Čukarica i Novi Beograd "zagrljeni" preko Save - Spojen most na Adi Ciganliji, završetak projekta tokom 2013.

(Most na Adi)

Čukarička i novobeogradska strana mosta preko Ade Ciganlije spojene su juče poslednjim segmentom čelične konstrukcije. Time je glavni grad posle 32 mseca rada dobio novi most, koji će za saobraćaj biti otvoren od 15. decembra, kada se očekuje završetak jednog dela pristupnih saobraćajnica.

Tada će prvi automobili sa Novog Beograda moći da pređu ovim betonskim kolosom na drugu obalu Save. Kompletan objekat - saobraćajne petlje "Radnička" na čukaričkoj i "Jurija Gagrina" na novobeogradskoj obali, kao i preostali pristupni putevi, biće gotovi 2013. godine, kada se očekuje uspostavljanje saobraćaja u punom obimu iz oba pravca.

Most na Adi Ciganliji prvi je koji je u Beogradu izgrađen posle 40 godina, a radovi su počeli 1. decembra 2008. godine. Kada saobraćaj krene preko njega, sa jedne na drugu stranu reke prelaziće se za svega nekoliko minuta, što je pola sata manje nego sada. Očekuje se da intenzitet saobraćaja preko sadašnjih mostova i Bulevara vojvode Mišića bude smanjen za oko 40%.

(Svečano spajanje mosta)

Idejni tvorci mosta su konstruktor Viktor Markelj, suvlasnik preduzeća "Ponting" iz Maribora, i arhitekta Peter Gabrijelčić (dugogodišnji dekan Arhitektonskog fakulteta u Ljubljani) koji je rekao da je izvanredan osećaj da je nešto što je bilo samo na papiru danas tu u "celoj svojoj veličini".

- Na mostu su završeni skoro svi konstrukcijski radovi, ali potrebno je još raditi na novim saobraćajnim platformama, ogradama, rasveti i izgradnji pristupnih puteva. To su ozbiljni poslovi, ali ne tako komplikovani kao gradnja mosta. On je vanredni konstrukcijski, izvođački i organizacioni poduhvat – rekao je Gabrijelčić.

Kako bi ovaj kolos na Savi bio napravljen, bilo je potrebno izgraditi pilon i tri raspona- zadnji (sa čukaričke strane, dugačak 200 metara), bočni (sa novobeogradske obale, dug 338 metara), a između njih glavni čelični raspon. Projektovan je kao najduži most sa jednim pilonom i kosim kablovima do sada. Samo jedan pilon od 200 metara visine nosiće 964 metara dugačak most, čiji je gornji stroj glavnog raspona težak 8.600 tona. Posao je poveren austrijskoj firmi "Porr" koja je glavni izvođač radova.

(Fotografije budućeg izgleda petlje "Radnička" objavio je sajt beobuild.rs)

Istovremeno, teče izgradnja četiri ulazno-silazne rampe sa oba kraja mosta, od kojih je rampa za silazak na Radničku ulicu skoro završena. U toku je izgradnja prve faze petlje "Radnička", odnosno njenog trećeg nivoa koji će spojiti most i petlju "Hipodrom". Krajem 2010. godine završena je i denivelisana raskrsnica na Carevoj ćupriji. Putari su zasukali rukave i na Novom Beogradu, gde je započeta petalja "Jurija Gagrina", a predviđena je i izgradnja novog bulevara koji će ići ka Bežanijskoj kosi. Svi ovi radovi trebalo bi da budu okončani tokom 2013. godine.

- Radovi na pristupnim saobraćanicama odvijaju se prema predviđenoj dinamici, kao što je slučaj i sa svim većim projektima iza kojih stoji grad Beograd. U 2013. most će biti u punom kapacitetu u funkciji i dostupan Beograđanima - rekao je predsednik Skupštine Beograda Aleksandar Antić.

Šef gradilišta Martin Štajkuler, inženjer u kompaniji "Porr", je rekao da je ostalo još dosta posla jer treba da pripreme most za saobraćaj do kraja godine.

- Projekat je kompleksan i inženjerski zahtevan projekat. Naša najveća motivacija je da vidimo na kraju ono što smo izgradili. Ovo nije prvi most na kome sam radio, ali je definitivno najveći i najizazovniji projekat – rekao je Štajkuler.

Za izgradnju ovog giganta grad Beograd podigao je kredit kod Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvij, a deo novca je obezbeđen iz budžeta. Ukupna vrednost radova iznosi 118,6 mil EUR.

Novi most na Adi Ciganliji povećaće kapacitete mreže kako lokalnog tako i tranzitnog saobraćaja. Širok je 45 metara i ima šest saobraćajnih traka, dva koloseka za šinski saobraćaj i dve pešačko-biciklističke staze. Maksimalna propusna moć biće 12.000 vozila na sat, a glavnim projektom predviđeno je i provlačenje svih neophodnih vodova gradske komunalne i javne infrastrukture kroz konstrukciju mosta. Vožnjom preko novog mosta umesto kroz centar Beograda, vozila će dnevno uštedeti 11 tona goriva i preći 100.000 kilometara, što će značajno uticati i na samanjenje zagađenja.

(Boris Tadić je prvi prešao novi most)

Svečanom spajanju mosta prisustvovali su i predednik Srbije Boris Tadić, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, akademik i predsednik SANU Nikola Hajdin, graditelji i brojni novinari.

- Želim da ovo bude most koji će spajati građane i služiti za ponos svima Svaki most koji se gradio u Beogradu bio je most za neka buduća vremena, pa tako i ovaj pravimo za generacije koje dolaze – izjavio je gradonačelnik Dragan Đilas.

Predsednik Tadić je rekao da most preko Ade najviše vezuje za bivšeg gradonačelnika Nenada Bogdanovića i nekadašnjeg predsednika vlade Zorana Đinđića.

- Bio bih najsrećniji kada se most zvao po njima, ali se moraju pitati građani, jer oni daju imena. Ja sam samo dao predlog – kazao je Tadić.

Predstavnici vlasti su se zahvalili graditeljima koji su radili na mostu "na plus 40 i minus 10 stepeni Celzijusa", i pozvali sve građane da narednog vikenda pogledaju savske obale iz jednog drugog ugla i prošetaju novim mostom.

M.S.