Manje letova i putnika sa aerodroma u Nišu - Koji su sve faktori doveli do toga

Sa blizu 450.000 putnika, 2023. bila je rekordna za niški aerodrom. Međutim, već nekoliko meseci aerodrom u Nišu beleži pad broja putnika tako da ih je u prva tri meseca ove godine 16% manje u odnosu na isti period lane, što je gotovo 12.000. Istovremeno, od ponovnog pokretanja avio-saobraćaja, nije bilo manje niskotarifnih linija.

U poslednjih godinu dana ukinute su tri linije, a rukovodstvo navodi da je to zbog trenutne situacije na tržištu i očekuju da će se u letnjoj sezoni broj putnika izjednačiti sa prošlom godinom.

Direktor Aerodroma Srbije Mihajlo Zdravković objašnjava da je kompanija koja najviše posluje sa aerodromom u Nišu prizemljila oko 1,4 miliona sedišta, što je 35% flote.

On naveo da je to imalo uticaja na niški aerodrom i dodao da je ta kompanija smanjila letove na tri desetinacije.

- Ono što mi radimo jeste da ulažemo u novu infrastrukturu, kako bismo stvorili bolje uslove za putnike i time privukli određene avio-kompanije - rekao je Zdravković.

Danijel Dašić, bivši direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju, koja se bavila analizom poslovanja niškog aerodrima, kaže da niskotarifne avio-kompanije nisu otvorile nijednu novu liniju otkako je država bez naknade preuzela vlasništvo i upravljanje aerodromom od grada.

- Od 26 linija, koje smo imali u piku, došli smo na deset plus tri sezonske od kojih pola subvencioniše republika, što znači da građani Srbije svojim novcem iz budžeta plaćaju da bi te linije Er Srbije (Air Serbia) opstale u ovom gradu - rekao je Dašić.

Od 200 avona Vizera (Wizz Air), 45 na remontu

Bivši pomoćnik ministra saobraćaja Zoran Ilić objašnjava da generalno, ukoliko postoji potreba za povezivanjem dve destinacije, biće i interesenata među putnicima, a to će automatski biti i motiv da avio-kompanije održe ili formiraju neku novu liniju.

Navodeći da je najvažnije tržište, on kaže da ono što se dešava sa niškim aerodromom u ovom trenutku je poput korone, ne u takvoj meri, ali je uglavnom nešto što je vanredna okolnost.

- Povezano je naravno i sa samim tržištem, turističkom ponudom grada i drugim sadržajima koji region može da ponudi, jer taj aerodrom ne servisira samo građane Niša, već značajno širi reon. Jedna od tih manjkovosti koje su dovele do pada određenog broja linija su Wizz Air letovi. Od 200 aviona, sa koliko Wizz Air raspolaže, negde oko 45 je trenutno na servisu i to su servisi koji traju jako dugo. Radi se o problemu koje su imali sa motorima proizvođača Pratt & Whitney i svi avioni moraju redom, jedan po jedan, odnosno čak 45 u ovom trenutku, da se remontuju - istakao je Ilić.

On je naveo da ne može tako lako da se dovede novi avio-operator, a da prethodno nije proverio tržište, ispitao sve mogućnosti i profitabilnost.

- Low cost kompanije su vrlo specifične po svom radu, one daju jako niske cene i nekad mogu i da napune avion, a da im let nije bio profitabilan ili da idu sa polupunim avionom na letu koji je profitabilan. Zavisi naravno od cene karte po kojoj to prodaju. Aerodromi u ovakvoj situaciji, osim nužnog obezbeđenja standarda koje mora da zadovolje u skladu sa svim međunarodno obavezujućim standardima, dakle međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva, dužni su da ispune usluge. Kada ih ispune, onda je to stvar samo zaista tržišta i avio-kompanije - ukazao je Ilić.

Dašić kaže da bi niški aerodrom bio u velikom gubitku da nema konstantnih subvencija Republike.

- Sve investicije koje je grad Niš uradio u te tri godine da bi podigao aerodrom na noge su i bile da bi sam aerodrom postao finanijski održiv. Ključno je pitanje - zašto je potrebno da država uzme aerodrom da bi ulagala u njega, da li toliko ne veruje građanima Niša, rukovodstvu - naveo je Dašić.

S druge strane, Zdravković navodi da može da se kaže da je opravdano ulaganje države i otvaranje linija od javnog interesa jer one donose putnike, ne samo Nišu, već i aerodromu Morava u Kraljevu.

Aerodrom ne bi preživeo 2020. i 2021. da nije bilo države, a o investicijama nećemo ni da pričamo, rekao je Zdravković.

I dok broj putnika na niškom aerodromu stagnira, kaže Dašić, rastu neki drugi aerodromi kao što je prištinski koji je, dodaje, konkurent niškom i koji je nakon godina stagnacije prvi put prešao brojku od dva miliona putnika kada je država preuzela aerodrom u Nišu.

Povodom navoda da se cela situacija oko smanjenja broja putnika na niškom aerodromu dovodi u vezu sa tim što je Vansi, vlasnik aerodroma u Beogradu i u Prištini, Ilić kaže da to apsolutno nema nikakve veze, navodeći da je svaki aerodrom potpuno slobodan za svaku avio-kompaniju koja želi da servisira bilo koji let.

- Dakle, to zaista jedno s drugim nema veze. Naravno, imalo bi veze kada bi neki od aerodroma bio zatvoren, onda bi ljudi iz tog regiona morali da krenu ka drugom aerodromu, gde bi se automatski, odnosno vrlo brzo, i avio-kompanije prilagodile tome, pa bi više servisirale to drugo tržište - napomenuo je Ilić.

Upitan o tome da neki smatraju da bi niški aerodrom možda bolje funkcionisao da je u vlasništvu grada Niša, Ilić je naveo da odluka da država preuzme vlasništvo i upravljanje aerodromom u Nišu nije na štetu građana Niša i nije uticala na avio-prevoz putnika.

- Naprotiv, taj aerodrom je proživeo i progledao od 2015. godine kada smo ga opremili da može i da radi avio-saobraćaj - kazao je Ilić.

On je podsetio da se lokalna samouprava obratila za pomoć i da je pronađeno rešenje u tome da država preuzume aerodrom u Nišu.

- Kao što je i aerodrom u Beogradu. On nije Vansijev, niti je beogradski. On je u vlasništvu Republike Srbije, a operator na njemu može biti različit. Dakle, što se tiče niškog aerodroma, došao je samo u bolje domaćinstvo, odnosno domaćinstvo koje ima malo više sredstava da ga opremi u skladu sa standardima - rekao je Ilić.

Na niškom aerodromu veruju da će investiranje u opremu, novu zgradu terminala, uređenje prilazne infrastrukture, proširenje piste dovesti nove avio-kompanije i privući veći broj putnika da lete iz te vazdušne luke.