Da li će se i bakšiš oporezivati?

Tek što su ugostitelji pomislili da će konobare, kuvare i ostale radnike zadržati tokom letnje sezone i povećati im zaradu uz bakšiš koji je omogućen i u slučaju bezgotovinskog plaćanja računa opet su se našli pred novim problemom. Ovaj dodatni "prihod" koji se preko jedne aplikacije već ostvaruje u domaćim restoranima, po mišljenju Ministarstva finansija trebalo bi da se oporezuje sa 20 odsto. Tako je navedeno u februarskom izdanju biltena stručnih mišljenja, koje je Ministarstvo finansija dalo na zahtev kompanije koja je vlasnik ove platforme koja omogućava primanje bakšiša platnim karticama. Platforma je za sada jedinstvena kod nas i namenjena je ugostiteljstvu, svim restoranima, hotelima, kafeterijama, barovima, ali i drugim biznisima u kojima zaposleni mogu dobiti bakšiš.

U svetu postoje brojne slične platforme i već dugo uspešno rade u Americi, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Rusiji... Kako je objašnjeno na sajtu ove kompanije, usluga je potpuno besplatna za firme u kojima se koristi, osim što se od svake transakcije, odnosno bakšiša, odbija 15 odsto iznosa za proviziju firmi čija je aplikacija. Oni navode da su tu uračunate sve naknade i provizije za kartičarske kompanije, te da je to jedini trošak koji restoran ili drugi objekat ima. Aplikacija funkcioniše tako što zaposleni kreira nalog na platformi i dobija personalizovani kju-ar kod. Gost koji želi da ostavi bakšiš konobaru jednostavno skenira taj kju-ar kod koji vodi do naloga zaposlenog, unosi iznos po želji i ocenjuje tog radnika koji ga je usluživao. Zatim unese podatke platne kartice i potvrđuje plaćanje, posle čega je novac na nalogu tog zaposlenog.

Šta je sporno i zašto ovaj dodatni "prihod" ne bi trebalo, po mišljenju poreskih vlasti, da ostane neoporezovan? Prema mišljenju Ministarstva finansija situacija je jasna.

– Imajući u vidu kako napojnica ne predstavlja deo prihoda ugostiteljskog objekta, smatramo da tako ostvarena sredstva nisu prihod koji podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na druge prihode, naveli su u stručnom mišljenju.

U restoranima koji koriste ove usluge i već naplaćuju bakšiš na ovaj način kažu da bi oporezivanje bakšiša dodatno opteretilo ovaj sektor. U jednoj poslastičarnici u centru Beograda za "Politiku" kažu da ovu platformu koriste i da u toku jednog meseca u proseku od gostiju dobiju između 50.000 i 60.000 dinara.

– Imamo terminal koji stoji pored kase i preko njega gosti mogu da ostave napojnicu. To uglavnom koriste stranci koji nemaju gotovinu, a i navikli su u svojim zemljama da na ovaj način "časte" zaposlene. Za sada ovaj prihod ide na račun menadžera, a onda na kraju meseca svi delimo novac u zavisnosti od radnih sati – kaže.

On dodaje da se i dalje više bakšiša dobija od gostiju koji plaćaju račun gotovinom. Na pitanje kako komentariše mogućnost da se ovaj prihod oporezuje, on kaže da je kao građanin Rusije navikao da se i na bakšiš plaća porez i da je to normalno.

– Možda bi to sve trebalo da ide preko fiskalnog računa, ali uz manji procenat poreza, jer je ovo motivišuće za radnike koji inače imaju male plate. Srbija se, poznato je, poslednjih godina suočava sa nedostatkom radne snage u ugostiteljstvu i problem se značajno uvećava kada krenu te letnje migracije u Hrvatsku, Crnu Goru, Grčku – kaže on.

Udruženje za turizam PKS i Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede "Hores" obratili su se minsitarstvima finansija i turizma zatraživš rešenje ovog problema. Oni predlažu izmene zakonskih propisa koji regulišu oblast oporezivanja napojnica.

Iz udruženja Hores predlažu da se napojnica limitira i bude neoporeziva do 10 odsto vrednosti usluge, kao i da se evidentira na računu.

– Sav prihod od napojnica iznad zakonom neoporezivog limita bi bio oporezovan kao i ostali prihod kako bi se izbegao rizik od zloupotrebe. Neophodno je definisati godišnji neoporezivi limit dohotka od napojnica po zaposlenom kao što je to regulisano u Hrvatskoj (do 3.600 EUR na godišnjem nivou se ne oporezuje) – kaže za Politiku Georgi Genov, direktor udruženja Hores.