Prodaju tišinu, a ne muziku i pivo – Eko i etno klub "Čerević" u okrilju Dunava i Fruške gore nedaleko od Novog Sada

(Eko-etno klub "Čerević")

Dugogodišnju praksu u srpskom turizmu i "cake" koje je "pokupio" boraveći u Austriji iskoristio je da u Sremu napravi kompleks koji spaja seoski, vinski i rekreativni turizam. Na "idealnoj lokaciji" – sa desne strane reka, a sa druge planina, otvorio je eko etno klub i vinsku kuću sa vinotekom. Vlasnik i osnivač Eko-etno kluba "Čerević", smeštenog u istoimenom selu nadomak Novog Sada, Duško Vidak, pre dve decenije kupio je kuću, sazidanu još 1928, koju je od tada počeo da prilagođava uslovima potrebnim za razvijanje seoskog turizma.

- Već 40 godina sam u turizmu. Kao predstavnik Turističkog saveza Jugoslavije boravio sam "80-tih u Austriji gde sam video kako se kod njih posluje u seoskom turizmu. Po povratku iz Beča, kupio sam kuću u Čereviću koja je smeštena u prelepom kraju na obronku Fruške gore, pored Dunava i pre nekoliko godina odlučio da otvorim mesto za odmor – kaže u razgovoru za "eKapiju" Vidak, koji je osnivač i direktor Turističke organizacije Vojvodine i Asocijacije za ruralni razvoj i seoski turizam Vojvodine.

Kako kaže Vidak, ovde "prodaju" tišinu i mir, jer ovo mesto na teritoriji opštine Beočin služi za "odmor duše", muzika se ne čuje, niti se toči pivo.

- Ko hoće muziku i provod organizujemo ture do obližnjih čardi na Dunavu gde sviraju tamburaši. Gostima nudimo i druge programe kao što su obilazak manastira, vožnja našim brodom i izlete na prekrasnim obalama Dunava, pecanje. Pokušao sam da uvedem i biciklizam na Frušku goru, da se znamenitosti obilaze rekreativni stazama, a da biciklistički centar bude u našem klubu. Međutim, gosti, iako na poslu uglavnom sede, zainteresovani su više za jagnjetinu i prasetinu nego da se rekreiraju, a ni biciklistički savez nije hteo da se angažuje po ovom pitanju – objašnjava Vidak.

U "Čereviću" je najviše gostiju iz Beograda ali dolaze i stranci - iz Slovenije, Nemačke, Mađarske, Engleske, pa čak i sa daleke Floride.

Eko-etno kuća "Čerević" raspolaže sa ukupno 30 ležajeva. Ne remeteći tradiciju i prvobitnu arhitekturu nekadašnjeg gazdinstva, kuća pruža sav komfor. Gostima su otvorena vrata i od povećeg vinskog podruma čiji zidovi su "tapacirani" policama sa najboljim sremačkim vinima. Tu je i kačara, prostorija u kojoj se nekada pravilo vino, a danas se u njoj za udobnim drvenim stolovima degustira.

- Vino je iz malih vinarija sa ovog područja sa desne strane Dunava. Gost bira koje će vino da proba – napominje Vidak.

Domaće vino, šunke, kobasice, kuleni, slanina..., specijaliteti su skoro svakog domaćinstva u Čereviću, koji se najčešće nalaze za trpezom za doručak u ovom etno i eko klubu.

Naš sagovornik se osvrće na pravilnke koji propisuju uslove za seoski turizam.

- Pravilnici nisu usaglašeni sa stanjem na terenu. Seoski turizam bi trebalo da se izuzme iz klasičnog ugostiteljstva i da se posebno definiše. Recimo, ako gost hoće da se umiva u lavoru, kako se radi na salašima koji imaju vodu iz bunara a ne tekuću vodu ne treba ih diskreditovati i postavljati uslove koji oni ne mogu da ispune. Takođe, vajati ne mogu da zadovolje uslove o veličini objekta. Ne treba unificitari pravila i tražiti da se rade izmene na objektima koji su takvi već sto godina jer su vajati i posećeni baš zbog toga što su specifični.