"U dugovima sam do Guče al’ pijem, užitak me vuče" - Poslednje pripreme za veliko finale najvećeg svetskog festivala trube
I prase i jagnje, pljeskavice, svadbarski kupus, ‘ladno pivo, šatre, luna park, majice sa natpisima, opanci, liciderska srca… Sve je tu, kao na svakom vašaru u Srbiji. Ali, ovde isključivo uz trube, više od pola miliona ljudi iz celog sveta dočekuje jutarnje sate i potroši nekoliko desetina miliona evra. I ove godine, pristiglo je u Guču gostiju iz cele Srbije, kao i iz Izraela, Francuske, Češke, Slovenije, Konga i drugih zemalja, ali se najveća gužva očekuje danas i sutra jer organizatori najavljuju za dva dana i do 300.000 ljubitelja veselja.
Juče, četvrtog dana Dragačevskog sabora u Guči, glavni događaj bila je priredba "Pobedili su, zaslužili su", uz učešće orkestara prošlogodišnjih pobednika Dejana Petrovića, Ekrema Mamutovića i Dragana Ignjića. Oni su oduševili oko 20.000 posetilaca na stadionu kraj Bjelice, a potom je prošlogodišnji učesnik Miroslav Ilić ponovo "bacio u trans" Guču.
Sve po redu…
- Prvo idu dve rakijice, jer se na dve noge dolazi. Onda ide kupus, i to skoro vreo, obavezno sa projom, a onda jedno-dva ladna piva. Kad dođe pečenje, onda se pije špricer i tako sve dok može da se izdrži - objašnjavaju iskusni Dragačevci.
Ali, prvo treba doći u Guču. Na ulasku, semafor, koji se inače retko vidi u srpskim selima, označava rampu na kojoj se naplaćuje 1.000 dinara po kolima. Posetilac dobije kartu bez pečata, tako da se broj saboraša verovatno ne može precizno odrediti.
Organizatori kažu da su smeštajni kapaciteti skoro popunjeni. Popunjeno je i dosta livada u blizini varošice gde su turisti sa različitih meridijana posadili raznobojne šatore. Kampovi su smešteni i uz samu reku Bjelicu. Nekoliko momaka se dosetilo pa ispred svog šatora napravi svojevrsan kafić u vodi – dva barska stola i kotlić bili su dovoljni da privuku pažnju prolaznika.
Preko dana, hladovina, rashlađeno pivo, ukusna hrana i odlična atmosfera zagarantovana je u "Lav kafani" sa koje je smeštena na brdu iznad stadiona, sa prelepim panoramski pogledom na celu Guču. Tu se tokom trajanja sabora, tradicionalno svake godine uz trubu dočekaju prvi jutarnji sati.
Posle burnih noći, nekim saborašima jutro teško pada pa ako ne stignu do svojih šatora, ili iznajmljenih kreveta u bližoj ili daljoj okolini, prenoćište potraže na klupi ili na prvoj slobodnoj travnatoj površini. Međutim, dosta je onih koji su i preko dana aktivni pod parolom - spavaće kad prođe Guča.
Na livadama i ulicama podno Jelice "živo" je i preko dana. Ulice varošice krcate su tezgama jer ovo je prilika i za zaradu. Na svakom delu trotoara na uličnim prodavnicama nudi se kao i na svakom vašaru od pljeskavice do šajkače. Pljeskavice se u Guči na svakom koraku prodaju po 150 dinara, limenka od pola litra piva je 130. U kafićima i pod šatrama "domaća" kafa se ceni 80 dinara, svadbarski kupus oko 250 dinara. Naravno, "pragnje" su neizostavne, kako ih skraćeno zovu ljubitelji i prasetine i jagnjetine. Kilogram prasećeg pečenja se ovde prodaje za 1.000 dinara, a jagnjećeg 1.500.
(Pogled na centralnu scenu iz "Lav kafane")
Šatra "Kod Aca Popa", zategnuta i zastrta itisonom, kao uostalom i sve gostionice u Guči. Pod svakom šatrom trubački orkestar, a nezamenljive gošće su i šatorske igračice kojima redovno pristiže bakšiš iza šljokica.
Na najvećem muzičkom festivalu trube na svetu, trubači su i na ulicama. Sviraju za svakog prolaznika koji ih "okiti". Ima i onih saboraša koji vole da legnu na ulicu, dignu ruke a trube na uvce, a oni manje raspoloženi za tu vrstu provoda ih fotografišu.
Kad su uspomene zabeležene fotoaparatom u pitanju, posetioci se mogu za 200 dinara fotografisati sa pitonom koga drži momak istetoviranog gornje dela tela sa šajkačom na glavi.
Šta kupiti u Guči, a ne baciti pare? To se pita većina naših turista, jer su suveniri isti kao i na ostalim turističkim destinacijama u Srbiji samo je običnom nalepnicom označeno Guča.
Izdvajaju se privesci za ključeve u obliku trube, kao i natpisi na majicama kao što su Googcha ili YouTrube. Na stomacima i leđima saboraša može se pročitati i "U dugovima sam do Guče al’ pijem, užitak me vuče", "Egzit ili Guča, svejedno, duva se i tamo i ovamo", "Bolje malo pivo nego veliko hvala", "Koliko sam ja popio mnogi nisu preplivali", , "Otkako sam pročitao da je alkohol štetan, prestao sam da čitam", "Fuck the Cola, fuck the pizza, all we need is šljivovica"...
Instant restoran ili sedeljka pod šatorom
Na prvom Saboru u Guči 1961. bile su postavljene dve šatre sa "pivom i ovnujskim mesom", a tradicija da se ljudi goste pod razapetim platnom na livadi nije prekidana ni do naših dana. Ovaj balkanski običaj se svideo i novinaru britanskog "Gardijana" koji je šatre u Guči nazvao veoma otmeno "instant restoranima".
Trube u Guči slušali su proteklih dvadeset godina, skoro bez izuzetka, svi politički čelnici Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, izuzev Slobodana Miloševića. Ovde se nikad nije pojavio ni doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito. Osamdesetih je gostovao Josip Broz, ali mlađi, Titov unuk (Žarkov sin), i čak pod šatrom u Guči zapevao "Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala!". Na početku svog postojanja Sabor je ostajao neželjena zona za političare iz velike Jugoslavije jer je Guča, zbog šajkača i srbovanja, bila na glasu kao festival nacionalista sa četničkim simbolima, dok je mnogima parada jednostavno bila sinonimom za primitizam što je svojevremeno bio sasvim dovoljan razlog da čovek ne poželi da se nađe na takvom mestu i u takvom društvu. Međutim početkom devedestih stvari su se promenila, a posebno od 2000. godine kada sve više posetilaca stiže u Guču.
Poznati dvojac Milutin Mrkonjić i Velja Ilić su ove godine izostali sa fešte u Guči. Priča se da im je posvećen stih "Nema Velje, a nema ni Mrke, saboraši obesili brke...". Mrku, koji je prošle godine otvorio sajam, 8. avgusta na otvaranju je zamenio ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin.
– Pozive smo uputili kompletnom političkom vrhu, predsedniku Republike, premijeru, vicepremijeru i svim ministrima u Vladi Srbije, i iz njihovog ćutanja jasno je da niko neće doći ove godine na Sabor. Samo su ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković i ministar za kulturu Predrag Marković uputili poruke sa čestitkama – izjavio je Slobodan Jolović, predsednik Saborskog odbora i opštine Lučani.
Političarima valjda ove godine nije do pesme, ipak se najavljuje nova kriza, a i gde će sad pred izbore.
Atmosfera podno Jelice u subotu do usijanja
Bogat program predviđen je i za danas, kada se u prvim popodnevnim časovima održava takmičenje zdravičara, bira najbolja narodna nošnja i priređuje nadmetanje u narodnom višeboju. Discipline su skok iz mesta, bacanje kamena s ramena, rvanje u kosti i gađanje kroz prsten jabuke.
Glavna predstava ovogodišnjeg sabora je u subotu kada dan pocinje trubačkom budilicom ulicama Guče, nastavlja se defileom više od 1.000 učesnika kulturno-umetničkih programa i predstavom stare dragačevske svadbe, a završava finalnim takmičenjem 18 najboljih trubačkih orkestara Srbije, posle čega će uslediti koncert Bobana Markovića. On će u subotu u 21h otvoriti takmičenje za prvu trubu Srbije. Trubač iz Vladičinog Hana, rođen na Đurđevdan (6. maja) 1964, danas putuje kontinentima, drži po stotinu koncerata godišnje, i svuda pronosi slavu male dragačevske varošice iz koje je krenuo ka zvezdama. Prvi je na Saboru dobio sve desetke žirija i jedini proglašen zaslužnim građaninom Guče, a londonski časopis "Songlajns" ga je pre tri godine proglasio najboljim trubačem na planeti.
Čija je Guča?
Ime Guča, po pričanju jednih, postalo je otuda što se narod sklanjajući se od Turaka, gučio i prikrivao. Drugi pak kažu da je ime nastalo po golubovima (gugutkama), koji u jatima pevaju (guču): "U guču, u guču"! Ime Guča veruje se nije srpskog porekla.
S.O.