(Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Ako ste u okolini Beograda uglavnom obišli sve što je na nekih sat vremena vožnje i sada biste želeli da zađete malo dublje u Srbiju i da vidite nešto novo, imamo za vas jedan predlog, za koji vam od Beograda treba oko dva sata vožnje, a od nekih drugih gradova u Srbiji, naravno, i manje. Najbliži je Kruševac. Reč je o jednoj planini za koju je Josif Pančić rekao da je najšumovitija planina na Balkanu, a koja je u narodu poznata kao kolevka zmajevitih junaka. Tako je neki i zovu - zmajevitom planinom, a njeno ime je Jastrebac.
Mi smo ovog puta tamo svratili u putu ka Kopaoniku, ali smo lokaciju dobro istražili i sada vam je preporučujemo za neki aktivan vikend, ako ne i za aktivan dan.
Vožnja ka vrhu pravo uživanje
Za lokaciju u navigaciji treba da ukucate Jastrebac Lake Resort jer je to, zapravo, baza odakle biste mogli da krenete u istraživanje Jastrepca. Navigacija će vas najpre odvesti autoputem do Pojata, a onda ka Kruševcu i odatle još oko 20 minuta vožnje ka ovom rizortu. Odmah da napomenemo da od Kruševca, kada se isključite sa glavnog puta, a potom i prođete selo Buci, počinje odlična deonica novog puta tako da će vam vožnja ka Jastrepcu biti pravo uživanje. Prilikom naše posete, skoro da se mogao i osetiti miris bitumena. Ovakvim putem smo se prilično i iznenadili, jer u našim krajevima, skoro po pravilu, do bisera prirode obično vode loši, pa često i neistraženi putevi.
Napominjemo da i ovaj put, kao i, uostalom, ka svim planinama, ima dosta krivina tako da se pripreme oni koji ih lošije podnose. Taj deo puta svakako neće trajati duže od 20 minuta, ali ipak da skrenemo pažnju. Ako je to od pomoći, sve vreme će vas duž puta pratiti bogate krošnje, a na nekoliko mesta ćete, verujemo, morati i da zastanete kako biste se nadivili svemu što nam je priroda podarila. I posle 20-ak minuta od Kruševca, a malo jače od dva sata od Beograda, stići ćete do Jastrebac Lake Resort-a. Prvo što ćete ugledati je predivno jezero u centru rizorta, a onda i hotele sa njegove desne strane i Avantura park u daljini.
Proverite pre polaska da li je Avantura park, kao i zip-lajn, počeo da radi (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
Mi smo se, prateći razne recenzije na internetu, za ovo mesto dobro pripremili, ali pošto je čarobna priroda i aktivan dan ono zbog čega se tu dolazi, mi smo na neke stvari zažmurili jednim okom, ali ćemo ih svakako ovde istaći. Neki od naših članova su, recimo, prateći informacije sa sajta rizorta očekivali da će Avantura park raditi jer je na sajtu pisalo da radi tokom cele sezone jesen-zima, ako to vremenske prilike dozvole. Međutim, ovog puta, iako je bio sunčan dan - što ćete uostalom videti i na slikama, park nije radio. A kako smo juče saznali u rizortu, početak rada se očekuje 1. maja. I tada ćete ovde moći da probate i zip-lajn preko jezera i ostale izazove u Avantura parku. Cena, kako se navodi na sajtu, jeste 500 dinara za jednu vožnju preko jezera, a toliko je i sat vremena na stazi u Avantura parku, odnosno dva kruga. Za dvoje ili više dece, kao i za grupne posete, svakako postoje popusti, ali o tome se možete informisati na sajtu, pre polaska. A možda i najbolje da ih pozovete telefonom jer u našem slučaju, recimo, avantura park nije radio iako je pisalo da radi svakog dana.
Predah u restoranu uz samo jezero (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) No, kao što rekosmo, ovo sa Avantura parkom ne treba da vam pokvari utisak i predivno vreme koje možete provesti uz jezero, u šetnji oko njega, igrajući golf, baveći se sportom na nekom od tamošnjih terena ili fitnesom na spravama za vežbanje na otvorenom. Možete i da posetite malenu Crkvu Hrista Spasitelja, uz samo jezero, a posle toga možete pauzu da napravite i u predivnoj bašti tamošnjeg restorana. U vreme našeg nedavnog boravka cene su bile ovakve: kafa 150-260 dinara, sokovi 220-250, pivo 180-250, a glavni obroci od 730 dinara za paste i slično do 1200, 1300 za karađorđevu šniclu ili ćureće rolnice. Sada su cene, kako su nam juče rekli, neznatno promenjene, tako da svakako neće biti baš ovakve kakve su bile do pre 10 dana.
Bogat sadržaj za decu
Usluga je u vreme našeg boravka zaista bila prijatna, kao i obroci koje smo naručili - tipični za naše prosečne srpske restorane i ambijent koji je izgrađen ipak u prošlom veku - tačnije 1961. godine. Mi vam svakako preporučujemo da restoransku uslugu iskoristite napolju, u bašti, sa predivnim pogledom na jezero i bogatu šumu u pozadini, a i zbog toga što u vreme kada smo mi bili, nije postojao izdvojen deo za nepušače. To nekima može biti smetnja, a pogotovo onima koji ovde dolaze sa decom. Kad smo kod dece, za mališane postoji i parkić uz jezero, a tokom zimskih dana i mogućnost klizanja na ledu. Tu je i košarkaški teren, tako da se ovde svakako mogu lepo zabaviti.
Za decu postoji i igralište, kao i tereni za basket, golf, klizanje na ledu (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Oko 150 km planinarskih staza
A sad ono glavno zbog čega se ovde, pored boravka uz predivno, smaragdno zeleno jezero dolazi. To su, naime, planinarske staze. Mapu staza imate i na tabli pored jezera, a ona koju preporučuju za osobe slabije kondicije, starije i decu jeste Staza zdravlja. I ona je samo jedna od 150 km staza koje su ovde trasirali kruševački planinari. Ova - Staza zdravlja polazi od samog hotelskog kompleksa, a onda šumskim puteljcima vodi kroz bogate četinarske i listopadne krošnje. Duž staze se smenjuji ravniji deo - sa blagim usponima - i onaj gde su usponi veći. Ali, tu su i odmorišta sa info-tablama na kojima se posetiocima savetuju neke vežbe koje podižu sposobnost organizma. Idući ovom stazom doći ćete i do Crkve Svete Petke sa izvorom pitke vode, a uz nju se takođe nalazi odmorište za posetioce. Deo staze koji je sa blažim usponom je od 800 do 1.200 metara dužine, a toliko je dugačka i trasa koja podrazumeva kombinovani teren, sa različitim usponima, deonicama, uzbrdicama i nizbrdicama. Ovo je staza koju vam mi, zasad preporučujemo.
Jedna od staza koje su kruševački planinari trasirali (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Sigurno je da će vas ove staze i ovaj kraj uopšte podsetiti na neke delove istorije i neke legende, pa tako i na Zmaja od Jastrepca i druge zmajevite junake. One koji su čitali "Kosingas" Aleksandra Tešića sigurno je da će ovi šumski puteljci podsetiti na staze kojima je glavni junak - monah Gavrilo - vodio svoje magare na putu između borbi sa raznim alama podzemnog sveta. To će ih možda i osokoliti da na preprekama i usponima ipak nastave dalje i da ne odustaju.
A inače u Jastrebac Lake resort se dolazi i leti na Jastrebačku plažu, ali ne radi kupanja. Naime, ovde postoji tabla sa upozorenjem da je temperatura vode u jezeru ekstremno niža od temperature vazduha i da se zato ne preporučuje plivanje. Zato i ne postoji spasilačka služba, a napomena je i da je u nekim delovima jezera dubina veća i od pet metera i da kupači za ovakvu aktivnost sami snose odgovornost. Ali zato sunčanje na postavljenim ležaljkama sa pogledom na bogato zelenilo i nebo koje se promalja između krošnji sigurno leti predstavlja užitak.
Jastrebački skriveni dragulj despota Stefana
Kada završite vaš obilazak jezera i pauzu za piće ili ručak, predlažemo vam da posetite još jedno mesto u blizini, o kojem malo znaju čak i oni koji trasom Kruševac-Brus ili ka Kopaoniku svakodnevno prolaze. A nalazi se samo nekoliko kilometara od glavnog puta Kruševac-Brus i oko 20-ak km od Jastrebac Lake Resort-a. Reč je o manastiru Naupare.
Manastir Naupare - zadužbina despota Stefana Lazarevića (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Najstariji pisani tragovi vezuju ovaj manastir za 14. vek i jednu od povelja patrijarha žičkog Spiridona iz 1382. godine, ali se pretpostavlja da je on nastao i ranije, i to kao zadužbina despota Stefana Lazarevića.
Po jednom predanju, kada je car Lazar zidao Lazaricu u Kruševcu, poslao je sina Stefana na Jastrebac po kamen za Lazaricu. Očaran lepotom jednog proplanka koji je ugledao, on odluči da tu, podno Jastrepca, sazida sebi crkvu. Nakon što je car Lazar saznao gde je Stefan podigao crkvu, on se tamo uputi i uveri se da je ova crkva lepša i od njegove Lazarice. Kažu da je tada rekao: "Šta ti, sine, na um pade da tu zidaš crkvu? I tako se pretpostavlja da je ovaj manastir i dobio ime - Na um pade, Naupare.
Krenuo po kamen za Lazaricu i sazidao sebi crkvu u Nauparama - despot Stefan (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Jedna od drugih pretpostavki, koja se navodi u brošuri koju smo dobili u manastiru, jeste da je u okviru manastira bila i kovnica novca, gde je iskovana "nova para".
Manastir je, inače, po osnivanju malo napredovao uz velika darivanja cara Lazara i despota Stefana. A onda je u vreme pada Kruševca pod tursku vlast manastir porušen. I u ruševinama je ostao do Karađorđevog ustanka. A onda tadašnji sveštenik Bogdan Miletić dobija blagoslov od beogradskog mitropolita da prikuplja prilog za obnovu crkve. Ostaje zapisano, a to se vidi i na tabli iznad ulaznih vrata, da su manastir po nalogu Miloša Obrenovića, obnovila braća Stojan i Aleksa Simić, ugledni poslovni ljudi i političari tog doba.
Današnji izgled crkve je upravo nastao u tom periodu, tokom obnove 1835. godine. Po arhitekturi i moravskom stilu gradnje, ona nesumnjivo podseća na nešto ranije sazidanu Lazaricu. Ono što je na njoj lepše i, kažu u ovoj brošuri, od neprocenjive vrednosti jesu bogato ukrašene kamene rozete. Smatraju se, kako pročitah, najlepšima od svih u grupi srednjovekovnih manastira.
Desetak godina nakon obnove crkve, tačnije, 1847. godine, prvi starešina manastira, jeromonah Simeon, rodom iz Sarajeva, ovde podiže i osnovnu školu, a potom i stari konak manastira. On je bio i prvi učitelj u školi.
- Ova škola, koja nosi nazov "Despot Stefan, i danas radi, ali u njoj ima svega nekoliko đaka. Koliko sam čuo, ima ih troje, ali za Svetog Savu je ovde na službu i recitaciju došla samo jedna devojčica. Znate, u Nauparama većina življa živi i radi preko, u inostranstvu, rekao nam je prilikom posete duhovnik manastira Naupare - otac Damaskin.
Pod zaštitom države
Nedaće su stigle manastir Naupare i u Prvom svetskom ratu, kada je pljačkan od strane Bugara, pa u Drugom svetskom ratu je opet pustošen i pljačkan, a manastirska šuma biva spaljena. Tad se manastiru oduzima i 1.872 hektara imovine. Kažu u manastiru da je crkva bila i freskopisana u 14. veku, ali je od te umetnosti nakon rušenja u vreme Turaka ostalo jako malo. Neki fragmenti su otkriveni tokom restauracije crkve 1994. godine. No, crkva je svakako dobila novi ikonostas u vreme Obrenovića, ali on, za razliku od prethodnog, uništenog, nema veću umetničku vrednost.
Obnova manastira u vreme Obrenovića (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Inače, manastir Naupare, odnosno njegova crkva koja je posvećena Rođenju Presvete Bogorodice, stavljen je pod zaštitu države 1949. godine, a manastir Naupare je 30 godina kasnije utvrđen za nepokretno kulturno dobro od velikog značaja. Naupare je danas ženski manastir, a to je postao 1950. godine, kada je u njega prešao jedan deo sestrinstva iz manastira Divljane.
Inače, ovo nije jedan od onih manastira u kojima će vas sačekati gužva. Baš naprotiv. Osim u vreme liturgije u dane vikenda ili praznika. Tako da ćete ovde zaista moći da, u potpunoj tišini i miru, sa svih strana sagledate ovo arhitektonsko delo koje svojom lepotom sasvim opravdano nosi status dobra od velikog značaja.
Danijela Stanimirović-Gavrilov