Zašto je u Beogradu propao projekat reciklomata, popularnih među građanima? - Svi eko junaci nestadoše

Od 25 reciklomata u koje su Beograđani mogli ubaciti limenke, plastične i staklene flaše, kao i kartonsku ambalažu, a zauzvrat dobiti kredit za telefon, gradski prevoz ili donirati u humanitarne svrhe, ne radi više nijedan.

Sada ih krasi natpis da je "reciklomat van funkcije, usled raskida ugovora kompanije koja ih je praznila". Pored reciklomata, u kartonskim kutijama ostavljene flaše i limenke kao dokaz da bi građani želeli da recikliraju, ali nemaju gde.

Šta se zapravo desilo? Kako je propao projekat zahvaljujući kom je do sada reciklirano više od 8 miliona ambalažnih jedinica? Da li su građani pokazali veću odgovornost od kompanija?

Operater za upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom Sekopak koji je bio zadužen za reciklažu kaže za eKapiju da je projekat završen u decembru prošle godine. Proizvođač reciklomata, kompanija Suprabit, s druge strane, ne odustaje i nada se da će se naći neko drugi voljan da prazni aparate. I dodaje - svi pričaju o ekologiji, ali u industriji nema stvarne želje za promenom.

Reciklomati su i dalje u prestonici, ali van funkcije (Foto: Milutin Labudović)

Gde je zapelo?

Sve je počelo u aprilu 2021. godine sa velikim entuzijazmom kada je kompanija Globatel, u saradnji sa partnerima, postavila prvi reciklomat u Knez Mihailovoj. Ubrzo su postavljeni i ostali reciklomati u Beogradu, a kako je tada objavljeno, Srbija je postala prva zemlja na svetu koja je kroz implementaciju mreže reciklomata, kreirala mehanizam koji omogućava da za odvajanje četiri vrste ambalažnog otpada (PET flaša, limenki, staklenih flaša, upotrebljene kartonske ambalaže) ostvarite određene benefite.

Građani su tokom trajanja projekta, na sajtu Reciklomat, mogli da prate koliko je ambalaže prikupljeno. Cifra je, nažalost, zaustavljena na impozantnih 8.421.442 ambalažnih jedinica koje su Beograđani ubacili za reciklažu.

U kompaniji Suprabit, koja je proizvođač reciklomata, otkrili su za portal eKapija da su prezadovoljni uspehom projekta, iako od njega nisu ništa zaradili.

- Mi smo imali samo troškove i ako govorimo o nekom našem interesu u celom projektu, on je bio da pokažemo da to može da funkcioniše. Kompletan hardver i softver reciklomata je domaći i mi smo ga sve vreme unapređivali i to je odlično funkcionisalo - kažu u kompaniji Suprabit.

Reciklomat u Bulevaru kralja Aleksandra (Foto: Milutin Labudović)

I tako je funkcionisalo do juna prošle godine kada je kompanija Globatel objavila da je usled promene operatera naplate javnog-gradskog prevoza, građanima onemogućena dopuna kartice za prevoz, zbog čega će broj reciklomata biti smanjen sa trenutnih 25 na 10.

- Ipak, i pored ovih izmena, svi korisnici reciklomata i dalje će moći da u deset reciklomata širem našeg glavnog grada odlažu ambalažni otpad. Umesto dosadašnje dopune za korišćenje prevoza u Beogradu, sistem ostavlja mogućnost svim ekološki osvešćenim građanima da i nadalje ostvare neke od ranije uvedenih pogodnosti - benefite u okviru GLOBATEL mobilne telefonije i donacije u humanitarne svrhe - navedeno je u saopštenju kompanije.

Ipak, ovaj razlog nije najjasniji ako se u vidu imaju zvanični podaci navedeni na sajtu Reciklomat. Od ukupno 49.886.604 dinara, građani su reciklažom u dobrotvorne svrhe donirali 1.667.821, ostvarili vožnju gradskim prevozom u ukupnom iznosu od 11.568.153 dinara, dok je na dopune Globatel potrošeno tri puta više, 36.650.630, što ukazuje na veću motivaciju građana da u zamenu za reciklažu koriste usluge telefonije nego prevoza. Nije stoga jasno u kom smislu je promena operatera naplate javnog-gradskog prevoza uticala na smanjenje broja reciklomata.

U Telekomu, koji je prošle godine kupio Globatel, nisu nam razrešili ovu dilemu, ali su poručili da na reciklomatima koji su i dalje u funkciji, korisnici Globaltela mogu da dopune kredit.

- Reciklomati nisu u vlasništvu Globaltela, već druge kompanije, tako da nemamo informaciju o broju i statusu tih uređaja. Međutim, na reciklomatima koji su i dalje u funkciji, korisnici Globaltela mogu da dopune kredit - rekli su u Telekomu za eKapiju.

Sekopak: Projekat završen, hvala Beograđanima

Nije ipak jasno koji su to reciklomati budući da na sajtu Reciklomat za svih deset reciklomata stoji obaveštenje da su u prekidu. One koje su reporteri eKapije obišli u prestonici sada krasi natpis "reciklomat je van funkcije, usled raskida ugovora kompanije koja ih je praznila".

(Foto: Milutin Labudović)

Na pitanje da li je tačno da su oni raskinuli ugovor i zašto, u Sekopaku objašnjavaju da su u poslednje tri godine bili partner na više projekata koji se tiču pametne reciklaže, sa ciljem ispitivanja kako građani reaguju na ovakav način odvajanja ambalažnog otpada, koji su izazovi i mogući načini unapređenja.

- Projekat sa reciklomatima u Beogradu završen je u decembru 2023. godine, a sva iskustva koja su stečena biće sastavni deo predloga Sekopaka ka Ministarstvu zaštite životne sredine, u sklopu procesa unapređenja sistema za primarnu selekciju ambalažnog otpada i najavljenih izmena i dopuna Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu - kažu u Sekopaku dodajući da su ovakvi projekti važni za kreiranje kvalitetnog regulatornog okvira i da im je drago što kao operater sistema mogu da daju doprinos: - Ideja svakog projekta jeste da prednosti i rešenja za nedostatke prerastu u sistem, jer je svaki projekat po svojoj prirodi vremenski ograničen. Sekopak nije vlasnik mašina, tako da njihovo buduće korišćenje ne zavisi od nas.

Da je interesovanje Beograđana bilo veliko, pokazuje i činjenica da su reciklomati na nekim lokacijama pražnjeni i više puta na dan, kako su nam rekli u Sekopaku. Na pitanje da li su građani adekvatno koristili reciklomate, u kompaniji kažu:

- Bilo je potrebno vreme da se građani naviknu na ovaj način odlaganja ambalažnog otpada. U početku smo zaista svašta zaticali u reciklomatima, od voća, kesa, patika, do drške od metle. Iskoristili bismo ovu priliku da se zahvalimo svim građanima Beograda koji su učestvovali u ovom projektu - poručuju u Sekopaku.

Reciklomati način da se privuče pažnja

Na pitanje pod kojim uslovima bi ponovo bili deo nekog sličnog projekta, Sekopak napominje da u saradnji sa javno komunalnim preduzećima ima postavljene reciklomate u Kragujevcu, Nišu, Aranđelovcu, a uskoro će biti postavljeni i u Novom Sadu.

- Smatramo da je jako važno da građani Srbije pravilno odvajaju ambalažni otpad, da im to postane svakodnevna navika. Benefiti koji se mogu ostvariti korišćenjem reciklomata samo su mali podsticaj, način da se privuče pažnja; da na otpad gledaju kao na resurs koji predstavlja sekundarnu sirovinu - kažu u Sekopaku.

Kompanija najavljuje da u ovoj godini nastavlja da postavlja infrastrukturu za odvajanje ambalažnog otpada, u cilju unapređenja primarne selekcije u gradovima širom Srbije i ostvarenja ciljeva koje je Ministarstvo propisalo izmenjenom Uredbom o utvrđivanju plana smanjenja ambalažnog otpada za 2024. godinu kojom se uvode ciljevi za komunalni ambalažni otpad.

- Plan je da u 2024. godini postavimo 2.700 kontejnera za odvajanje svih frakcija ambalažnog otpada - najavljuju u Sekopaku.

Beograđani i dalje ostavljaju ambalažu, sada pored reciklomata (Foto: Milutin Labudović)

Suprabit ne odustaje

Za razliku od Sekopaka za koji je ovo završen projekat, u Suprabitu nisu odustali. Kako kažu, pokušavaju da nađu kompaniju koja je spremna da prazni reciklomate.

- Mi ne odustajemo. I dalje nudimo reciklomate besplatno. Napravili smo i aplikaciju za sakupljanje zelenih poena sa planom da uključimo velike kompanije kod kojih bi građani mogli da iskoriste zelene poene prikupljene reciklažom. Stalo nam je da ovaj projekat nastavi da živi, da Beograd bude ogledni primer da ovakav projekat može da uspe - kažu u Suprabitu.

Ipak, uprkos neodustajanju, u ovoj kompaniji ne kriju da je posle svega ostao pomalo gorak ukus.

- Interesovanje u Srbiji za reciklomatima nije postojalo, osim Beograda i Novog Sada gde smo imali pet reciklomata. Izgleda da je svest u regionu veća, nedavno smo prodali Bosni i Hercegovini 12 aparata, a Crnoj Gori dva. Stekli smo utisak da se kod nas toliko priča o ekologiji, a kad treba nešto konkretno da se uradi, onda nema stvarne želje u industriji za promenom - zaključuju za eKapiju.

Marija Dedić