Rajaković: Za Srbiju važno da se otvori za razvoj nuklearne energije

Posle ovonedeljne posete kineskog predsednika, Srbija je sa kineskim partnerima već pokrenula projekte u solarnoj energiji. I Francuska i Mađarska saopštile su da sa Kinom produbljuju saradnju u oblasti zelene energije, a posebno razvoja civilne nuklearne energije. Nuklearna energija i dalje veoma značajna, za Srbiju bitno da se otvori za to - i naučno i praktički, kaže profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković.

Profesor Rajaković kaže da projekti Kine sa Srbijom, ali i Mađarskom i Francuskom, velikom nuklearnom silom, ukazuju na to da je nuklearna opcija i dalje vrlo aktuelna tema i da se tokovi nuklearnog goriva mogu preusmeravati.

- Nama je dobro poznato u energetici da iz nuklearnih elektrana mi danas dobijamo značajan deo, negde oko jedne šestine ukupno proizvedene električne energije u svetu. Dakle, ovo pokazuje da je energetika u fokusu velikih sila, da u okviru rešavanja energetskih pitanja nuklearna energetika i dalje ima veoma značajno mesto - rekao je profesor Rajaković.

To što je i Srbija najavila razvoj nuklearne energije i ukidanje moratorijuma, značajno je, kaže, jer je Srbija, posle Černobiljske tragedije 1968., zaostala u toj oblasti.

- Bitno je da se ta oblast otvori i u naučnom i u stručnom smeru, a možda i u ovom smeru - da se nuklearna energija koristi. Mi znamo koje su prednosti, ali znamo i koje su slabosti tog sektora. Prednosti su aspekti eksploatacije nuklearnih elektrana - da su one izuzetno komforne u smislu da tokom cele godine mogu da daju istu snagu na svom izlazu. To je ključna prednost. A slabosti su zavisnost od isporučujuće tehnologije, zavisnost od isporučujućeg goriva, zatim strah, bezbednosni strah koji je još uvek prisutan i konačno na kraju pitanje šta sa radioaktivnim otpadom - rekao je Rajaković.

Ističe da Srbija mora vrlo ozbiljno da se opredeli po tim pitanjima, ali da odluku ne mora da donese odmah.

- Možemo sačekati da vidimo šta će se sa tehnologijama dešavati, tehnologijama obnovljivih izvora, tehnologijama fuzije. Ali svakako moramo razvijati tu nauku - rekao je profesor.

Govoreći o dogovoru Grupe 7 da se odreknu uglja u narednih 10 godina, Rajaković kaže da taj rok nije realan, ali da G7 pokazuje ambiciju da se dekarbonizacija uradi što pre.

- Mi smo krenuli, ceo svet je krenuo putem dekarbonizacije. Ugalj je tu ključni element i gašenje termoelektrana na ugalj sigurno je u planovima svih elektroprivreda sveta. Kojom dinamikom i koja je to optimalna brzina kako to uraditi, zaista su otvorena i ozbiljna pitanja. Za neke zemlje 2035. je možda realan rok. Ali i tu imamo izuzeća. Već su Japan i Nemačka tražile da budu izuzete iz toga - rekao je profesor.

Obnovljiva energija prioritet, koji su realni ciljevi

Rajaković ističe da je prioritet u svetu povećanje kapaciteta obnovljive energije, ali da je ambicionzan cilj da Evropa do 2050. potpuno pređe na zelenu energiju.

- Očekuje se da zaista 2030. godine, po svim procenama relevantnih stručnih krugova, od svih novih proizvodnih kapaciteta električne energije, četiri petine pa i više bude isključivo iz obnovljivih izvora. To znači solar, vetar. I to dominira solar sa više od 50% - rekao je Rajaković.

Napominje da je Srbija načinila značajne korake ka zelenoj energiji, ali da je neophodno da to ide brže. Ističe i da je od izuzetnog značaja i energetska efikasnost.

- Sa ovakvom potrošnjom energije po glavi stanovnika i sa ovakvom potrošnjom energije za zagrevanje kubnog metra stambenog prostora, mi ne možemo ostvariti tu dekarbonizaciju i tu našu željenu energetiku na pravi način. Moramo udružiti snage i država, i pojedinci, i ustanove, svi koji smo u energetskom sektoru, da dignemo nivo energetske efikasnosti u Srbiji - poručuje profesor.

ETF Beograd

Elektrotehnički fakultet u Beogradu

Nikola Rajaković

nuklearna energija

nuklearne elektrane

ukidanje moratorijuma