Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Dvorci Rumunije - Zašto (ne) bi trebalo da posetite Drakulin zamak i šta drugo da vidite umesto ovog marketinškog trika? (FOTO)
Nedelja, 26.05.2024.
11:28
Komentari
Šta sve može dobar marketing? Da nas ubedi da kupimo 100 krema za lice, nosimo neudobne patike, pomislimo da nam treba još jedna haljina u punom ormaru, "objasni" da gazirana pića nemaju mnogo šećera. I da privuče horde turista u objekat izreklamiran kao Drakulin zamak, a koji sa čuvenim junakom Brama Stokera nema (skoro) nikakve veze.
Više od 700.000 ljudi gladnih priče o najpoznatijem krvopiji, 2022. godine ušetalo je u Bran zamak, najposećeniju destinaciju u Rumuniji, koja se svuda reklamira kao Drakulin dvorac.
Koliko ih je izašlo razočarano, ne zna se, ali ako je suditi po komentarima, mnogo. "Pretrpano", "neorganizovano", "komercijalizovano", "precenjeno", "zamka za turiste" - samo su neki od epiteta koje su zamku dodelili nezadovoljni posetioci.
Sličan utisak dele i reporteri eKapije koji su imali barem tu sreću da ne bude prevelike gužve, pa neka to bude savet broj jedan, ukoliko i nakon ove priče, poželite da posetite zdanje u Transilvaniji - idite pri kraju radnog vremena.
Donosimo vam utiske iz još dva rumunska dvorca koji su zaista čarobni i bajkoviti: Peleš zamak i Korvin zamak. Za Bran zamak i Peleš zamak baza vam može biti Brašov jer je svaki udaljen na manje od sat vožnje od grada u srcu Transilvanije. Korvin ili Hunedoara zamak nalazi se na sat i po od prelepog Sibinja, šta ga čini odličnom polaznom tačkom za otkrivanje magične Transilvanije.
Bran zamak - Kraljica (koja ne donosi novac) pored profitabilnog Drakule
Da ste zakoračili u komercijalizovanu verziju mita o Drakuli, jasno je čim stignete u, inače, prelepo selo Bran. Šta li bi pomislila kraljica Marija čija je ovo bila omiljena rezidencija, ne znamo, ali sumnjamo da bi uživala u vašarskoj atmosferi i pogledu na radnje sa jeftinim suvenirima u znaku Drakule.
Svake godine, stotine hiljada turista hrli u Bran zamak, smešten 25 km od Brašova, grada u srcu Transilvanije, kako bi posetili objekat koji je decenijama reklamiran kao Drakulin zamak.
Sa Drakulom, Bran zamak, ipak, skoro da nema nikakve veze. Niti je ovde boravio vojvoda Vlad Cepeš koji je možda poslužio kao inspiracija Bram Stokeru za lik Drakule, niti ima dokaza da je pisac ikada bio u ovom zamku, pa samim tim ga nije mogao ni iskoristiti kao mesto koje je opisao u svojoj čuvenoj knjizi.
Pa kako se onda dogodilo da ovo skromno zdanje bude u svim vodičima predstavljeno kao obavezna atrakcija i mesto gde se upoznajete sa mitom o Drakuli? Rumuni su hteli da zarade na zapadnjačkom mitu o Drakuli, a Bran zamak je bio najbolji kandidat - izgleda najviše srednjevekovno u poređenju sa ostalim kandidatima, a položaj na litici mogao je da se poveže sa Stokerovim opisom.
Za ostalo su zaslužni marketing i Holivud - legenda je dobila niz filmskih verzija, pa i Kopolin hit iz 1992 (koji nije sniman ovde, ali to više nije ni bitno).
Ni stvarna istorija zamka, ipak, nije ništa manje zanimljiva. Izgrađen između 1377. i 1382. godine kao odbrambena tvrđava, nakon I svetskog rata, poklonjen je kraljici Mariji, koja ga je uz pomoć kraljevskog arhitekte Karela Limana, renovirala. Uživala je kraljica u prekrasnoj prirodi Brana, a pred njenu smrt, izgrađen je i lift kako bi joj olakšao šetnju od zamka do parka.
Dvorac je preuzela njena naslednica, princeza Ilijana, koja ga je napustila 1948. kada su ga komunisti nacionalizovali i otišla sa porodicom prvo u Argentinu, pa u SAD. Dvorac je 2009. godine vraćen naslednicima koji su ovde napravili prvi privatni muzej u Rumuniji sa željom da naprave omaž porodici.
I kako sad spojiti kraljicu i Drakulu? Ponovo su vlasnici prizvali u pomoć marketing. Reklamni pano na ulazu "Royal by day, wicked by night" (Kraljevski danju, opaki noću), glavni je marketinški slogan zamka, kojim žele da odvoje ta dva sveta - kraljice Marije (inače majke poslednje jugoslovenske kraljice Marije Karađorđević) i Drakule.
Dočekuje vas i natpis: Dobrodošli u Bran Zamak - srednjovekovnu tvrđavu izgrađenu u 14. veku i omiljenu rezidenciju kraljice Marije. Sledi obaveštenje da se pazite strmih stepenica, mračnih uskih hodnika, oštrog kamenja i opomena: Ne zaboravite, posetite pre ponoći.
Oni koji su došli zbog Drakule biće razočarani jer najveći deo postavke posvećen je istoriji zamka i porodice. Videćete spavaću sobu kraljice Marije, sa vratima od gvožđa iz 1693. godine, najstarijim elementom enterijera, priču o njoj kao ujediniteljki Rumunije i osobi koja je ubedila kralja Ferdinanda da u I svetskom ratu okrene leđa svojoj domovini, Nemačkoj, zanimljivu sagu o ženi o kojoj je francuska štampa izveštavala rečima: "U Rumuniji postoji samo jedan muškarac, i to je kraljica".
Tu su i tajni prolazi, uski hodnici, strme stepenice da dočaraju utisak srednjeg veka, ali samo kada u zamku nije gužva. A gotovo uvek jeste, pa umesto teleportovanja u srednji vek, dobijate moderni osećaj da ste se zaglavili u saobraćajnoj gužvi u prepunom autobusu leti sa zatvorenim prozorom.
Ako to zanemarite, i poželite da nastavite da otkrivate istoriju kraljevske porodice, naletećete na drugi svet, oličen u natpisima na vratima "zabranjeno za ljude, samo za osoblje (vampire, slepe miševe, vukodlake, veštice, paukove i crne mačke)". I tako stižete u drugu monarhiju, "alarmantno kraljevstvo" rumunske mitologije, kako ga nazivaju kustosi. Četiri sobe na četvrtom spratu posvećene su natprirodnim bićima - pola ljudima, pola konjima, duhovima, vukodlacima, vampirima, vilama, koji, kako piše, "lutaju zamkom u tami".
- Priča o strahu ne bi bila kompletna bez pominjanja onog ko je nazivan "najokrutnijim princem" Valakije, koji je postao poznat posle 1897. godine zahvaljujući nazivu koji je Bram Stoker dao svom romanu Drakula - u jednoj rečenici, mada bez imena, pominje se Vlad Cepeš, za koga, da ponovimo, nema nikakvih dokaza da je ikada boravio u ovom zamku.
Posle upoznavanja sa natprirodnim bićima, put dalje vodi u odaje kraljevske porodice, da biste stigli do zvanične prodavnice zamka u kojoj ponovo zatičete flertovanje sa Drakula motivima, pa tako možete pazariti majice sa natpisima "Drakula je moj najbolji vampirski prijatelj", šolje i cegere sa likom veštice, figure sa likom grofa Drakule.
I baš taj bućkuriš - malo oda porodici, malo Drakuli - ostavlja otužni utisak. Uspomena na majku i baku, kraljicu i princezu, tako, počiva, paralelno sa onom na Drakulu, na čijoj ikonografiji se lepo zarađuje. Pa kome ne smeta, pravac Bran. Na metli ili bez nje.
Cena ulaznice: 70 leja osnovna karta (1600 dinara); Vremenski tunel 30 leja (700 dinara); Izložba srednjevekovne torture 20 leja (470 dinara)
Parking: 6 leja po satu (140 dinara)
Korvin zamak, Hunedoara - "Možda imaš vodu, ali nemaš dušu"
Jedan od najznačajnijih srednjevekovnih objekata u Transilvaniji i istinski dvorac iz bajke" Korvin zamak, geografski nam je najbliži. Živopisno zdanje sa kulama koje mame pogled nalazi se u Hunedoari, na 320 kilometara od Beograda, odnosno pet sati vožnje.
I ovde ćete zateći na ulazu kioske sa krofnama, sokovima, grickalicama, ali sa značajno manjim utiskom vašara nego u Bran zamku. Možda i zato što vam pogled sve vreme luta prema bajkovitom zamku, koji važi i za jedan od najvećih dvoraca u Evropi.
Odmah ćete uočiti drveni most na kamenim bedemima zamišljajući da se podiže kao nekada dok konjanik u poslednjem trenutku ugalopira u sigurno. A raznih je konjanika ovde bilo.
Zamak ne bi postojao da nije bilo transilvanijskog vojvode i regenta Mađarske Janoša Hunjadija (kod nas poznatijeg kao Sibinjanin Janko), u čije vreme je počela gradnja gotičkog dvorca 1440. godine na mestu rimskog utvrđenja.
Kasnije su Hunjadijev sin Matija Korvin i transilvanijski princ Gabrijel Betlen (u 17. veku) dodali brojne elemente renesanse, poput simetrije i geometrije. Obimna restauracija usledila je u 19. i 20. veku, a traje i danas traje, sa manjim prekidima.
Za posetu zamku morate biti u kondiciji, jer treba da savladate mnogo uskih strmih stepenika, ali i strpljivi, jer su neki hodnici tako uski da se može ići samo u jednom smeru.
U spavaćoj sobi kralja Matije, sada posetioce dočekuje zvuk laute koju svira muzičar dok mu posetioci ostavljaju bakšiš. Drugu prostoriju, Dvoranu saveta, krase gotički svodovi, a utisak da ste zalutali kroz vreme pojačava drugi svirač, na pan fruli, kao i zaposleni koji šetaju zamkom obučeni u odeću tog doba. Sala vitezova inspiriše vas da zamišljate sastanke i dogovore donete za ogromnim drvenim stolom.
Za nas je zanimljiva Galerija i Kula Nebojša, izgrađena najverovatnije u drugoj fazi (1446-1456) kao odbrambena kula. Kako se navodi, kompleks je nazvan po srpskom imenu koje znači "ne boj se".
Tu je i bunar za koji se po legendi kaže da su ga kopala tri turska zarobljenika kojima je Janoš Hunjadi obećao slobodu. Nada je dala zatvorenicima snagu da kopaju 15 godina u potrazi za vodom. Na kraju su iskopali 28 metara dug bunar, Hunjadi je umro, ali njegova žena nije ispoštovala muževljevo obećanje, već je naredila da se zatvorenici ubiju. Ipak, ma kako nelogično zvučalo, uslišila im je poslednju želju da na parčetu kamena u bunaru napišu: "Možda imaš vodu, ali nemaš dušu".
Videćete i zatvor u kom je, prema nepotvrđenim podacima, neko vreme kao zatvorenik proveo Vlad Cepeš, nakon čega je ušao u savez za Hunjadijem.
Ako vam nije bilo dosta eksponata iz Brana o mučenju, i ovde možete saznati kako je izgledala tortura u Transilvaniji, od laganog prebijanja u 17. veku za krađu voća i povrća, do odrubljivanja glave ženama optuženim za preljubu.
Saznajemo da su se deca koja psuju tukla šipkom, a odraslima su stavljane lisice, i bili su primorani da gladuju.
Možete videti i sto za mučenje i saznati da je nabijanje na kolac metoda ustanovljena u 16. veku, inicijalno namenjena Turcima, a kasnije i drugim nacijama. Kako se navodi, ovu metodu je često koristio Vlad Cepeš, koji je po njoj i dobio čuveni nadimak (nabijač).
Cena ulaznice: 45 leja (1060 dinara)
Parking 15 leja za 12 sati (350 dinara)
Peleš zamak, Sinaja - Bajka u čarobnoj šumi
U čarobnoj šumi, podno Karpatskih planina, u blizini Sinaje, na samo sat vožnje od Brašova, smestio se još jedan dragulj - zamak Peleš, letnja rezidencija prvog kralja Rumunije Karola I i njegove žene kraljice Elizabete. Peleš nam je najdalji od ova tri, ali vredan posete - ne zna se šta je lepše, da li nestvarno lepo okruženje ili zdanje izgrađeno u neorenesansnom stilu između 1873. i 1914. godine, za koje je ponovo zaslužan Karel Liman.
Ovde je, za razliku od Brana, sve lepo organizovano. Možda ćete morati malo da pričekate na ulazu, jer se posetioci puštaju u određenim vremenskim intervalima da se unutra ne bi stvarala gužva. A posetilaca je mnogo - oko 300.000 turista godišnje, što Peleš čini drugom najposećenijom turističkom atrakcijom Rumunije.
Uživala je ovde kraljevska porodica, nema sumnje, i u lepoti i komforu - od samog početka, zamak je imao centralno grejanje, struju, vodu, telefon, a sa ulaskom u 20. vek dobija dva električna lifta i centralni usisivač.
Zamak ima 170 soba i 30 kupatila, ali za posetu je otvorena tek trećina. Ipak, i to je dovoljno da zavirite u luksuz u čiju je gradnju utrošeno mnogo novca - 16 miliona zlatnih leja, ekvivalentno današnjih 120 mil USD.
Bogata dekoracija u drvetu, najpre hrastovom i orahovini, da podseća na dvorce u Švajcarskoj i Nemačkoj, glavna je karakteristika dvorca.
Videćete Salu sa ogledalima, lustere iz Murana, trpezariju u koju je hrana stizala iz prizemlja električnim liftom, originalni nameštaj, poput kraljevog stola za pisanje. Zamak čuva impozantnu kolekciju oružja kralja Karola, koja sadrži 4000 komada evropskog i orijentalnog oružja od 15. do 19. veka.
Filmski momenat daje biblioteka koja je imala tajna vrata ka spiralnim stepenicama koja vode do gornjih spratova.
Muzičku sobu krase prozori na kojima su prikazi rumunskih bajki, a u sobi za prijeme je 3. avgusta 1914. potpisan rumunski akt neutralnosti za prve dve godine Prvog svetskog rata. Za ljubitelje nešto drugačijeg stila, tu su mavarska i turska soba.
Osnovna karta podrazumeva samo posetu prizemlju i košta 50 leja. Za posetu prvom spratu plaća se još 50, koliko stoji i razgledanje prostorija na drugom spratu.
Deo istog kompleksa je i značajno manji Pelišor zamak, građen za naslednike krune, u kom je umrla kraljica Marija, a gde je 2015. godine položeno njeno srce u srebrnoj kutiji (ulaz košta 30 leja).
Cena ulaznice: 50 leja - 150 leja (1170 dinara - 3530 dinara)
Parking za ceo dan: 20 leja (470 dinara, u cenu uračunat i pozdrav radnika na pomen da ste iz Srbije - podignuta tri prsta).
Marija Dedić
