srbiji. Ono što je za strance važno kod tih novih tehnologija to je stručna radna snaga. Upravo to je dovelo da je povećana tražnja za inženjerima različitih profila zbog čega je poraslo i interesovanje za prirodnim i tehničkim naukama. Multinacionalne kompanije, koje su u ovoj oblasti, čak "uzimaju" sa poslednjih godina studente i daju im posao sa primanjima koja nisu manja od 1500 EUR - objašnjava Vesović za Blic Biznis.
Firme:
Privredna komora Srbije
Tagovi:
Mlađan Dinkić
Mihailo Vesović
ŠimanovciEvropski gradovi i regioni budućnosti
strane investicije u Srbiji
strani investitori u Srbiji
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.