Suve šljive iz Srbije dostigle rekordnu cenu od 3 EUR po kilogramu

Agroekonomista Branislav Gulan kaže da zbog deficita na svetskom tržištu suva šljiva iz Srbije sada ima rekordnu cenu od oko 3 EUR po kilogramu, pa je moguće obaranje izvoznog rekorda od 2 mil EUR ostvarenog pre desetak godina.

- Prethodnih godina, recimo 2015. godine, u Rusiju je iz Srbije izvezeno 11.584 tona sveže šljive, što je donelo oko 9 mil EUR. Sad kada nam se ponovo ukazuje šansa za veći izvoz suvih šljiva bitno je da bude dobro i kvalitetno uskladištena nakon procesa sušenja, a proizvođači najviše treba da obrate pažnju na vlažnost i temperaturu u prostoriji za odlaganje i čuvanje - smatra Gulan.

U Srbiji se šljiva gaji na oko 72.316 hektara, dok je prosečna godišnja proizvodnja oko 450.000 do 500.000 tona. Najviše se proizvodi u Mačvanskom, Kolubarskom i Šumadijskom okrugu.

- Proteklih godina u proseku se godišnje izvozilo oko 24.000 tona u vrednosti od oko 13 mil EUR, i to na rusko, austrijsko, nemačko i hrvatsko tržište. U istom periodu oko 5.500 tona suvih šljiva izvoženo je u Holandiju, Francusku, Hrvatsku, Tursku i Rusiju, u vrednosti od oko 20 mil EUR. Pored izvoza Srbija ovo voće i uvozi, najviše iz Severne Makedonije, ali je količina zanemarljiva - navodi sagovornik portala Biznis.

Podaci iz prošle godine pokazuju da je zbog vremenskih prilika rod u 2023. podbacio, ali je proizvođačima glavobolju zadala i visoka cena energenata, nedostatak radne snage i slaba otkupna cena.

Podizanje prinosa i kvaliteta na viši nivo postiže se primenom pune agrotehnike zasnovane na lokalitetu, sorti i nameni plodova u već postojećim zasadima.

- Šljivarstvo u Srbiji ima dobru osnovu koja se ogleda ne samo u zasadima pod šljivom, već i tradiciji gajenja, potpomognutoj strukom i naukom, kvalitetnim domaćim sortama, koje su našle svoje mesto i u proizvodnjama drugih država. Da bi se šljivarstvo podiglo na viši nivo i postalo još konkurentnije na svetskom tržištu, potrebno je postaviti jasne ciljeve i zaokružiti i udružiti sve njegove aspekte - savetuje Branislav Gulan.

Agroanalitičari se slažu da je potrebno stvoriti uslove sigurnog plasmana i cene za kvalitetan proizvod. Da bi proizvodnja bila zadovoljavajuća i proizvođač mora biti zadovoljan. Zato je bitno dovođenje domaćeg tržišta u red i prodor na strana tržišta stone, sušene i zamrznute šljive, kao i raznih prerađevina. Treba specijalizovati proizvodnju prema nameni, koja može biti održiva samo u slučaju dugoročne strategije.

- Od značaja bi bilo brendiranje proizvoda prepoznatljivih kako na domaćem, tako i na ino tržištima. Poslednjih dvadesetak godina ova tendencija je izražena. U Srbiji već postoji veliki broj prerađivača čiji su proizvodi prepoznati na svetskom tržištu kao visokokvalitetni, a u proizvodnji koriste najnovija tehnološka dostignuća i angažuju vrsne tehnologe prerade. Takve firme su pokretačka snaga, a napretkom tog segmenta stvaraju se preduslovi za razvoj šljivarstva - zaključuje agroanalitičar Branislav Gulan.