Da li je ekonomski model Zapada zaista propao? - "Globalizacija je trenutno mrtva"

Britanska ekonomija, kao i mnogim evropskim zemljama, je u lošem stanju. Rast je spor a plate nisu veće nego pre velikog finansijskog kraha. Stopa nataliteta opada a imigracija raste. Produktivnost je slaba, visok trgovinski i budžetski deficit i veliki dug.

Globalizacija, u obliku u kome je poznajemo, je mrtva. Uspon Kine znači da je međunarodna slobodna trgovina, kakva je nekada postojala, imala kratak životni vek. SAD podstaknute Donaldom Trampom i pospešene kovidom, pomerile su svoj strateški fokus na pretnju iz Pekinga i bezbednost Pacifika. Geopolitička konkurencija je izazvala nacionalni i regionalni protekcionizam i novi talas industrijskih strategija, piše Nik Timoti u britanskom Telegrafu.

Britanija je previše izložena i nedovoljno pripremljena za novi svet. Mnoge teorije, pretpostavke i politike koje podupiru našu ekonomiju su bankrotirane.

Angus Diton, profesor ekonomije na Prinstonu, pišući nedavno za MMF, preispitao je svoja uverenja.

- Biznis ima previše moći nad radnicima, slobodna trgovina je oštetila zapadnjačku radničku i srednju klasu, a imigracija donosi više štete nego koristi - smatra Diton.

Klasična ekonomska teorija smatra da nije važno ko šta poseduje, niti šta je gde napravljeno. Komparativna prednost znači da zemlje rade ono u čemu su dobre i kupuju ono što druge zemlje pružaju. Dakle, trgovina nas sve čini bogatijima.

Ali ovo nije slučaj. Prvo, vlade stoje na tom putu. Zemlje poput Rusije ili deo Iraka koji kontroliše Iran mogu da nam prodaju ugljovodonike, ali mi ne treba da finansiramo naše neprijatelje. Kina je bila dobra u proizvodnji zaštitne opreme, ali je blokirala svoj izvoz kada je kovid prvi put udario. Evropska unija je tražila da se konfiskuje vakcine koje je kupila Britanija.

Ako Britanija radi samo ono u čemu je najbolja, poput finansijskih usluga, i prestane da radi stvari koje radi manje dobro, ljudi i mesta koja se oslanjaju na te napuštene industrije će da pate. Ekonomska geografija nam sada pokazuje da završavamo sa jednim prosperitetnim, ali prenaseljenim kutkom zemlje, dok se ostatak oslanja na fiskalne transfere kako bismo održali prihvatljiv kvalitet života.

Ekonomska teorija i generacije političara su nam govorile da ne brinemo o napuštanju proizvodnje. Međutim, ravnoteža u ekonomiji je važna. Roba se zaista može izvoziti širom sveta, ali usluge štite vlade kroz skriveni protekcionizam.

Biti uslužna velesila je dobro za Britaniju, ali nije dovoljno. Sa dolaskom veštačke inteligencije, mnoge uslužne industrije suočavaju se sa ogromnim poremećajima. Bez obzira na to, sa važnim izuzecima kao što su nauke o životu i vazduhoplovstvo, naš proizvodni sektor je premali. Rezultat je razdvojeno tržište rada, slaba produktivnost i dubok trgovinski deficit.

Ekonomisti i političari tvrde da to nije važno. Ali trgovinski deficit je i proizvod i uzrok naših problema. To je proizvod jer ne proizvodimo, ne radimo ili prodajemo dovoljno ostatku sveta. Razlog je to što nas nastali deficit tekućeg računa navodi da prodajemo imovinu stranim investitorima i gomilamo spoljni dug, što nas ostavlja sa manjom kontrolom nad našom ekonomijom, a više smo izloženi interesima investitora i povećanju međunarodnih kamatnih stopa.

London je neto izvoznik, stvara bogatstvo u prestonici, ali ostali regioni troše više nego što proizvode i izvoze. Strane investicije koje nastojimo da nadoknadimo trgovinski deficit uglavnom su usisane u London i jugoistok – što pogoršava neravnotežu i dodatno pregreva cene imovine tamo gde su one već visoke.

Imamo stariju populaciju, ali previše radno sposobnih ljudi je neaktivno i država je previše neefikasna. Ogromne intervencije nakon velikog finansijskog kraha, kovida i energetske krize znače da je ostalo malo fiskalne vatrene moći.

Ne postoje prečice na putu ka rebalansu naše ekonomije. Ne možemo da pozajmljujemo da bismo finansirali trošenje. Ne možemo smanjiti poreze bez smanjenja usluga koje su zemlji potrebne. A u godinama koje su pred nama, rashodi za odbranu, penzije, zdravstvo i socijalnu zaštitu će se povećati.

Ali možemo biti iskreni. Naš ekonomski model je propao. Teorije koje ga podržavaju su propale. Potrebna nam je fiskalna ispravnost da bismo preživeli našu opasnu izloženost tržištima obveznica. I potrebna nam je brutalna iskrenost o tome šta možemo, a šta ne možemo da priuštimo.

Prinston

MMF

Nik Timoti

Angus Diton

globalizacija

ekonomski model zapada