Najmanje 7 beogradskih fakulteta na ivici egzistencije, iz ministarstva poručuju da "stiže rešenje"

Čak sedam od 31 fakulteta Beogradskog univerziteta u maju bi moglo da stavi ključ u bravu, a slična sudbina čeka još nekoliko fakulteta u prestonici i drugim studentskim centrima širom Srbije, saznaje Blic. Razlog je nemogućnost plaćanja tekućih troškova koji prevazilaze prihode fakulteta čiji predstavnici upozoravaju da će, ukoliko se ne pronađe sistemsko rešenje, morati da obustave nastavu. U Ministarstvu prosvete za Blic kažu da rešenje stiže.

To je za Blic potvrdio Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu, koji kaže da ta institucija od maja više neće moći da plaća tekuće troškove.

Podsetimo, zgradu nekadašnjeg PMF-a na Studentskom trgu, pored Hemijskog fakulteta, koriste i Fakultet za fizičku hemiju, Matematički fakultet, a deo prostora i Biološki, Geografski, Fizički i Rudarsko-geološki fakultet koji se, prema Roglićevim rečima, nalaze u istoj situaciji.

- Postignut je dogovor da ukoliko ne dođe do sistemskog rešenja koje smo predlagali nadležnim institucijama, ključ u bravu stave i drugi fakulteti iz naše zgrade. Budući da smo svi u istoj situaciji, naš fakultet podržale su sve kolege sa drugih fakulteta iz naše zgrade, tako da ćemo zajedno obustaviti rad - kaže Roglić.

Roglić kaže da je Hemijski fakultet od države do 2019. godine dobijao dovoljno novca da pokrije troškove grejanja, dok su struju pokrivali sami.

- Međutim, 2022. je počeo rast cene industrijske struje. Mi smo tada pokrivali račune koji su bili između 1.200.000 do 1.600.000 dinara mesečno, a sada nam je u januaru stigao račun od oko 5.000.000 dinara. Nama samo za energetske usluge nedostaje 27 miliona, što moramo sami da obezbedimo, dok je za komunalne usluge to 3.600.000 dinara na godišnjem nivou, a na nekim fakultetima ta cifra je još veća i niko to više ne može da izdrži - kaže Roglić.

Fakultete prirodnog usmerenja u poslednjih nekoliko godina pogađa nedostatak samofinansirajućih studenata koji plaćaju školarine, čime bi i budžet fakulteta bio bolji. Ipak, većina rukovodećeg kadra na fakultetima je protiv povećanja školarina.

- Naš stav je da novac od školarina treba da bude usmeren na poboljšanje kvaliteta nastave. Ne želimo da prebacimo troškove održavanja zgrade i plaćanja struje na teret studenata. To smo im i predočili na sastanku i od naših studenata smo dobili punu podršku - kaže Roglić i podseća da je Hemijski fakultet poslednji put podigao cenu školarine u decembru 2015. godine.

Fakulteti od države dobijaju novac za stalne troškove, kao što su struja, grejanje i komunalne usluge, ali ti iznosi danas nisu dovoljni da pokriju potraživanja.

- Na Senatu Beogradskog univerziteta donet je zaključak da bi samo sistemsko rešenje moglo da reši naš problem, a to je da država preuzme stalne troškove, odnosno da se računi za struju, vodu i grejanje preusmere na nadležno Ministarstvo koje bi trebalo to da plati iz budžeta - kaže Roglić.

Zoran Rakić, dekan Matematičkog fakulteta, kaže za "Blic" da su finansijski problemi fakulteta Beogradskog i drugih univerziteta jedan od glavnih razloga za urušavanje našeg obrazovanja.

- Činjenica je da je Beogradski univerzitet jedan od najboljih u regionu, a dovedeni smo u situaciju da, recimo, u Crnoj Gori redovni profesori imaju platu od oko 2.400 evra, u Banjaluci oko 2.000 evra, a kod nas od 1.200 do 1.300 u zavisnosti od fakulteta - kaže Rakić.

Rakić dodaje da fakulteti muku muče i sa opremom za nastavu koja je na nekim fakultetima skupa, kao što je to slučaj sa Hemijskim fakultetom i fakultetima na kojima se izučavaju fizika i biologija.

- Nemamo dovoljno mesta u studentskim domovima, troškovi stanovanja u Beogradu su sve veći i razumljivo je da imamo sve manje studenata iz unutrašnjosti zato što ne mogu to sve da plaćaju. Samim tim i fakulteti imaju manje sredstava od samofinansirajućih studenata. Ova situacija mora pod hitno da se reši! Neće imati ko da nam uči decu i urušićemo javno obrazovanje - kaže Rakić.

Ovim povodom kontaktirali smo Ministarstvo prosvete, koje u pisanom odgovoru posaltom redakciji "Blica" kaže radi na rešavanju problema.

- Ministarstvo prosvete intenzivno radi sa Ministarstvom finansija na rešavanju finansiranja stalnih troškova u 2024. godine, kako bi se na vreme obezbedila dovoljna sredstva za stalne troškove visokoškolskih ustanova i uskoro će izaći sa predlogom rešenja, a na osnovu razgovora sa predstavnicima visokoškolskih ustanova. Takođe, Ministarstvo prosvete zajedno sa Ministarstvom rudarstva i energetike radi na pronalaženju trajnog rešenja za problem troškova za struju i ostale energente - navodi se u odgovoru na pitanja Blica.

Kako dodaju, kako bi se obezbedio nesmetan rad visokoškolskih ustanova do donošenja sistemskog rešenja, Ministarstvo prosvete svake godine obezbeđuje dodatna sredstva za stalne troškove fakulteta.

- Tako je i na kraju 2023. godine obezbedilo dodatna sredstva za stalne i ostale materijalne troškove visokoškolskih ustanova, među kojima je i Hemijski fakultet - kažu.

Oni podsećaju i da je, prepoznajući važnost stabilnog finansiranja visokoškolskih ustanova za dalji razvoj visokog obrazovanja, Vlada Republike Srbije obrazovala je Radnu grupu za izradu nacrta Zakona o finansiranju visokog obrazovanja.

- Razgovori sa predstavnicima drugih nadležnih ministarstava, visokoškolskih ustanova, sindikata, studenata i ostalih partnera u visokom obrazovanju su u toku, a cilj je da se tokom 2024. godine, dijalogom između nadležnih ministarstava i predstavnika akademske zajednice, unapredi sistem finansiranja visokog obrazovanja i na taj način stvore uslovi za trajno rešavanje finansiranja visokoškolskih ustanova i otvori prostor za poboljšanje materijalnog statusa zaposlenih u visokom obrazovanju. Ova sistemska rešenja dodatno će otvoriti prostor za poboljšanje materijalnog statusa zaposlenih u visokom obrazovanju i dodatno unaprediti studentskog standarda - kaže u saopštenju.

Naredni sastanak Radne grupe za izradu nacrta zakona o finansiranju visokog obrazovanja biće organizovan odmah po formiranju nove vlade, dodaju.