Grčka planira transport i skladištenje CO2 u Egiptu

Grčka i egipatska vlada detaljno razmatraju mogućnosti korišćenja infrastrukture za skladištenje emisija iz grčke industrije, koja će se razviti u Egiptu. Glavni argument grčke strane za geografsko proširenje skladišta je da se geologija u južnoj Evropi razlikuje od geologije u severnoevropskim državama, odnosno da su geološke strukture pogodne za skladištenje CO2 retke u mediteranskim zemljama. Emisije u Grčkoj iznose 15 miliona tona godišnje.

Grčka je zadovoljna zbog mogućnosti skladištenja CO2 van EU, tačnije u Egiptu, jer će sekvestracija emisija gasa biti efikasan alat za smanjenje ugljeničnog otiska domaće industrije. U tom kontekstu, grčka Vlada je zatražila od Komisije da preispita strateško upravljanje industrijskim emisijama, sa ciljem da se dozvoli da količine zarobljenog ugljen-dioksida završe u zemljama koje ne pripadaju Evropskoj uniji.

Istovremeno, na nedavnim sastancima koje su održale vlade dve zemlje, opširno se razgovaralo o mogućnostima korišćenja infrastrukture za skladištenje emisija iz grčke industrije, koja će se razviti u Egiptu. Prema pouzdanim izvorima, kroz konsultacije je pripremljeno tlo za saradnju dve zemlje i u ovoj specifičnoj oblasti.

Kako isti izvori ističu, emisije u Grčkoj iznose 15 miliona tona godišnje. Trenutno se očekuje da će domaće skladište za sakupljanje i skladištenje ugljen-dioksida (CCS), koje je u izgradnji - Prinos CCS, kompanije Energean, imati kapacitet od tri do četiri miliona tona godišnje tokom druge faze razvoja. Dakle, infrastruktura CCS neće biti dovoljna za maksimalno ozelenjavanje grčkih industrijskih katalizatora.

Glavni argument grčke strane za geografsko proširenje skladišta je da se geologija u južnoj Evropi razlikuje od geologije u severnoevropskim državama. To u praksi znači da su geološke strukture pogodne za skladištenje CO2 retke u mediteranskim zemljama. U tom kontekstu, relevantan pregled strategije Evropske komisije moći će da koriste i ostale zemlje evropskog juga za upravljanje delom svojih nacionalnih emisija.

Podsećanja radi, nekoliko grčkih industrija u EU ima u izradi projekte sekvestracije CO2, u cilju ozelenjavanja. Tako TITAN planira da sekvestrira 1,9 miliona tona CO2 godišnje iz svoje fabrike u Kamariju, Viotia, preko IFESTOS-a za koji je dobio sredstva od Fonda za inovacije.

Sličan plan ima i HERAKLIS (Holcim), uz ulaganje od 284,5 mil EUR kroz projekat Olimp za uvođenje postrojenja za sakupljanje i skladištenje ugljen-dioksida, milion tona godišnje, u cementari Milaki - Evia, koja uključuju inovativne, velike tehnologije za hvatanje ugljenika.

Olimp bi trebalo da bude finansiran sa 124,5 mil EUR iz Inovacionog fonda. Isto važi i za projekat IRIS, kompanije Motor Oil, koji za skladištenje planira deo izdvojenog CO2 koji se neće koristiti za proizvodnju sintetičkog metanola sa niskim sadržajem ugljenika. Prema informacijama, u pripremi je i plan za hvatanje i skladištenje CO2 za Helleniq Energy, koji je predviđen za implementaciju u rafineriji Elefsina.