Može li Otvoreni Balkan da reši problem radne snage u Srbiji? - Očekujemo Makedonce i Albance

Jedinstveno tržište rada Otvorenog Balkana, čije su članice Srbija, Albanija i Severna Makedonija, od 1. marta funkcioniše, što znači da će svi građani moći da dobiju posao u bilo kojoj od zemalja te inicijative, uz jednostavnu proceduru. Za poslodavce otvaranje tržišta znači da će poslodavci iz sve tri zemlje na lakši i brži način doći do kvalitetnih nedostajućih kadrova, dok sindikati smatraju da je ključno sve urediti zakonom i navode da je moguće da radnici koji iz ovih zemalja budu dolazili u Srbiju onemoguće rast zarada domaće radne snage.

Iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) smatraju da je dobro povećati tržište rada, ali ukazuju i na moguće izazove.

- Dobro je povećati obim tržišta rada. Što je ono veće, veće su mogućnosti izbora za zaposlenje. Međutim, to sve mora zakonom biti uređeno, da ne bi došlo do poremećaja tržišta rada domaće radne snage. Činjenica je da Srbiji fali radna snaga. Mnoga zanimanja su deficitarna, a pre svega građevinski radnici, vozači, majstori raznih profila. Međutim, Srbiji fale i visokoobrazovani radnici, a njih sigurno nećemo dobiti sa Otvorenim Balkanom. Dobićemo radnike koji će svojim platama poprilično onemogućiti rast zarada domaće radne snage - kaže za eKapiju predsednica (ASNS), Ranka Savić.

Dodaje da je na sindikatima je da u pogledu plata stranaca i domaće radne snage ne dozvole nelojalnu konkurenciju.

- Ne sme se desiti da zaposleni iz Albanije ili Severne Makedonije ima manju platu od domaćeg radnika za obavljanje istih poslova - navodi Savić.

Predsednica (ASNS) ističe da bi ova organizacija bi bila neuporedivo zadovoljnija da ovog 1. marta govorimo o tome da je "Srbija postala članica EU i da se našim građanima otvara evropsko tržište."

Za sve strane radnike primenjuje se domaće zakonodavstvo, pre svega Zakon o radu.

Savić podseća da oni pod istim uslovima kao i naši radnici nalaze zaposlenje. Dakle, odredbe Zakona o visini minimalne zarade, kao i sve ostale zarade važe i za njih. To se odnosi i na zaštitu i drugih prava koja propisuje Zakon o radu.

Domaći radnici koji eventualno budu odlazili na rad u ove zemlje, takođe će biti zaštićeni nacionalnim zakonodavstvom.

- Usvajanjem Zakona o zapošljavanju stranaca u Srbiji će doći do potpune liberalizacije tržišta rada. Očekujem da će ovo više da iskoriste radnici iz Vijetnama, Indonezije, Kube i drugih zemalja gde su plate oko 100 e, a mnogo manje građani Albanije i Severne Makedonije. Građani ovih zemalja u velikom broju odlaze u zemlje EU i samim tim očekuju znatno veće plate - ističe Savić.

Državljani Srbije, Albanije i Severne Makedonije, koji žele da se zaposle u nekoj od članica Otvorenog Balkana ili su već pronašli poslodavca, potrebno je da poseduju ID broj za koji se registruju elektronski, u par koraka. To podrazumeva da popune formular na platformi (eUprava) i prilože važeći biometrijski dokument. Na osnovu dostavljenih podataka, domicilni nadležni organi, preko platforme eUprava generišu jedinstveni identifikacioni broj Otvoreni Balkan (IDOB).

Nakon toga, zainteresovani može da pristupi portalu eUprave odredišne zemlje i podnese zahtev za slobodan pristup tržištu rada. Odredišna zemlja nakon provere donosi konačnu odluku.

Nakon dobijanja odobrenja zainteresovani može biti zaposlen, pod istim uslovima kao lokalni državljanin zemlje, do dve godine, a nakon isteka ovog perioda, može se produžiti period boravka, tj. radne dozvole.