Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Finska najsrećnija zemlja na svetu sedam godina zaredom - Srbija u grupi zemalja sa najvećim rastom
Komentari
Ilustracija (Foto: Surkov Vladimir/shutterstock.com)
Prosečna ocena za tu nordijsku zemlju je 7,7, a slede je Danska, Island i Švedska. Na drugom kraju skale je Avganistan, koji je usred humanitarne katastrofe nakon povratka Talibana na vlast 2020. godine zauzeo poslednje mesto od 143 zemlje sa ocenom 1,7.
Prvi put u više od 10 godina, SAD i Nemačka nisu među 20 najsrećnijih nacija, pale su na 23. i 24. mesto. Francuska je zauzela 27. mesto.
U prvih 20 našli su se Kostarika i Kuvajt, koji su zauzeli dvanaesto i trinaesto mesto, a među prvih 20 zemalja nema nijednu od najmnogoljudnijih zemalja sveta.
- Među prvih deset, samo Holandija i Australija imaju više od 15 miliona stanovnika, a među prvih dvadeset samo Kanada i Velika Britanija imaju više od 30 miliona - navodi se u izveštaju.
Najveći pad indeksa sreće od 2006. do 2010. odnosi se na Avganistan, Liban i Jordan, dok najveći rast beleže Srbija, Bugarska i Letonija.
Godišnji izveštaj o svetskom indeksu sreće, koji je pokrenut 2012. godine kao podrška ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija, zasnovan je na podacima američke kompanije za istraživanje tržišta Galup, a objavljuje ga Mreža za rešenja za održivi razvoj Ujedinjenih nacija. Zasniva se na proceni ljudi o svojoj sreći, kao i na podacima o ekonomskim i društvenim prilikama.
Od stanovnika 143 zemlje i regiona se traži da ocene svoje zadovoljstvo životom na skali od nula do 10. Izveštaj takođe uzima u obzir šest ključnih faktora: socijalnu podršku, lični prihod, zdravlje, slobodu, velikodušnost i odsustvo korupcije.
U širem smislu, rangiranje je u slaboj korelaciji sa prosperitetom zemlje, ali čini se da drugi faktori kao što su očekivani životni vek, društvene veze, lična sloboda i korupcija takođe utiču na procenu pojedinaca.
Blizina prirodi i dobar balans između posla i privatnog života ključ su sreće za Fince, rekla je za AFP Dženifer De Paola, istraživač specijalizovana za ovu temu na Univerzitetu u Helsinkiju.
Finci imaju različite prioritete kada je u pitanju koncept uspešnog života, u poređenju sa, na primer, SAD gde se uspeh često povezuje sa finansijskom dobiti, dodaje De Paola.
Važni su i poverenje u institucije, nizak nivo korupcije i slobodan pristup zdravstvu i obrazovanju. De Paola ističe da je "finsko društvo prožeto osećajem poverenja, slobode i visokog nivoa autonomije".
Godišnji izveštaj takođe ističe jači osećaj sreće među mlađim generacijama nego starijim generacijama u većini regiona i zemalja.
Indeks sreće je značajno opao od 2006. do 2010. među ljudima mlađim od 30 godina koji žive u Severnoj Americi, Australiji i Novom Zelandu i sada je niži nego među starijim ljudima u istim oblastima.
Ali istovremeno se povećao u svim starosnim grupama u istočnoevropskim zemljama. Slovenija, Češka i Litvanija su među prvih 20 zemalja. Generacijski jaz se produbio svuda u svetu osim u Evropi, što autori izveštaja smatraju "zabrinjavajućim".
Tagovi:
Mreža za rešenja za održivi razvoj
UN
Dženifer De Paola
Najsrećnija evropska zemlja na svetu
Indeks sreće
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.