Šta znači pad inflacije za potrošače?

Inflacija u Srbiji u aprilu ove godine se spustila na pet odsto, a prema najnovijoj projekciji Narodne banke Srbije, u granice cilja od tri, plus minus 1,5 odsto, najverovatnije će se vratiti u maju. I dok NBS za naredni period predviđa dodatni pad inflacije, to u praksi ne znači i niže cene proizvoda, kažu ekonomisti. Pad inflacije ne znači nužno i pad cena, već samo da cene rastu sporije.

To je zato što su cene, kako naglašavaju ekonomisti, uvek neelastične kada idu naniže, odnosno sporije se menjaju.

Mnogi trgovci i proizvođači u Srbiji za naredni period očekuju stabilizaciju ili umeren rast cena, ali su i dalje oprezni zbog potencijalnih poremećaja izazvanih nepovoljnim vremenskim uslovima i geopolitičkim tenzijama.

Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić kaže za Euronews Srbija da su preuranjena očekivanja da je sve gotovo sa inflacijom, navodeći da je inflacija i dalje nešto viša od inflacionog cilja, posebno u Srbiji.

- U Evropi i u SAD ona je praktično tu negde kod inflacionog cilja. Međutim, postoji jedna druga mera inflacije koja je dosta bitna, ona se zove bazna inflacija ili jezgro inflacije. Dakle, cene koje su zaista pod dejstvom ponude i tražnje bez uticaja nekakvih lako promenljivih parametara kao što su recimo cene energenata ili hrane ili recimo cena pod državnom kontrolom - rekao je Šoškić.

Profesor dodaje da je ta bazna inflacija u Srbiji još uvek relativno visoka.

- Ona u sebi ima i komponentu inflacionog očekivanja i taj njen visoki ili relativno visoki nivo je zapravo nešto što bi trebalo da nam ukazuje da inflacija još uvek nije u potpunosti obuzdana i da zapravo ne bi trebalo da se taj problem inflacije na neki način zanemari ili da se smatra da je već taj problem rešen - rekao je on.

Kada inflacija usporava, odnosno opada, u praksi to samo znači da je tempo poskupljenja sporiji, ali ne i nužno da se cene vraćaju na neki raniji nivo.

Prema izveštaju Narodne banke Srbije u aprilu 2021. godine međugodišnja inflacija je bila 2,8 odsto, što se zadržalo i u maju.

Izveštaj NBS iz 2022. godine pokazuje da je međugodišnja inflacija nastavila da se kreće uzlaznom putanjom i da je dostigla nivo od 9,1 odsto, što je bilo uslovljeno i velikim rastom cena energenata, hrane i sirovina.

U martu 2023. godine međugodišnja inflacija iznosila je 16,2 odsto, što je bilo iznad svih očekivanja.

Tada su najviše rasle cene povrća, što je bila i posledica velikih suša iz perioda od pre dve godine.

A očekivanja Narodne banke Srbije su ostale ista, to je da će inflacija pasti kako bi do kraja 2023. godine bila dvostruko niža nego u martu mesecu te godine.

Potom je usledilo i slabljenje globalnih faktora na ekonomiju i u svetu, ali i u Srbiji.

U odnosu na mart 2023. godinu, u ovoj godini, inflacija se smanjila za 11 odsto, te od pre dva meseca ona iznosi pet odsto.

Prema najnovijoj projekciji Narodne banke Srbije, inflacija bi trebalo da se vrati u predviđeni okvir u maju ove godine.

Pored periodičnih smena rasta i opadanja međugodišnje inflacije, najbolji pokazatelj njenog kretanja jeste upravo cena proizvoda, a ujedno je i to dokaz da, ukoliko inflacija pada, cene nisu niže.

Novčanik je najviše osetio posledice kretanja cena naftnih derivata.

Litar dizela prošle godine u ovom mesecu plaćali smo 182 dinara, a benzina 176 dinara po litru.

Ove godine dizel je 201 dinar po litru, a benzin 192 dinara po litru.

Poskupljenje je usledilo i na računima za struju, prvo od 1. maja 2023. kada je električna energija poskupea osam odsto i cena je bila 13 dinara po kilovat času, da bi od 1. novembra prošle godine došlo do novog poskupljenje od dodatnih osam odsto, pa je cena bila 14 dinara po kilovat času.

Cena jaja po komadu M veličine danas je oko 20 dinara, a primer cene jaja pokazuje koliko je došlo do poskupljenja.

U istom mesecu prošle godine jaja iste veličine koštala su od devet do 13 dinara po komadu.

Poskupelo je i meso, tako da danas, na primer, kilogram svinskog mesa u mesarama košta između 780 i 900 dinara, dok je 2023. za kilogram trebalo izdvojiti između 750 i 850 dinara po kilogramu.

Potrošačke cene u aprilu ove godine u odnosu na april prošle godine su porasle za pet odsto, a kada je reč o potrošačkim cenama u aprilu 2023. u odnosu na april 2022. godine, one su porasle za 15,1 odsto.

Profesor Šoškić kaže da je kod prosečnih građana uglavnom utisak da kad se kaže da će inflacija pasti ili da je inflacija pada, da to znači automatski da će cene padati, ali da to nije tako jer to zapravo znači usporavanje daljeg rasta cena u proseku.

On navodi da postoji jedna komponenta cena koja je osvetljiva i na kretanje naviše i na kretanje na niže, ali da je to vrlo ograničeni broj roba i usluga, pre svega roba, čije se cene formiraju direktno u skladu sa kretanjem cena na svetskim berzama, pa ako one na berzi rastu, onda se one vrlo brzo i u maloprodaji podižu i obrnuto.

- To je, recimo, najčešće slučaj sa naftnim derivatima koji fluktuiraju naviše i naniže. Međutim, najveći deo cena zapravo će samo usporiti svoj rast kada dođe do pada inflacije. Tek ozbiljna promena u smislu deflacije podrazumeva prosečni pad cena, ali ni to nije dobro. Zapravo, to uopšte nije dobro makroekonomsko stanje, jer to podrazumeva da na tržištu proizvođači imaju vrlo ozbiljan problem da prodaju svoje robe i usluge, jer u situaciji kada cene padaju, svi potrošači čekaju pre nego što potroše, to smanjuje konjunkturu, to smanjuje zapravo ukupnu ekonomsku aktivnost - rekao je profesor.

Navodeći da deflacija u smislu opšteg pada cena nije poželjna u makroekonomskom okruženju, Šoškić kaže da ono što jeste poželjno to je da inflacija bude na relativno niskom i stabilnom nivou.

- To se postepeno postiže. Neke su zemlje tu postigle bolji rezultat. Srbija, nažalost, nije u toj kategoriji zemalja. Po jednoj analizi koju je napravila Fondacija za razvoj ekonomske nauke u svojoj publikaciji Kvartalni monitor, koja se prezentira redovno na Ekonomskom fakultetu, Srbija je u prvom kvartalu praktično pokazana kao druga zemlja sa najvišim nivoom inflacije u Evropi. Ali i kod nas se situacija na tom polju postepeno popravlja - kaže Šoškić.

U periodu rasta inflacije, rasle su i plate.

Šoškić navodi da kada cene krenu da rastu, odnosno kada inflacija počne da se povećava, u tim trenucima prvo treba rano reagovati sa restriktivnom monetarnom politikom i pokazati jasan signal da se neće tolerisati visoka inflacija i time se sprečavaju takozvana inflaciona očekivanja.

Tu je, smatra, Srbija zakasnila od šest do devet meseci sa reakcijom na inflaciju koja se desila pre dve godine.

On kaže da kada se dese ta inflaciona očekivanje, onda ljudi prirodno očekuju i da im rastu dohoci i vrše pritisak na poslodavce, a najčešće i najlakše ostvaruju taj pozitivan efekt za sebe u smislu rasta plata kod države kao poslodavca, dakle u javnom sektoru.

- Međutim, posledica toga jeste da sve cene koje su na tržištu više, sad odjednom imaju i veću kupovnu snagu, pa nema ni razloga da se tako lako obuzdava njihov rast, a posebno ne da se one spuštaju - rekao je Šoškić.

Zato, kako je naveo, kada se država bori sa inflacijom i kada pokušava da smanji inflaciju na očekivani nivo, nije dobro u tom trenutku podizati plate pod izgovorom da se time želi održati ista kupovnu snagu.

- To je potrebno odložiti za period kada se inflacija spusti - dodaje on.

Šoškić kaže da u Srbiji u trenutku borbe sa visokom inflacijom ne samo da je bio rast plata, nego su bila i neka druga davanja stanovništvu, što je značiilo dodatnu kupovnu snagu.

Istovremeno je, dodaje, u Srbiji je poskupela i električna energije što, smatra, sve zajedno nije pomoglo da se inflacija u Srbiji vrati relativno brzo u zadate okvire.

- To je zapravo ono što mi vidimo i sada. Dakle, kod nas to ide sporije nego u drugim zemljama, taj povratak inflacije ka zadatnom cilju - kaže Šoškić.

Šoškić je rekao da je ključna stvar za rast kupovne snage i za rast bogatstva pojedinaca i društva u celini raste produktivnost, odnosno konkurentnost nacionalne ekonomije.

- Dakle, da raste bruto domaći proizvod i to brže da raste bruto domaći proizvod od rasta plata jer će to omogućiti da se naši proizvodi i usluge bolje i lakše prodaju i na inostranom tržištu i da na domaćem tržištu sve više i češće vidimo proizvode koji su kvalitetnije napravljeni u Srbiji, a ne da kupujemo toliko proizvoda koji su napravljeni u inostranstvu. Rast konkurentnosti nacionalne ekonomije je put ka rastu blagostanja - rekao je Šoškić.

On kaže da treba imati u vidu da individualna struktura potrošnje opredeljuje osećaj inflacije.

- Po pravilu, najsiromašnije stanovništvo koje troši najviše na hranu, ako glavni pritisak u inflaciji dolazi sa strane hrane, odnosno ako cene hrane rastu brže od ostalih cena u proseku, onda će i njihova zapravo kupovna snaga biti mnogo više smanjena nego što sugeriše samo zvanični podatak o inflaciji. I to je upravo situacija koju smo gledali poslednjih godina - rekao je Šoškić.

On dodaje da je to je onaj osećaj kada pitate ljude kada dolaze iz samoposluga ili sa pijace kolika je inflacija, oni po pravilu govore da je inflacija mnogo veća nego ono što kaže zvanična statistika.

- To je vrlo često slučaj zato što je hrana možda poskupela više nego što je trebalo da poskupi ili znatno više od onoga koliko su u proseku rasle druge cene. Tako da je individualni osećaj inflacije zapravo vezan za tu strukturu potrošnje koju svaki pojedinac ima. Ako trošimo više na hranu, a to je najčešće karakteristika ljudi koji imaju nižu kupovnu snagu, onda njima efekt inflacije može biti i veći ukoliko je glavni generator inflacije upravo ta hrana kao što je bio slučaj poslednjih godina - kaže Šoškić.