Poslodavci šalju i detektive da provere radnika na bolovanju - Zloupotrebe na obe strane

Jedni dolaze na posao bolesni u strahu od otkaza ili jer ne mogu da prežive sa 65 odsto plate, drugi otvaraju lažna bolovanja ne bi li radili na drugim mestima ili samo da se odmore od stresa na poslu, dok pojedini poslodavci koriste i zakonska i nezakonska sredstva da spreče svoje radnike da odu na bolovanje ili da ih sa njih što pre vrate, kažu gosti N1.

Prema Zakonu o radu primaćete 65 odsto plate tokom bolovanja, a ako primate minimalac, to bi trebalo da bude isti iznos, mada su moguće zloupotrebe. Takođe, može se desiti da tokom bolovanja dobijete i otkaz.

Teško se preživi i sa punom platom, a kamoli sa 65 odsto, kaže Olga Vučković Kićanović iz Centra za radno pravo, dok Zoran Ristić iz sindikata UG Nezavisnost dodaje da veliki broj zaposlenih bira da odlazi na posao i kada je bolestan, strahujući od eventualnih posledica – otkaza, manje plate, ljutih kolega.

- Ima onih koji kažu kako su zaposleni u Srbiji neradnici, kako otvaraju bolovanje i kada ne treba, a i mnogo oih kojih dolaze na posao bolesni, uz rizik da zaraze i ostale. Zloupotreba je na obe strane - naveo je.

Nema mnogo slučajeva da je poslodavac isplatio radniku koji je na bolovanju manje od minimalca, objašnjava.

- Jedine situacije gde zaposleni na bolovanju može da dobije manje od minimalne zarade jeste ako ima ugovor na nepuno radno vreme - kazao je.

Olga Vučković Kićanović kaže da postoje i dobri primeri.

- Znam nekoliko banaka koje tokom bolovanja daju i više od 65 odsto ne bi li ga motivisali i zadržali. Azijske firme nemaju problem sa bolovanjem, jer zapošljavaju na tri meseca, pa ako neko produži bolovanje, oni su pred zakonom čisti. Najstrašniji primer su firme poput nemačkih koje imaju potpuno različite pristupe imaju prema svojim zaposlenima i onima koji rade u Srbiji - opisala je.

Navela je da su se strani investitori u jednoj firmi u Nišu pobunili jer im zaposleni mnogo boluju.

- Obratili su se premijerki i Ministarstvu zdravlja i naše ministarstvo umesto da postavi pitanje zašto je toliko ljudi masovno bolesno i kakvi su uslovi rada, pitalo je zašto lekari daju bolovanja. Napravljene su vanredne provere i lekari su preispitivani. A sigurno nisu slučajno tako masovno bolesni - izuzela je kao jedan od "tužnijih" primera.

Niš nije usamljen primer, kaže Ristić.

- Postoje firme koje pokušavaju da zastraše radnike tako što formiranju komisije koje obilaze bolesne zaposlene, što je protivo zakonu. Drugi poslodavci angažuju privatne detektive koji se bave tim pitanjem, što detektivi imaju pravo da rade. Prate se mejl adrese, društvene mreže… - rekao je.

Poslodavci, dodaje, to obrazlažu time da je teško dokazati da li je nekom stvarno potrebno bolovanje ili ne.

- Mnogo je važnije pitanje zašto se neko uopšte odlučuje da otvori lažno bolovanje. Da li je to zbog toga što nisu zadovoljni uslovima rada, što ne mogu da platom prehrane porodicu ili nešto treće. U pomenutim firmama u Nišu možemo da proverimo da li se norme smanjuju kada je neko na bolovanju, kao i koje su plate. Ukoliko se norma ne smanjuje kada je neko na bolovanju, možda će i njegov kolega razmišljati o stresu i tome da li da otvori i on bolovanje - rekao je.

Vučković Kićanović kaže da su to, pritom, profitabilne kompanije.

Prošle godine, na nivou Srbije, procesuirana je 51 krivična prijava po osnovu povreda na radu, a samo su dve osuđujuće presude za sve ove godine, naglašava Ristić.

- To samo govori u pruilog tome da su zaposleni manje zaštićeni u odnosu na poslodavce i da moramo da se pozabavimo pitanjem zašto imamo toliko bolovanja na pojedinim lokacijama - rekao je.

Pozitivna diskriminacija, dodaje, još je jedan problem.

- Pojedine kompanije stimulišu zaposlene koji redovno dolaze na posao bonusima. Onda se ljudi na taj način teraju da ne idu na bolovanje - naveo je.

Neshvatljivo je da Ministarstvo zdravlja, koje treba da štiti zdravlje, pravi predlog kakve je bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić prošle godine predložila – da lekar opšte prakse može da da bolovanje samo na mesec dana, podsetila je Vučković Kićanović.

- Ako slušate sindikate, prevara od strane radnika ima malo, ako slušate unije poslodavaca njih je mnogo. No, danas je voema teško čoveku sa prosečnom zaradom da otvori lažno bolovanje, jer od 65 odsto ne može da preživi. Onda se dešava da radnik ide da radi na crno, što je nekorektno prema tom poslodavcu, jer im plaća i tih 65 odsto i doprinose. To dodatno destimuliše pristojne poslodavce - objasnila je.

Zloupotrebe bolovanja postoje, ali one ne mogu biti razlog za pomenute mere, smatra Ristić.

- Dešava se da zaposleni koji imaju poljoprivredna gazdinstva uzmu bolovanje tokom sezone. To može da se kontroliše – ukoliko posumnjate da je neko od zaposlenih otvorio lažno bolovanje, vi možete o svom trošku, kao poslodavac, da ga pošaljete na provere. Zaposleni je obavezan da se odazove. Ukoliko je zaposleni radio na bolovanju kod drugog poslodavca, to je osnov za otkaz. Ali mnogo je onih koji su na bolovanju jer su umorni i ne mogu da izdrže pritisak na poslu, pa zato uzimaju tzv. lažna bolovanja - objasnio je.

Vučković Kićanović dala je dobar primer milijardera Ričarda Brensona.

- On je svojim zaposlenim dao da uzimaju bolovanja kada im je potrebno i koliko im je potrebno i oni su mu beskrajno lojani. Poslodavci ne shvataju koliko je skupa lojalnost zaposlenog. Brenson je rekao ‘Napredovali smo profesionalno, moralno i ljudski' - zaključila je.