Arsić: Rast privrede Srbije u ovoj godini do 3,5%, inflacija do 5%
Izvor: Beta
Sreda, 20.03.2024.
15:09
Komentari
Ilustracija (Foto: Unsplash / Jason Briscoe)
- Prognozirani rast privrede Srbije u ovoj godini je solidan, ali je niži od nekog dugoročnog trenda za Srbiju, jer se očekuje da ona raste oko četiri odsto godišnje u proseku, u dužem vremenskom periodu - rekao je Arsić koji je i urednik Kvartalnog monitora.
Kako je objasnio, povećanje BDP-a od tri do 3,5% je "relativno skromno povećaje u odnosu na rast BDP-a od 2,5%ostvaren prošle godine".
Podsetio je da je od sredine prošle godine došlo je do oporavka privredne aktivnosti u Srbiji, što je nastavljeno i na početku ove godine.
- Oporavak u prošloj godini je posledica delom vanrednih jednokratnih faktora, na koje u ovoj godini ne može da se računa kao što je oporavak poljoprivredne sezone u odnosu na sušnu 2022. godinu, potom oporavak građevinarstva u odnosu na izrazito lošu 2022. godinu, a isti je slučaj i sa Elektroptrivredom Srbije - precizirao je Arsić dodajući da bi rast privrede u 2023. bio 1,5 odsto da nije bilo tih jednokratnih faktora rasta.
Istakao je da su zbog toga u ovoj godini potrebni novi generatori rasta.
- Izgleda da se oni i pojavljuju, jer je već u drugoj polovini prošle godine, a naročito u poslednjem kvartalu došlo do širenja rasta i na druge deletnosti, pre svega na uslužne delatnosti kao što su saobraćaj, turizam, ugostiteljstvo, a od ranije postojao je postojan rast IT i telekomunikacija - kazao je profesor Ekonomskog fakulteta.
Dodao je da je zebeležen i opravak agregatne tražnje.
- U prošloj godini je došlo do porasta državne i privatne potrošnje i sa tim visokim novoom ušlo se i u ovu godinu, iako je taj rast bio i politički motivisan zbog održavanja izbora - kazao je Arsić.
On smatra da su osnovni pokretači oporavka u ovoj godini rast privatne potrošnje, usled realnog rasta plata i penzija, rast javnih investicija i balgi oporavak evropskih privreda.
Kao faktore koji bi mogli negativno uticati na oporavak privede u ovoj godini, naveo je održavanje visoke kamatne stope koje će negativno uticati na domaće i strane privatne investicije.
Tu je, kako je dodao, i velika neizvesnost u međunarodnom okruženju kada je u pitanju oporavak evropskih privrada, koji teče sporo.
Govoreći o inflacija, on je podsetio da je počela da pada na globalnom nivou još krajem 2022. godine, a u Srbiji od marta prošle godine, tako da je inflacija do decembra prepolovljena sa 16,2 na 7,6 odsto.
- Taj pad je nastavljen i u prva dva meseca ove godine i mi očekujemo da će on biti nastavljen i u narednim mesecima, ako ne bude poremećaja na svetskom tržištu koji bi doveli do skoka cena primarnih proizvoda, pre svega energetike, a potom metala i hrane koji su deo velikih proizvodnih procesa i koji su značajni za potrošnju - kazao je Arsić.
Prema njegovim rečima, ukoliko bi se nastavili trendovi koji sada postoje i u svetu i u Srbiji inflacija bi u proseku u ovoj godini mogla da bude između četiri i 4,5%, a to znači da bi mogla da uđe u ciljni koridor NBS od 1,5 do 4,5% sredinom ove godine.
Kada se to desi, smatra Arsić, NBS bi trebalo da razmisli o smanjenju referentne kamatne stope, što bi uticalo i na smanjenje kamatnih stopa poslovnih banaka.
- To smanjenje će biti postepeno i kamatne stope će biti visoke tokom cele 2024. i naredne godine - rekao je Arsić.
On je dodao i da u ovoj godini postoji rizik da realizacija javnih investicija, uz visok rast tekućih rashoda, poveća fiskalni deficit iznad planiranih 2,2% BDP-a, ali da on može da bude i izbegnut.
Arsić je naveo da bi realizacija planova u vezi sa visinom fiskalnog deficita, od 2,2% BDP-a ove godine i 1,5% BDP-a narednih godina, oborila učešće javnog duga u BDP-u i učvrstila fiskalnu održivost.
- Postoji rizik da će fiskalni deficit u ovoj i narednim godinama biti veći od plana zbog rasta rashoda za kamate i najavljenog visokog rasta penzija, plata i javnih investicija, ali taj rizik može da se izbegne odlaganjem ili odustajanjem od nekih investicija, povećanjem plata i penzija u skladu sa fiskalnim pravilima i unapređenjem efikasnosti države - kazao je Arsić.
Tagovi:
Ekonomski fakultet u Beogradu
NBS
Milojko Arsić
Kvartalni monitor
rast bruto domaćeg proizvoda
BDP
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.