Iz godine u godinu proizvodimo sve manje semena ratarskih kultura

Od ratarskih kultura u prolećnoj setvi u zemljište će prvo seme šećerne repe. Agroanalitičar Čedomir Keco potvrđuje da za celokupnu površinu pod tom kulturom, koja se poslednjih godina seje na oko 30.000 hektara, seme kupujemo u inostranstvu. Situacija nije dobra ni sa ostalim usevima.

- Tako ćemo i za ovu setvu morati da uvezemo ili da koristimo inostrano seme na polovini planiranih setvenih površina, kod suncokreta 80% a kod šećerne repe 100% - kaže Keco.

Novosadska Hemoslavija repromaterijalom naše poljoprivrednike snabdeva više od tri decenije. Vlasnik Rajko Nenadov kaže da iz godine u godinu sve manje prodaju domaće seme.

- Ranije smo slabije prodavali suncokret, sada već slabije prodajemo i soju, a kukuruz je u svakom slučaju, poslednjih dvadeset godina kada smo radili 95% domaćeg semena pao na otprilike ispod 10% - objašnjava Nenadov.

Vladimir Miklič se semenarstvom bavi u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo. Kaže da im je sve skuplje da proizvedu seme.

- Postalo je zaista dosta skupo proizvoditi u Srbiji, posebno zadnje dve ili tri godine. Cena je skočila kao razultat rata u Ukrajini, porasta cene merkantile, hemijskih sredstava, cene radne snage, đubriva, inputa... Mnogi neće uopšte da se bave semenskom proizvodnjom - pojašnjava Miklič.

Situaciju u sektoru bi donekle mogla da popravi to što će država ove godine poljoprivrednicima subvencionisati kupovinu deklarisanog semena. Veći deo tog novca će završiti na računima stranih semenskih kompanija pošto se kod nas njihovo seme više prodaje.

HEMOSLAVIJA NOVI SAD

NS SEME Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad

Vladimir Miklič

Čedomir Keco

Rajko Nenadov

proizvodnja semena